Posts tagged lepota putovanja

Pisma iz Irske: Otkrijte Moherove litice uz Black Tie Chauffeur

Avanture Putovanja 3 Comments

Dragi moji pustolovi i svi ljubitelji neobičnih putovanja, dobrodošli u prvi putopis iz serije postova iz Irske na Mr.M blogu. Februar mesec je posvećen ovoj neobičnoj zemlji u srcu Zapadne Evrope, zemlji koja je poznata po najzelenijim pejzažima, Danu Svetog Patrika, muzici, čuvenom irskom viskiju, ali i po izuzetno kvalitetnoj vuni. Na samom početku današnjeg putopisa o Moherovim Liticama (klifovima), najpoznatijim prirodnim irskim lepotama koje svi žele da posete kada obilaze ovu neobičnu zemlju, želeo bih da se zahvalim timu Enterprise Ireland na srdačnom pozivu na 50.-tu godišnjicu trodnevnog sajma irskog zanata i sajma Showcase Ireland i što su omogućili saradnju sa irskim modnim brendovima koje ste imali prilike da vidite u modnim pričama iz Irske.

Takođe želeo bih da iskoristim priliku da se zahvalim Black Tie Chauffeur kompaniji iz Dablina koja obezbeđuje usluge prevoza putnika sa ličnim vozačem. Ova kompanija mi je omogućila posetu Litica Mohera, koje spadaju među najlepše i najimpresivnije prirodne znamenitosti Irske. Danas ću vas detaljnije upoznati sa uslugom privatnog vozača sa kojim možete brzo i uz visok nivo udobnosti i komfora uživati u prirodnim znamenitostima Irske – Litice Moher.

Uz nesebičnu pomoć svi navedenih partnera nastali su modne priče i putopisi iz Irske, koje ste imali priliku čitati ovog januara i februara, a iskreno se nadam da ćete uživati u novoj avanturi. Danas ću vam predstaviti misteriozne i veličanstvene prirodne lepote Irske.

Ako ste kojim slučajem propustili da pročitate prethodni post putopis o Showcase Ireland ili želite da se podsetite nekih zanimljivosti, iskoristite priliku da posetite naredni LINK.

Takođe možete pročitati i neke od modnih priča koje su nastale na Liticama Moher:

Black Tie Chauffeur, jedna od vodećih kompanija koja pruža usluge luksuznog prevoza u Dablinu. Osnovana 2017. godine, posvećena pružanju neuporedive elegancije i profesionalizma kako poslovnim tako i turističkim putnicima širom Irske. Black Tie Chauffeur nudi izuzetni vozni park luksuznih vozila kako bi osigurao prefinjeno i udobno iskustvo putovanja.

Vozni park Black Tie Chauffeur uključuje Mercedes E-klasu, koji redefiniše svoju kategoriju podižući standarde za luksuz i prepoznatljivost. Dok za one koji traže raskoš bez premca, Mercedes S-Klasa sa dugim međuosovinskim rastojanjem, postavlja nove standarde za vrhunska iskustva sa privatnim vozačem. Pored ovih vozila, vozni park Black Tie Chauffeur uključuje i Mercedes V-Klasa koji pruža izdašan prostor i impresivan kapacitet putnika, što ga čini idealnim za grupna putovanja bez kompromisa po pitanju luksuza. Bilo da putujete poslovno ili iz želite da upotpunite svoje slobodno vreme tokom boravka u Irskoj, pažljivo održavana vozila Black Tie Chauffeur voznog parka i profesionalni vozači garantuju putovanje koje će ispuniti vaš putovanje elegancijom i udobnošću.

Koje usluge pruža kompanija Black Tie Chauffeur?

  • Aerodromski transferi: njihovi stručni šoferi pružaju moderan i pouzdan prevoz, sa pristupom svim aerodromima za kompletnu udobnost. Njihov tim vozača uvek razumeju važnost prtljaga, obezbeđujući nesmetano putovanje.
  • Usluge korporativnog šofera: Kada poslovno putujete, vaš prevoz je ključan. Zbog toga Black Tie Chauffeur u svojoj ponudi ima usluge šofera širom Irske, koje se mogu prilagoditi svim potrebama.
  • Obilasci sa privatnim šoferom po Irskoj: Savršen način da istražite prirodne lepote Irske je automobilom, jer na taj način možete uživati u živopisnim pejzažima. Možete imati sopstvenu privatnu turneju sa Black Tie šoferima, a njihovi vozači su iskusni da vas vode kroz svako mesto za razgledanje Dablina ili bilo gde drugde širom Irske.
  • Golf Ture: Black Tie Chauffeur nudi vrhunska putovanja na golf širom Irske sa šoferom, pružajući luksuzni prevoz do najpoznatijih golf terena u zemlji. Bilo da igrate u Ballybunion, Royal County Down, Lahinch ili Trump International Golf Links u Doonbeg-u, njihovi profesionalni vozači osiguravaju besprekorno, prvoklasno iskustvo. Sa prostranim, vrhunskim Mercedes-Benz V klase sa ekstra dugačkim međuosovinskim rastojanjem za vašu udobnost pružaju usluge golferima koji traže udobnost, pouzdanost i pravu VIP uslugu.
  • Usluge šofera za venčanja i druge posebne prilike: Black Tie Chauffeur je tu da učinine vaš poseban dan venčanja savršenim i nezaboravnim. Njihovi profesionalni vozači spremni su da vam pomognu u svemu, od toga da vas odvezu tamo na vreme do obezbeđivanja nesmetanog polaska na medeni mesec.

Kompanija Black Tie Chauffeur je dobitnik mnogih priznanja i nagrada, zbog toga su i ponosni što su prepoznati kao jedna od najboljih kompanija koje pružaju usluge privatnog prevoza sa vozačem u Dablinu. Budite sigurni da kada odaberete Black Tie Chauffeur, birate izvrsnost i kvalitet koji je bez premca. Iskusite razliku sa Black Tie Chauffeur-om, gde je vaše putovanje nivo usluge na najvišem nivou.

Ako želite da rezervišete Black Tie Chauffeur usluge, to možete uraditi na njihovoj zvaničnoj web stranici na Blacktiechauffeur.ie i na taj način da rezervišete najbolju uslugu za svoje putovanje.

Njihov kvalitet usluga su prepoznali klijenti ekskluzivnih profila kao što su US Bank, Elavon, Hudson Advisors, Navantia i mnoge druge.

Moja avantura u Irskoj je bila neverovatna i mogu da vam dam toplu i iskrenu preporuku za izuzetnu uslugu koju sam dobio sa Black Tie Chauffeur, tako da je najbolje da imate u vidu i sačuvate ovaj post u slučaju da planirate da posetite Irsku.

Litice ili Klifovi Moher su morske litice koje se nalaze na jugozapadnom rubu regiona Burren u okrugu Kler u Irskoj. Zauzimaju prostor veličine oko 14 kilometara. Na svom južnom kraju, one se uzdižu 120 metara iznad Atlantskog okeana u Hag’s Headu, dok na severu, dostižu svoju maksimalnu visinu od 214 metara severno od O’Brajenovog tornja, okruglog kamenog tornja sagrađenom u blizini srednje tačke ovih litica. Najbliža naselja u regionu Litica Moher su sela Liskanor i Dulin.

Sa litica i sa vrha tornja, posetioci mogu da vide ostrva Aran u zalivu Golvej, planinske lance Maumturks i Tvelve Pins na severu u okrugu Golvej i Loop Head na jugu. Stene su među najposećenijim turističkim mestima u Irskoj, sa skoro 2 miliona posetilaca godišnje.

Verovatno se pitate kako su ove neobične litice koje su danas postale najpoznatija turistička atrakcija Irske dobile svoje ime? Litice Moher su dobile ime po staroj tvrđavi na rtu zvanoj Motar ili Moher, koja je nekada stajala na Hagovoj glavi, najjužnijoj tački liticama obale, a sada na mestu Moherove kule. Pisac Tomas Džonson Vestrop nazvao ju je 1905. godine kao Moher Ui Ruis ili Moher Ui Ruidin. Tvrđava je još uvek stajala 1780. godine i pominje se u knjizi Džona Lojda Kratka turneja po Kler. Srušena je 1808. godine, kako bi se obezbedio materijal za osmatračnicu/telegrafsku kulu koja je imala za cilj da pruži upozorenje u slučaju francuske invazije tokom Napoleonovih ratova.

Litice Moher su jedna od najpopularnijih turističkih destinacija u Irskoj i bile su na vrhu liste atrakcija 2006. godine kada su u zvaničnom centru za posetioce primile skoro milion posetilaca. Uz dodatne posetioce na drugim mestima, ima ih oko 2 miliona godišnje. Prema poslednjem izveštaju iz 2022. godine, oko 1,5 milion je posetilo Moherove litice, a 41% posetilaca je stiglo iz SAD. Od 2011. godine, oni su činili deo Burrena i litica Moher geoparka, jedne od porodice geoturističkih destinacija širom Evrope koje su članice Evropske mreže geoparkova i koje je takođe priznao UNESCO. Stene su takođe “potpisna tačka” na zvaničnoj turističkoj stazi Wild Atlantic Way.

Dok se liticama može pristupiti na više tačaka, a postoji i 18 kilometara staza, većina posetilaca dolazi u zvanični centar za posetioce.

Zvanična priobalna staza Litica Moher je dužine 18 km, od Hag’s Heada do Dulina, prolazeći pored Centra za posetioce i O’Brienovog tornja.

U blizini centra za posetioce postoje dve staze, zvanična je malo povučena radi bezbednosti, dok se nezvanična staza nalazi bliže ivici. U julu 2016. godine, takozvana pešačka šetnja, izvan zvaničnih staza na Liticama Moher, privremeno je zatvorena zbog rizika od odrona kamenja. Ljudi su upozoreni da ostanu na zvaničnoj stazi dalje od ivice litice umesto nezvanične staze uz more. Zabeleženi su slučajevi povreda, pa čak i žrtve od posetilaca koji su skrenuli sa staze i dalje su bili problem uprkos oznakama i drugim preventivnim inicijativama. U februaru 2025. obalna pešačka staza je zatvorena zbog ovih bezbednosnih problema.

Posebna putovanja trajektom takođe omogućavaju turistima da vide litice sa nivoa mora, a u određenim trenucima avioni sa fiksnim krilima sa aerodroma Konemara takođe pružaju priliku za razgledanje Litica Moher.

Stene Litica Moher se uglavnom sastoje od ležišta namurskih škriljaca i peščara, a najstarije stene su na dnu litica. U vreme njihovog formiranja između 313 i 326 miliona godina, reka je bacala pesak, mulj i glinu u drevni morski basen. Tokom miliona godina, sedimenti koji su se sakupljali na ušću ove drevne delte bili su zbijeni i litifikovani u sedimentne slojeve sačuvane u sada otkrivenim liticama. Područje se smatra geološkom laboratorijom koja čuva zapise o deltaskim taloženjima u dubokoj vodi. Pojedinačni slojevi variraju u debljini od samo nekoliko centimetara do nekoliko metara, a svaki predstavlja poseban događaj taloženja u istoriji delte. Ukupno, do 200 metara sedimentnih stena je izloženo u liticama Moher. Fosila u tragovima ima u izobilju, sastoje se od dva glavna tipa: scolicia ili tragovi crva, koji se tumače kao tragovi za hranjenje koje ostavljaju još neidentifikovani beskičmenjaci i tragovi rupa, koji su kružne karakteristike sačuvane kao odljevci jazbina koje su nekada zauzimale još uvek identifikovane marine crenia. Na pojedinim kamenovima su sačuvani tragovi talasanja.

Danas su litice podložne eroziji usled dejstva talasa, što potkopava osnovu oslonca, što dovodi do urušavanja litice pod sopstvenom težinom. Ovaj proces stvara različite oblike obalnog reljefa karakteristične za erozione obale, kao što su morske pećine, morske naslaga i morski panjevi. Branaunmor, 67 metara visoka morska stena u podnožju litica Moher ispod O’Brienove kule, nekada je bila deo litica, ali je obalna erozija postepeno uklonila slojeve stena koji su ga spajali sa kopnom. Veliki morski luk se takođe može videti u Hag’s Headu ispod Napoleonovog signalnog tornja i mnogi manji morski lukovi se mogu videti sa nivoa mora. Moguće je videti rečne kanale stare 300 miliona godina kako se probijaju, stvarajući neusaglašenosti u podnožju litica.

Na vrhuncu sezone, procenjuje se da na liticama živi oko 30.000 parova ptica, koje predstavljaju više od 20 vrsta. To uključuje atlantske puffine, koje žive u velikim kolonijama na izolovanim delovima litica i na malom Kozjem ostrvu i žiletke. Ovo mesto je važno područje za ptice.

Može se videti i širok spektar morskog života, od sivih foka preko morskih pliskavica, delfina, malih kitova i morskih pasa, kao i, povremeno, sunčanica. Na kopnu se nalaze divlje koze, lisice, jazavci i irski zec, kao i razne rase farmskih goveda.

Moherove litice su se pojavljivale u brojnim medijima. U bioskopima, litice su se pojavljivale u nekoliko filmova, uključujući The Princess Bride (1987) (kao mesto snimanja filma “The Cliffs of Insanity”), Harry Potter and the Half-Blood Prince (2009) (kao mesto snimanja mesta gde Hari Poter i profesor Dambldor traže horkruks) (2010) i Irish Vish (2024). Stene se pominju u filmu Martina Skorsezea Bringing Out the Dead (1999) i zabeležene su u dokumentarcu Vaveriders iz 2008. kao lokacija velikog talasa za surfovanje poznatog kao “Aileens”.

U muzici, litice su bile scena za muzičke spotove, uključujući “Runway” grupe Maroon 5, “My Love” kompanije Westlife i “The Color Green” Riča Malinsa. Godine 1999. najveći deo pepela pevačice Dasti Springfild razasuo je po liticama njen brat Tom. Postoji i irska melodija na guslama pod nazivom The Cliffs of Moher.

Novi program strategije Litica Moher 2040, ovu strategiju priprema u ime Saveta okruga Kler multidisciplinarni tim međunarodnih konsultanata, uz smernice koje daje Upravljačka grupa predstavnika lokalnih vlasti, Cliffs of Moher Ekperience, Fáilte Ireland, Službe za nacionalne parkove i divlje životinje, privatne industrije i šire zajednice. Takođe su sprovedene opsežne konsultacije sa izabranim članovima, sektorom turizma i ugostiteljstva i lokalnom zajednicom tokom protekle tri godine.

Nacrt strategije Moherove litice 2040 pruža dugoročnu viziju održivog razvoja privlačenja posetilaca svetske klase u narednih 20 godina, istovremeno proširujući ekonomske koristi širom regiona.

Strateške mogućnosti za budućnost razvoja Litica Moher

  • Postaviti Moherove litice u glavne destinacije svetske klase kroz razvoj poboljšanih odnosa i veza sa Burenom, Divljim atlantskim putem i širim zaleđem. Iskoristiti kultne litice Mohera kao magnet da bi se privukao što veći broj posetilaca širom okruga.
  • Ostvariti povećanu ekonomsku korist od svih posetilaca (posetilaca autobusa/grupe i potpuno nezavisnih putnika) i širenje ovih pogodnosti širom okruga i regiona.
  • Podsticanje posetilaca da ostanu duže.
  • Povećati broj noćenja, a samim tim prihod i zaposlenost u regionu
  • Veća unakrsna promocija
  • Povećati mogućnosti za lokalna preduzeća
  • Razviti održivi transportni sistem širom okruga kako bi se obezbedio održiv pristup COM lokaciji i šire.
  • Obezbediti udaljena parking čvorišta i šatl sistem za posetioce, magično putovanje do ivice i pravi osećaj dolaska.
  • Pomoć pri poboljšavanju kvalitet života lokalnog stanovništva

Burren je kraški/glaciokraški pejzaž sa središtem u okrugu Kler, na zapadnoj obali Irske. Ima oko 530 kvadratnih kilometara, unutar kruga koji čine sela Lisdoonvarna, Corofin, Gort i Kinvara. Područje obuhvata prirodne karakteristike kao što su brdo Mulamor i litice Ajladi, kao i istorijske spomenike kao što su dolmen Poulnabrone i kamena tvrđava Caherconnell. Nacionalni park Buren pokriva mali deo Burena i najmanji je od osam nacionalnih parkova u Irskoj, dok je susedna teritorija, uključujući litice Mohera, uključena u geopark Buren i litice Moher.

Iako se naziv generalno primenjuje na krečnjačke uzvisine severozapadnog Klera i susedne nizije, i generalno isključuje oblast Klerovih škriljaca na jugozapadu, tačan obim područja nije jasno definisan, a geološki se proteže u okrugu Golvej i na severu i na severoistoku. Jugoistočni džep okruga Galvej oko Kinvare je obično uključen i baza je za mnoge Burren organizacije. Buren je omeđen Atlantskim okeanom i zalivom Golvej, a ostrva Aran predstavljaju geološki nastavak krečnjačkih brda koja čine većinu Burena.

Prema jednoj definiciji, Buren se proteže na jug do linije od primorskog letovališta Lahinč do Korofina, a na istoku je omeđen linijom otprilike od Kinvare do manastira Kilmakdua, u blizini Gorta. Imajte na umu da bukvalno uzeto, ovo bi uključivalo mesta kao što su grad Ennistimon i litice Moher, koje bi se češće smatralo susedima Burena.  U drugoj definiciji, „Program Buren“ fokusiran na poljoprivredu definiše region koji se proteže duboko u ravnicu Gort, obuhvatajući južni park, dok bi se, između ostalog, protezao do Cooleugh Park-a, između ostalog i do Turske. Ruan i Crusheen, a na jugozapadu do ivice Dulina, kao i rutinske Lisdoonvarna, Kilfenora i Corofin.

Tako navedena veličina Burena varira između oko 250 kvadratnih kilometara (osnovna površina izloženog krečnjaka), preko 360 kvadratnih kilometara (uzimajući sve krečnjačke pejzaže) i 560 kvadratnih kilometara, u zavisnosti od prilaza od 7 kvadratnih kilometara (u zavisnosti od prilaza kopnu). Otprilike 60% visoravni ima izloženi krečnjački trotoar.

U narednom postu pisaću vam o prestonici Irske, Dablin za koji mnogi kažu da je neobičan i poseban. Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog prvog specijalnog putopisa u seriji putopisa o Irskoj gde smo imali prilike da uživamo u Liticama Moher koje predstavljaju najpoznatiju turističku atrakciju. Današnji putopis ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Black Tie Chauffeur u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogućili da osetim duh i lepotu irske lokalne kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu iz Irske.

Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa brojim kompanijama i privrednim društvima u sektoru turizma i želeo bih još jednom da se zahvalim Black Tie Chauffeur na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobične irske kulture i tradicije.

Kako se vama dopala ova moja priča o Liticama Moher, lokaliteta koji krase ovu neobičnu zemlju u srcu Zapadne Evrope? Da li ste imali priliku do sada da posetite Irsku?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

U narednim pričama iz Irske otkrićemo neke druge zanimljive znamenitosti koje biste trebali posetiti ako vas put navede u ovu neobičnu zemlju!

Blogerski pozdrav iz Irske,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Enterprise Ireland, Black Tie Chauffeur i Herbert Park Hotel & Park Residence. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju utiska o destinaciji i pruženim turističkim uslugama tokom boravka u Irskoj.

SHARE THIS POST

Pisma iz Irske: Showcase Ireland, riznica irskog zanata i dizajna…

Lifestyle Moda Putovanja 4 Comments

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja i mode, dobrodošli u novu seriju putopisa na Mr.M blogu. Januar i februar će biti posvećeni jednoj neobičnoj zemlji u srcu Zapadne Evrope, zemlja koja je poznata po najzelenijim pejzažima, Danu Svetog Patrika, muzici, čuvenom irskom viskiju i kvalitetnoj vuni – Irska. Na samom početku današnjeg putopisa o Showcase Ireland dešavanju želeo bih da se zahvalim Enterprise Ireland, Herbert Park Hotel & Park Residence, kao i drugim partnerima koji su nesebično podržali moju avanturu u Irskoj.

Uz njihovu pomoć su nastali putopisi iz Irske i modne priče koje ćete imati priliku čitati ovog januara i februara, a iskreno se nadam da ćete uživati u novoj avanturi. Danas ću se potruditi da vam približim jedan izuzetan događaj Showcase Ireland, trodnevni sajam irskog zanata i dizajna koji je ove godine obeležio 50 godina postojanja.

Modne priče nastale tokom Showcase Ireland sajma u saradnji sa Enterprise Ireland i lokalnim brendovima:

  • Bonner of Ireland (luksuzna irska trikotaža) i George Horn (kožna galanterija – rukavice): LINK
  • Mackintosh Ireland by Francis Campelli (luksuzna odeća za kišu): LINK
  • Celtic Tweed (luksuzni irski modni brend) i Ériu (luksuzna irska trikotaža): LINK

Enterprise Ireland je agencija za razvoj preduzeća osnovana od strane irske vlade. Ova organizacija ulaže i podržava razvoj kompanija u vlasništvu Irske na njihovom putu ka postizanju većeg obima i da postanu globalni lideri u svojoj oblasti. Ovakav način rada i podrške pruža platformu za snažan ekonomski rast i stvaranje i održavanje radnih mesta u zajednicama širom Irske. Njihovi timovi u Irskoj i širom njihove internacionalne mreže sačinjene od 39 međunarodnih kancelarija pomažu irskim kompanijama da razviju strategije visokog rasta i da uđu na nova tržišta sa inovativnim i održivim rešenjima.

Kao irska vladina agencija Enterprise Ireland je posvećena trgovini i inovacijama sa fokusom na kreativne industrije i sektore maloprodaje potrošača. Da bi pomogli razvoju preduzeća, Enterprise Ireland svake godine organizuje Showcase Ireland, trodnevni sajam koji nacionalnoj i međunarodnoj mreži kupaca predstavlja najbolje od irskog zanata i dizajna.

Ove godine Enterprise Ireland i Showcase Ireland su proslavili istorijsku prekretnicu 50 godina postojanja. Ove godine ovaj neverovatni događaj je obeležio pet decenija, proslave koja se više neće ponoviti u našem životu. Ovaj renomirani događaj naglašava trajni uspeh i značaj irske izrade, dizajna i kvaliteta. Ove godine sam imao priliku da upoznam veliki broj izlagača koji se trude da održe tradicionalne zanate do modernih inovacija.

Sajam se održao od 19. do 21. januara 2025 godine i na njemu je bilo prisutno preko 400 izlagača, uključujući majstore zanatlije i međunarodno priznate dizajnere koji su svi došli na ovaj sajam sa istim ciljem – da prikažu svoje najbolje radove.

Tokom moje posete Irskoj, imao sam priliku da otkrijem bogato nasleđe Irske kroz vunu, tvid, lan i još mnogo toga sa jednim sasvim modernim obrtom tradicionalnog dizajna. Na ovom sajmu sam upoznao ljude koji stoje iza svojih brendova i spoznao sam irski način razmišljanja i shvatio sam da su ljudi upravo ono što čine Irsku tako posebnom. Otkio sam poseban irski dizajn, zanaststvo i sa velikim interesovanjem sluša priče koje definišu irsku kreativnost.

Tokom ove posete Dablinu, imao sam priliku da istražim živahni izložbeni prostor sajma koji se održavao u Kraljevskom dablinskom društvu gde sam upoznao lepote Zapadne obale Irske koja zaista oduzima dah, dok sam boravio u luksuznom hotelu Herbert Park u srcu Dablina.

Zanatstvo, dizajn i preduzetništvo odavno su ugrađeni u identitet Irske. Karakteristike koje stvaraju razliku i kolektivnu snagu koja se ogleda u rasponu irskih dizajnera, proizvođača i zanatlija koji izlažu na Showcase Ireland čineći ga mestom za otkrivanje nečeg novog i vredno pažnje koji čine Irsku tako posebnim.

Irska nikada nije doživela industrijsku revoluciju i stoga je zadržala fokus na zanatstvu i dizajnu
nego ujednačenost masovne proizvodnje koja je postala češća u njenom regionu. Priča o irskom zanatu i dizajnu je samo deo bogatog kulturnog nasleđa i moćne emocionalne povezanosti sa ostrvom, njegovim pejzažom i nasleđem. Mnogi dizajneri predstavljaju svoje viđenje Irske kroz umetnost zaboravljenih zanata, tekstilnih tradicija i istorijskih referenci, ali i sa sasvim novim, modernim reinterpretiranim svežem i savremenim pristupom rada. Ova posvećenost prošlim tradicijama vodi ka oživljavanju veština.

Tokom poslednjih 50 godina neka od najpoznatijih imena Irske su izlagala na Showcase Ireland, a 2025. godina nije bila izuzetak. Brendovi poput Aran Woollen Mills, Bonner of Ireland, Magee 1866, Mucros Weavers, Green Angel, The Handmade Soap Company, Nicholas Mosse i najstarija kompanija na svetu koja izrađuje sveće – Rathbones 1488, su se predstavile zajedno sa 90 novih brendova koji su prvi put izlagali na ovom sajmu. Jedan brend koji je prisustvovao prvom sajmu 1975. godine bio je Hanna Hats i vratio se i 2025. godine sa stilovima iz njihovih arhivskih kolekcija kao i uvođenjem novih modela tvida i linija.

Bonner of Ireland je porodična kompanija posvećena korišćenju tradicionalnih zanata za proizvodnju kvalitetne trikotaže od najfinijeg prediva. Njihov tim veruje u održivi dizajn i inovacije kako bi obezbedili proizvod i uslugu koji ispunjavaju i prevazilaze potrebe kupaca. Osoba koja nosi Bonner proizvod će steći osećaj nasleđa, tradicije i ideala Donegala u Irskoj.

Džemper: Bonner of Ireland – Rukavice: George Horn

Nositi Bonnerovu kreaciju znači umotati se u suštinu Irske, nositi duboko ukorenjene tradicije Donegala blizu svom srcu. U svakoj niti, deo istorije; u svakom tkanju priča. Bonner of Ireland svoju vunu nabavlja od lokalnih zanatskih proizvođača vune: Donegal Yarns. Oni upravljaju kompletnim vertikalnim proizvodnim procesom od sirove vune, preko bojenja, mešanja, kardanja i predenja do gotovog višebojnog šarenog prediva namenjenog industriji tkanja, pletenja i zanata. Svi proizvodi se proizvode u Irskoj, a proizvodnja se odvija u njihovoj predionici vune u Kilcaru u Irskoj.

U jednom od narednih modnih priča iz Irske prikazaću vam jednu odevnu kombinaciju sa Bonner of Ireland džemperom iz posebne kolekcije.

Celtic Tweed je luksuzni irski brend koji izrađuje odeću od irskog tvida po meri za muškarce i žene: jakne, prsluke, gileti i grejače za telo, košulje, kape, suknje. Koja je priča ovog brenda? Nakon 35 godina u industriji rada sa dobavljačima širom sveta, Celtic Tweed osnivači brenda gospođa Cathy Coghlan i gospodin Frank Coghlan su 2012. godine odlučili da kreiraju jedinstvenu irsku kolekciju odeće koja je ponovo oživeti tkanine Irske i da tu odeću sa ponosom prave u svom rodnom gradu u Balbriganu, gradu bogatom istorijom tkanja i proizvodnjom odeće koja datira iz 1830-ih godina.

Svaki dan od tada je bio put učenja i otkrića. Celtic Tweed tim dizajnira sa jednostavnošću verujući da su najbolje stvari u životu jednostavne i bezvremenske. Uklanjaju nepotrebno da bi kreirali elegantne komade. Praveći ove komade iznova i iznova i istinski usavršavajući svoje veštine, neprestano usavršavajući krojenje, tkanine, teksture i završne obrade sa svakom novom kolekcijom, oni su zaista najbolji od najboljih koje je kreirao njihov visokokvalifikovani tim dizajnera, rezača i krojača.

Ljudi postaju mnogo znatiželjniji o tome kako njihova odeća dolazi iz Balbrigana, što omogućava Celtic Tweed timu da podeli to putovanje sa njima. Njihov tim pedantno ručno izrađuje svaki komad, kako bi kreirao oblike koji se lepo uklapaju uz vašu figuru, kako bi kreirao autentično održive komade tihog luksuza, koji će postati cenjeno nasleđe za vas i buduće generacije u kojima ćete uživati svi zajedno. Celtic Tweed tim izrađuje odeću sa ljubavlju u kojoj će uživati buduće generacije.

Tokom moje posete Irskoj imao sam priliku da se uverim u leporu dizajna i kvaliteta Celtic Tweed odeće i to ću vam prikazati u posebnoj modnoj priči u narednom periodu.

Outfit: Jakna i Pantalone – Celtic Tweed i Džemper – Ériu

Brend koji je privukao moju pažnju je irsku luksuzni trikotažni brend Ériu koji izrađuje odeću, modne dodatke i druge proizvode od 100% irske vune koja je odabrana zbog svojih jedinstvenih karakteristika mekoće, zastora, sjaja i definicije šavova. Osnivači ovog neverovatnog brenda su gospođa Zoë Daly i gospodin Lionel Mackey.

Ériu priča je počela sa bakom gospođe Daly – Kitsi, koja je plela je ceo život. To je bila njena umetnost, njen zanat njena duša. Za nju je pletenje bilo praktična, korisna stvar, ali i izraz nesebične i velike ljubavi. Kada se rodila ćerka gospođe Zoe rodila, baš na Kitsin rođendan, kako bi naša sreća bila, isplela joj je ćebe, njen prvi pokrivač za bebe. To dragoceno ćebe je napravljeno od 100% merino vune mekane i svilenkaste.

Gospođa Zoe je otkrila novu zajednicu malih i održivih farmera koji su posvećeni vraćanju irske vunene tradicije, nasleđa kućne radinosti. Koncept koji se zasniva na novim rasama ovaca, novim mešavinama vune, novi načini obnavljanja starih veština. Nakon što je upoznala gospodina Lajonela Mekija (Lionel Mackey), farmera iz Vikloua, koji je razumeo realnost uzgoja ovaca, kao i potrebe poslovanja, odlučili su da osnuju Ériu brend koji je dobio svoje ime po boginji zaštitnici Irske, kraljici plodnosti, suvereniteta i obilja.

Želeli su da stvore potpuno održiv proces pravljenja irskih vunenih ćebadi, gde se materijal nabavlja direktno od farmera i angažovanje lokalnih tekstilnih zanatlija. „Od farme do prediva“ je postala njihova mantra, nova nada i vremenom slogan ovog neobičnog brenda.

Tokom Showcase Ireland imao sam priliku da upoznam osnivače brenda i da se upoznam sa njihovim radom i božanstvenim proizvodima od prave irske vune. U narednim modnim pričama prikazaću vam neke od odevnih kombinacija koje sam uradio u saradnji sa ovim luksuznim irskim trikotažnim brendom.

Džemper: Ériu

Tokom Showcase Ireland sajma moju posebnu ljubav prema mantilima prepoznao sam u brendu Mackintosh by Francis Campelli. Ovaj brend se bavi izradom luksuzne odeće za kišu. Koja je priča ovog brenda? Pre skoro dva veka, tačnije 1823. godine, gospodin Čarls Mekintoš je patentirao svoj razvoj izvanredne vodootporne tkanine. Kabanice je napravilo nekoliko odabranih proizvođača koristeći njegov dvostruki teksturni pamuk od 2 sloja spojenog gumenom mešavinom koja je zatim zalepljena gumiranim pamukom. Nedugo zatim, 1889. godine, jedan od tih proizvođača iz Mančestera proširio je svoje poslovanje na Irsku i 1934. godine je registrovao svoju delatnost proizvodnje Mekintoša.

Popularnost kabanica dovela je do toga da se izvoze u zemlje do SAD, Australije, Novog Zelanda i Singapura. Nosili su ih muškarci i žene koji su cenili njihovu funkciju i kvalitetnu izradu, međutim, žalbe su se nastavile zbog mirisa gume i njihove sklonosti da se tope na vrućem vremenu i postanu krute na hladnom.

Godine 1983. kompaniju je kupio gospodin Francis Campelli koji je uspešno rešio ove žalbe i razvio tkaninu koja je bez mirisa i koja neće promeniti svojstva u ekstremnim vremenskim uslovima. Ova tkanina je dvostruka tekstura pamuka, sa visokotehnološkom prozračnom membranom spojenom između 2 sloja pamuka, prozračna je, vodootporna, otporna na vetar, izdržljiva i ima dodatnu prednost što se može hemijsko čistiti i prati ručno.

Za razliku od drugih visokotehnoloških vodootpornih tkanina, ova je potpuno prirodnog izgleda i mekana u dodiru sa kožom. Skoro 200 godina generacije zanatlija su proizvodile ove odevne predmete koji su postali poznati kao „Mack“.

U narednim modnim pričama na Mr.M blogu imaćete prilike da vidite kako sam stilizovao jedan vanvremenski dvoredni Mackintosh by Francis Campelli kišni mantil žute boje, koji je ujedno i prvi kišni mantil ove vedre boje u mom garderoberu, kao i jedne zanimljive zimske jakne sa zimskim uloškom.

Kao veliki ljubitelj luksuzne i visokokvalitetne kožne galanterije, na Showcase Ireland sajmu imao sam čast da upoznam gospodina Džerarda Horna (Gerard Horn), menadžera brenda George Horn koji proizvodi luksuzne kožne rukavice.

Džordž Horn (George Horn) je treća generacija majstora za proizvodnju rukavica sa sedištem u Dablinu. Osnovao ga je Džordž 1940-ih, a nastavio njegov sin Brajan, kompaniju sada vode Brajan i njegov sin Džerard. Sa strašću za kvalitet, autentičnost i poštovanje njihovog zanata i umetnosti, Džordž Horn proizvodi najfinije ručno šivene rukavice koje su dostupne.

Nakon 77 godina zanata, stručnosti, uzbuđenja, brojnih uspeha i padova, kao i velikog truda 3 generacije jedne porodice, nastavak Džordža Horna ne samo da vidi opstanak poslednjeg majstora za proizvodnju rukavica u Irskoj, već i najavljuje novu eru onih koji uče zanat. Džordž Horn je takođe angažovan u obuci i obrazovanju zanatlija kože i proizvođača rukavica kako bi osigurao da se ove vekovne veštine očuvaju na održiv i održiv način.

U narednim modnim pričama na Mr.M blogu prikazaću vam rukavice ovog luksuznog irskog brenda kožne galanterije George Horn.

Enterprise Ireland je svesna važnosti obezbedi Showcase Ireland događaj kao ekološki održiv događaj, a njihov tim aktivno radi na smanjenju otpada i emisije ugljenika. Showcase Ireland se održavao u RDS koji je centralno lociran, sa dobrim javnim prevozom i nizom mogućnosti smeštaja u blizini. Poseduje ISO 50001:2018 standard za energiju sistema upravljanja.

Na licu mesta postoji solarna instalacija od 100kvp, sa još jednom 1MV potencijalnog krovnog prostora predviđenog za razvoj do kraja 2025. godine. Konstatno se širi mreža punjenja električnih vozila stanice počev od 2023. godine, kako bi se olakšao prelazak na sistemodrživog transporta i povećava broj postolja za bicikle dostupnih na licu mesta kako bi se ljudi podstakli da posećuju tamošnje događaje koristeći aktivni alternative prevoza.

Što se tiče keteringa, svi ugostiteljski objekti koriste hranu koja se može kompostirati pakovanje i šoljice za kafu. Ono što je bitno napomenuti za otpad, odvajaju suve mešane reciklažne materijale, otpadno drvo, zeleni otpad, hrana i drugi kompostabilni otpad tako da oni uneti odgovarajuće tokove prerade otpada.

Enterprise Ireland tim je svestan da održivost funkcioniše samo ako smo svi uključeni i radimo zajedno, pa zbog toga podstiču sve učesnike da se angažuju u inicijativama održivosti koje su se primenjivali na ovogodišnjem Showcase Ireland događaju.

Jedna od najvažnijih stavki je bila da svako od učesnika i posetilaca ponese sa sobom sopstvenu bocu za višekratnu upotrebu, jer su bila obezbeđena mesta za dopunjavanje vode u delu za registrovanje posetilaca i učesnika događaja. Takođe je bilo vrlo važno da se koristi odgovarajuće kante prilikom odlaganja bilo kakvog otpada, to je pomoglo Enterprise Ireland timu da održe svoju politiku „nula otpada na deponiji“ u RDS-u.

Savetovano je svim učesnicima i posetiocima da koriste javni prevoz ili da iskoriste 5 EV na solarni pogon punjenja koja se nalaze na parkingu Merrion Road. Koristi se prilika za organizovanje što više online sastanaka što se na taj način možete smanjiti potreba za dodatnim putovanjima u budućnosti.

Jedna od važnih stavki je bila preuzimanje aplikacije Showcase i korišćenje QR koda na poleđini držača značke kako bi se pristupilo katalogu izložbe bež korišćenja kartona i dodatnog papira. Pored toga svim posetiocima je savetovano da se vrši fotografisanje vizit karte ili flejara umesto korišćenja fizičkih kopija.

Svim izlagačima je savetovano da koriste QR kodove umesto štampanih materijala za pružanje informacija svim zainteresovanim posetiocima. Pored toga, za izlagače je bilo od izuzetne važnosti da obezbede uzorke i poklone napravljene od održivog materijala ili materijala za višekratnu upotrebu. Takođe su savetovani da koriste održive materijale za postolje gde je to moguće.

Pored svih predloženih mera čak i baloni koji se koriste na događaju su napravljeni od biorazgradivog lateksa. Ovaj materijal se razlaže brzinom koja je uporediva sa hrastovim listom. Ovaj materijal se odgovorno dobija kroz Forest Stevardship Plantaže Saveta koje imaju sertifikat Rain Forset Alliance.

Herbert Park Hotel & Park Residence je smešten u mirnom parku u centru Dablina, ovaj hotel deluje kao mirna i prostrana oaza posvećena pružanju luksuznog, opuštajućeg gradskog odmora prožetog visokokvalitetnog gostoprimstva i pažljivim ličnim dodirom.

Tokom moje posete Showcase Ireland sajmu, imao sam priliku da boravim u studio apartmanu sa pogledom na park sa balkonom. Za one koji žele da produže svoj boravak i uživaju u hotelu još malo, sa zadovoljstvom Herbert Park Hotel & Park Residence u svojoj ponudi ima ekskluzivne Studio apartmane sa balkonom koji imaju veličanstven pogled na park. U okviru ove istaknute kategorije, ovaj hotel ima nekoliko odabranih Studio apartmana, od kojih svaki nudi neuporediv pogled na spokojan Herbert Park.

Ovi studio apartmani redefinišu luksuzni život, neprimetno spajajući udobnost vrhunskog hotelskog iskustva sa praktičnošću potpuno opremljene čajne kuhinje, obezbeđujući da svaki trenutak vašeg boravka bude ispunjen uživanjem i udobnošću. Želeo bih da se posebno zahvalim osoblju Herbert Park Hotel & Park Residence na toploj dobrodošlici i što su me ugostili u svom hotelu. Boravak u njihovom hotelu je bio izuzetan, neponovljivo iskustvo koje ću pamtiti!

Svoje detaljno iskustvo sa ovim predivnim hotelom podeliću sa vama u nekom od narednih postova iz serije putopisa iz Irske.

U narednim postovima potrudiću se da vam dočaram lepote prestonice Irske – Dablina, kao i nekih prirodnih lepota Irske uz neobične modne priče koje sam tamo napravio. Dragi moji pustolovi i ljubitelji mode, došli smo do kraja ovog prvog specijalnog putopisa u seriji putopisa o Irskoj gde smo imali prilike da se upoznamo sa ovim neobičnim sajmom Showcase Ireland koji se svake godine održava u Dablinu i koje je ove godine proslavio 50 godina svog postojanja.

Današnji putopis ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Enterprise Ireland i Herbert Park Hotel & Park Residence u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogućili da osetim duh i lepotu lokalne kulture i lepote svakodnevnog života u Irskoj. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu iz Irske.

Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa brojim kompanijama i privrednicima u sektoru turizma i želeo bih još jednom da se zahvalim Enterprise Ireland i Herbert Park Hotel & Park Residence na ovoj neverovatnoj Showcase Ireland avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobične irske kulture i osetim lepote svakodnevnog života u Dablinu i Irskoj uopšte.

Kako se vama dopala ova moja priča o Irskoj i predstavljanje ovog specifičnog sajma Showcase Ireland koji prikazuje sve najbolje od irske kulture i tradiciju? Da li ste imali priliku do sada da posetite Irsku?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

U narednim pričama iz Irske otkrićemo neke druge zanimljive znamenitosti koje biste trebali posetiti ako vas put navede u ovu neobičnu zemlju!

Blogerski pozdrav iz Dablina,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Enterprise Ireland i Herbert Park Hotel & Park Residence kao i drugih lokalnih partnera. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja događaja i same destinacije.

SHARE THIS POST

Pisma iz Ekvadora: Hotel del Parque, luksuzna prirodna oaza mira u srcu Gvajakila…

Avanture Putovanja 4 Comments

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, dobrodošli u novu seriju putopisa na Mr.M blogu. Novembar i decembar su bili posvećeni jednoj neobičnoj zemlji u srcu Južne Amerike, zemlja koja je poznata po najkvalitetnijem kakao, bananama i kafi – Ekvador. Došlo je vreme da se oprostimo od ove neobične destinacije i ovo će biti poslednji putopis iz serije putopisa o Ekvadora. Dobra vest za ljubitelje modnih priča da je ostalo nekoliko modnih priča iz Ekvadora, tako da ih možete očekivati tokom ovog meseca na Mr.M blogu. Na samom početku današnjeg putopisa želeo bih da se zahvalim Hotelu del Parque i PRO ECUADOR, kao i drugim partnerima koji su nesebično podržali moju avanturu u Južnoj Americi. Uz njihovu pomoć su nastali putopisi iz Ekvadora i modne priče koje ste imali priliku čitati ovog novembra i decembra, a iskreno se nadam da ćete uživati u novoj avanturi.

Ako želite ste kojim slučajem propustili da pročitate prethodne postove putopis i modne priče iz Ekvadora ili želite da se podsetite nekih zanimljivosti, iskoristite priliku da posetite naredne linkove:

  1. Brett Johnson: Američki dodir večite elegancije… (Modna priča)
  2. Pisma iz Ekvadora: Kito, grad obojen umetnošću i arhitekturom baroka… (Putopis)
  3. Sannino Napoli: Otkrijte pravo italijansko umeće sa bezvremenskim i jedinstvenim stilom…(Modna priča)
  4. Pisma iz Ekvadora: Kito, biser Južne Amerike na sredini sveta… (Putopis)
  5. Brett Johnson: Moda za savremenog muškarca sa istančanim i prefinjenim ukusom… (Modna priča)
  6. Pisma iz Ekvadora: Kuenka, živahni šarmantni kolonijalni dragulj Južne Amerike… (Putopis)
  7. Appella: Jedinstveni satovi koji spajaju klasičan dizajn i švajcarsku funkcionalnost… (Modna priča)
  8. Pisma iz Ekvadora: Ingapirca, Gualaceo i Chordeleg, istražite lepotu andske kulture…(Putopis)
  9. Pisma iz Ekvadora: Gvajakil, najšareniji biser Pacifika… (Putopis)

U prethodnom putopisu imali ste priliku da se upoznate sa Gvajakilom, najšarenijim biserom Pacifika, a danas ćete biti u prilici da se upoznate sa luksuznom prirodnom oazom mira koja se nalazi u samom srcu Gvajakila – Hotel del Parque. Ovaj objekat je sam po sebi više od hotela, zbog same lokacije i zanimljive istorije ovog mesta dovoljan je razlog ako se odlučite da otputujete u daleke i egzotične krajeve i osetite lepote Gvajakila i Ekvadora, zaista bi trebali da posetite ovaj hotel, kao i zološki vrt koji se nalazi u sklopu ovog kompleksa.

Hotel del Parque predstavlja jedan neobičan spoj istorije i elegancije, što rezultira nezaboravnim životnim iskustvom. Ova tropska oaza zarobljena u vremenu, savršeno locirana u naselju Samborondon, idealno mesto za početak ekvadorske avanture u Gvajakilu. Ova impresivan istorijski objekat iz 19. veka nudi prijatnu atmosferu sofisticiranosti i vanvremenske elegancije. Hotel je opremljen prefinjen ekvadorski nameštaj, impresivna mermerna kupatila, besplatan bežični internet, mini-bar, klima uređaj i mnoge druge usluge koje će učiniti vaš boravak komfornijim.

Tokom svog boravka u Hotel del Parque možete ručati sveže morske plodove u luksuznom Casa Julian restoranu na obali reke. Takođe možete uživati u masaži ili kozmetičkim tretmanima u jedinstvenom ambijentu u okviru zvonika, sa drvenim gredama iz originalne, nedavno restaurirane, gotičke kapele. Ulepšajte svoje iskustvo degustacijom čokolade, pečenjem kafe i raznim šetnjama u zadivljujućem tropskom okruženju.

Da li možete da zamislite da se budite uz veselu pesmu papagaja i zov majmuna koji lebde u krošnjama drveća. Hotel del Parque se nalazi u Istorijskom parku Gvajakila, tropskoj oazi zarobljenoj u vremenu, mestu gde se palmino lišće i egzotično cveće njišu na povetarcu sa reke Daule.

Istorija Hotela del Parque je istorija koju čini spoj ljubaznosti i gostoprimstva. Zgrada je prvobitno pružala sklonište za beskućnike, starije i invalide. Danas, pažljivo transportovan, deo po deo, sa svog prvobitnog mesta iz 1891. godine, pažljivo renoviran i smešten u Istorijski park Gvajakila, on ostaje primer utočišta, okružen mirom prirodnog sveta. Ranije je bio poznat kao Hospicio Corazon de Jesus. Imanje je 1891. godine izgradila najstarija dobrotvorna institucija u Gvajakilu. To bi bio prvi hospis u gradu, a njegovi osnivači, Manuel Galesio i njegova supruga, gospođa Hesus Pereira, izjavili su da bi trebalo da daje utočište samo beskućnicima, starim ili invalidnim osobama.

Građevina koja je bila osuđena na rušenje 1980-ih, imovinu je otkupila Centralna banka Ekvadora i preselila, deo po deo, na sadašnju lokaciju u Istorijskom parku. Tamo je građevina pedantno restaurirana zajedno sa još tri građevine iz ovog nasleđa. Osoblje Hotela del Parque preduzelo je renoviranje fasade, transformišući je, sa velikom pažnjom i upornošću, iz stare konstrukcije u luksuznu imovinu današnjice. Dizajner Hulio Vinueza bio je inspirisan republikanskom arhitekturom imanja da stvori sofisticirane enterijere.

Hotel del Parque se pridružio redovima održivih hotela širom sveta pod Green Globe-om. Među prvim takvim hotelima u Ekvadoru i Južnoj Americi, ovaj izuzetni hotel sa pet zvezdica nastoji da ispuni kriterijum da bude lokalno i međunarodno priznata održiva turistička ustanova.

Poštovanjem standarda Green Globe, koji uključuje 44 osnovna kriterijuma i preko 380 indikatora usklađenosti, Hotel del Parque postavlja crveni tepih za luksuznu održivost. Sa ovim, gosti mogu da očekuju raskošan komfor i legendarna iskustva bez brige o eksploataciji dragocenih ekoloških ili društveno-kulturnih resursa. Program održivosti Green Globe je dalekosežno preduzeće koje dodiruje gotovo svaki ugao ugostiteljske niše gde se ne propušta nijedan detalj. Dugoročni napori za održivost obuhvataju dizajn i izgradnju, hranu i zdravlje, upravljanje poslovanjem, zadovoljstvo gostiju, komunikaciju, etiku i još mnogo toga.

Uključen u Green Globe napore za održivost, ekvadorski ekološki Hotel del Parque ima jedan od najboljih restorana u Gvajakilu – Casa Julian. Ovaj restoran je postao za kratko vreme postao poznat zbog kreativnog kulinarskog dizajna prekrivenog revolucionarnim praksama održive hrane. Gurmanska kuhinja je ključni pokazatelj u vezi sa Relais & Chateaux koju je hotel zaradio pre nekoliko godina. Ali, Casa Julian nije više sam, u Hotelu del Parque su dodata još dva restorana svetske klase.

Hotel del Parque je najpoznatije istorijsko mesto Gvajakila i najveća zelena površina nude izuzetnu odu kulinarskom savršenstvu. Ispod grana neverovatnog Parque Historico, iskušajte čula da otkriju magiju ukusa Casa Julian neverovatnih jela. Ovo je mesto gde su antika i modernost objedinjeni, luksuz se neprimetno stapa sa udobnošću, a ukusi prošlosti elegantno se stapaju sa današnjom gastronomskom privlačnošću.

Uronite u ukusnu ekvadorsku kuhinju koju je kreirao inovativni maestro tradicionalne kuhinje vizionarski kuvar Havijer Urutia. Rođeni Ekvadorac, rezidentni gastronomski stručnjak koji je u početku školovan na Institutu za višu kulinarsku umetnost, pod mentorstvom legendarnih kuvara iz Gvajakila, Dijega Hermose i Huana Hosea Morana. Dobro upućen u kreativnu gurmansku kuhinju i vatreni pristalica održivih praksi kuvanja, sva jela Havijera Urutije su autentična i nezaboravna.

Moje lično iskustvo sa Casa Julian restoranom tokom nekoliko dana boravka u Hotel del Parque je bilo zaista neobično, nešto sasvim novo i neponovljivo. Način na koji Casa Julian interpretira nacionalna jela iz ekvadorske kuhinje je izuzetno i sva moja čula su uživala u ovom očaravajućem ambijentu.

Ono što je moj boravak u Hotelu del Parque učinilo zanimljivo je doručak u El Jardin, ušuškan u egzotičnom unutrašnjem dvorištu Hotela del Parque, La Jardin zamenjuje bivšu terasu za doručak. Legendarni doručak se sada služi u sobi, dok su bašte oživele mirisima italijanske kuhinje kasno popodne.

Mali meni El Jardina imitira jelo za večeru kod kuće sa glavnim jelom House Pasta koji sadrži klasike kao što su garganeli, tortelini, špageti ili farfale, poslužen uz čašu domaćeg vina. Antipasto uključuju dekadentne užitke kao što su dinja natopljena Camparijem sa sušenom šunkom ili karpačo od paradajza sa sirom u balzamičnom redukcionom sosu. Sanjivi italijanski deserti su u skladu sa klasicima kao što su panakota ili šerbeti sa voćem i biljem.

Hotel del Parque poseduje ukupno 44 soba za goste, na dva nivoa, potpuno su opremljene nameštajem proizvedenim u Ekvadoru, modernim i antičkim u isto vreme. Nijanse sive i žute su u kontrastu i stapaju se sa bujnim tropskim svetom koji okružuje okolinu, poštujući istorijsko poreklo ove neverovatne građevine.

Sve sobe su raspoređene u 5 kategorija: Deluxe Double, Deluxe King, Signature King, Junior Suite i Park Suite. Svaka od ovih kategorija gostima pružaju luksuzni nivo usluga sa posebnim dodatnim uslugama koji čine boravak u ovom legendarnom hotelu nezaboravnim i jedinstvenim.

Tokom svog boravka u Hotel del Parque u trajanju od 6 dana imao sam priliku da boravim u Signature King i Park Suite kategoriji soba.

Hotel del Parque Park Suite predstavlja čist luksuzni hedonizam u ekvadorskom blaženstvu u ovom prostranom apartmanu od 170 kvadrata sa privatnom sobom sa bračnim krevetom, odvojenim dnevnim boravkom i trpezarijom, malom kuhinjom ostave i četiri velika prozora sa pogledom na glavni istorijski park. Glavno kupatilo ima elegantnu samostojeću kadu sa pogledom na tropske vrtove. Ova vrsta smeštaja predstavlja novi nivo luksuza i udobnosti u Južnoj Americi.

Kupatila u svim sobama su luksuzno opremljena sa mermernim pločama koje samo naglašaju prefinjenost i eleganciju ovog egzotičnog zdanja na obalama reke Daule. Kupatilo u Park apartmanu je posebno opremljeno i prostrano što je dovoljno da pruži izuzetan komfor i prijatno vreme koje možete da posvetite sebi tokom odmora u ekvadorskom biseru Pacifika Gvajakilu.

Sada bih voleo da vam predstavim neka zanimljiva mesta unutar Parque Historico, kao i stanovnike ovog neobičnog egzotičnog mesta. Hotel del Parque je ušuškan u botaničkim vrtovima Parque Historico, Hotel del Parque izgleda kao da je daleko od gradske vreve. Imate priliku da istražite ovaj egzotični intimni raj sa raznovrsnim ekosistemima, obnovljenim kućama iz 19. veka i kulturnim predstavama koje se redovno održavaju na obalama reke Daule.

Ovde možete pronaći prirodna područja, koja stvaraju tri različita ekosistema na više od tri hektara, dom su aromatičnog i lekovitog bilja. Utočište za divlje životinje je prirodno stanište za niz egzotičnih stvorenja, od iguana i krokodila, do ugroženih džinovskih orlova harpija i majmuna paukova.

Moja topla preporuka je da posetite ovaj park i zološki vrt koji je utočište za brojne napuštene životinje koje su ovde pronašle svoj dom daleko od gradske gužve i buke. Ovde je kraljevstvo prirode i mira, tako da su životinje srećne i veliki broj njih se slobodno kreće po zološkom vrtu, tako da se nemojte začuditi ako vam veliki papagaj ili egzotična ptica sleti na rame ili vam džinovsta iguana prepreči put.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog šestog, a ujedno i poslednjeg specijalnog putopisa u seriji putopisa o Ekvadoru gde smo imali prilike da uživamo u lepoti ove neobične zemlje u Južnoj Americi i upoznamo raj na zemlji koji u Gvajakilu nosi ponosno naziv Hotel del Parque. Današnji putopis ne bi bio moguć bez nesebične pomoći PRO ECUADOR i Hotela del Parque u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogućili da osetim duh i lepotu lokalne kulture i lepote svakodnevnog života u Gvajakilu. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu iz Ekvadora.

Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa brojim kompanijama i privrednicima u sektoru turizma i želeo bih još jednom da se zahvalim PRO ECUADOR i Hotelu del Parque na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobične ekvadorske kulture i osetim lepote svakodnevnog života u Gvajakilu.

Kako se vama dopala ova moja priča o Ekvadoru i predstavljanje Hotel del Parque? Da li ste imali priliku do sada da posetite Ekvador?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz Gvajakila,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane PRO ECUADOR i Hotela del Parque kao i drugih lokalnih partnera. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.

SHARE THIS POST

Pisma iz Ekvadora: Gvajakil, najšareniji biser Pacifika…

Avanture Putovanja 5 Comments

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, dobrodošli u novu seriju putopisa na Mr.M blogu. Novembar mesec će biti posvećen jednoj neobičnoj zemlji u srcu Južne Amerike, zemlja koja je poznata po najkvalitetnijem kakao, bananama i kafi – Ekvador. Na samom početku današnjeg putopisa želeo bih da se zahvalim PRO ECUADOR, Royaltour DMC turistička agenciji, kao i drugim partnerima koji su nesebično podržali moju avanturu u Južnoj Americi. Uz njihovu pomoć su nastali putopisi iz Ekvadora i modne priče koje ćete imati priliku čitati ovog novembra i decembra, a iskreno se nadam da ćete uživati u novoj avanturi.

Ako želite ste kojim slučajem propustili da pročitate prethodne postove putopis i modne priče iz Ekvadora ili želite da se podsetite nekih zanimljivosti, iskoristite priliku da posetite naredne linkove:

  1. Pisma iz Ekvadora: Kito, grad obojen umetnošću i arhitekturom baroka… (Putopis)
  2. Sannino Napoli: Otkrijte pravo italijansko umeće sa bezvremenskim i jedinstvenim stilom…(Modna priča)
  3. Pisma iz Ekvadora: Kito, biser Južne Amerike na sredini sveta… (Putopis)
  4. Brett Johnson: Moda za savremenog muškarca sa istančanim i prefinjenim ukusom… (Modna priča)
  5. Pisma iz Ekvadora: Kuenka, živahni šarmantni kolonijalni dragulj Južne Amerike… (Putopis)
  6. Appella: Jedinstveni satovi koji spajaju klasičan dizajn i švajcarsku funkcionalnost… (Modna priča)
  7. Pisma iz Ekvadora: Ingapirca, Gualaceo i Chordeleg, istražite lepotu andske kulture… (Putopis)
  8. Brett Johnson: Američki dodir večite elegancije… (Modna priča)

Royaltour je specijalizovana DMC turistička agencija za putovanja u okviru Ekvadora i Latinske Amerike. Ova izuzetna turistička agencija u svojoj ponudi ima posebno dizajnirane pakete putovanja za mladence i porodice, mala krstarenja Galapagos boutique programe, brojne ture za ronjenje, kao i za sportsko pecanje. Na inostranom tržištu fokus Royaltour DMC turističke agencije su: Gastronomski turizam, Sportske ture, muzičke festivale, hodočašća (Camino de Santiago i Marian Routes), krstarenja po celom svetu, Disney, brojne ski kampove, Formulu 1, Expo Dubai, teniske turnire, Ligu šampiona i Svetsko prvenstvo.

Osnivač i vlasnik agencije je Erick Andrés Gálvez, koji je naš boravak u Gvajakilu učinio posebnim. Ako vas put navede u Gvajakil, moja topla preporuka je da se obratite Royaltour turističkoj agenciji čiji tim će učiniti vaš boravak, kao i samo iskustvo neverovatnim.

Gvajakil (Guayaquil), zvaničan naziv grada je Santjago de Gvajakil, glavni grad provincije Gvajas i prestonica istoimenog kantona. Nalazi se u južnom centru priobalnog regiona Ekvadora, na obalama reke Gvajas, oko 20 kilometara od njenog ušća u Tihi okean. Okružen je Estero Salado u svom jugozapadnom delu i početkom planinskog lanca Chongon Colonche, lanca planina niske nadmorske visine, na severozapadu. Grad je podeljen na 16 gradskih župa.

Sa populacijom od skoro 3 miliona stanovnika, to je najnaseljeniji grad u zemlji i peti u Andskoj zajednici. Međutim, njegovo urbano jezgro prevazilazi urbane župe, okupljajući obližnje gradove i župe; tako, konurbacija Gvajakila pokriva populaciju od skoro 4 miliona stanovnika, što je najmnogoljudnija urbana aglomeracija u državi i takođe peta u Andskoj zajednici. Kao najmnogoljudniji grad, on je jedan od dva razvojna centra zemlje – zajedno sa Kitom (Quito), nacionalnom prestonicom u kojem se nalaze glavni poslovni, finansijski, kulturni i sportski subjekti Ekvadora.

Posle nekoliko pokušaja osnivanja grada, definitivno je osnovan 1547. godine pod imenom „Santjago de Gvajakil“, kao brodogradilište i trgovačka luka u službi španske krune; od tog trenutka služio je kao glavna tačka u privredi španske kolonije, a zatim i nacije. Gvajakil je bio dom velikih revolucija i ustanaka tokom istorije, kao prvi ekvadorski grad koji je dobio definitivnu nezavisnost od Španije 1820. Tada je to bio glavni grad Slobodne provincije Gvajakil, koja je kasnije pripojena Velikoj Kolumbiji. Od 1830. godine postaje deo Republike Ekvador kao važna ekonomska i politička osovina.

Gvajakil je glavni ekonomski centar, kulturni i finansijski resursi Ekvadora. Ovaj grad se ističe među gradovima Ekvadora po velikoj upotrebi masovnog saobraćaja, kao i po ukupnoj gustini i raznovrsnosti stanovništva. Gradska luka je jedna od najvažnijih na istočnoj obali Pacifika jer skoro 70% privatnog izvoza zemlje ide preko njenih objekata, donoseći 83% uvoza.

Kako je ovaj najšareniji biser Pacifika dobio svoje ime? Za ime grada Santjago de Gvajakil vezuju se nekoliko teorija za koje se istoričari slažu da ima pre-hispansko poreklo. Od kada je započeo proces osnivanja 1534. godine, vezuje se za ime Santjaga u znak sećanja na svog sveca zaštitnika, Santjaga Starijeg, apostola Isusa Hrista, koji je i svetac zaštitnik nekoliko gradova u Latinskoj Americi osnovanih u kolonijalnom periodu. , kao što je grad Santjago u Čileu, kao i u Kraljevinini Španiji.

Jedna od teorija zasniva se na romantičnoj legendi, koja se prenosi usmenim putem s generacije na generaciju, koja etimološko poreklo pripisuje spoju imena poglavice po imenu Guaias i njegove supruge Kuil, simbola domorodačkog otpora koji – prema narodnoj tradiciji – izabrali da se bore do smrti (i na kraju da spale selo) radije nego da se podvrgnu vazalstvu koje su nametnuli španski osvajači.

Postojanje grada sličnog imena Gvajakilu, koji se nalazi u blizini grada Durana, bio je uzrok istraživanja arheologa i istoričara, koji su se složili da je u vreme osvajanjem, upravljao je poglavica Gvajakile. Ako se otkrije pravo poreklo, jedina sumnja koja bi opstajala bila bi da li je rečeno da je poglavica koji je dao ime gradu i reci ili obrnuto. Ali istraživač Anhel Veliz Mendoza u svojoj knjizi “el cacique Guayaquile” navodi da se naziv grada pominje najmanje sedam puta u dokumentima pre 1543. godine. Veruje se da je ime Gvajakil posledica poslednjeg naseljavanja stanovništva, u zemljama poglavica Gvajakila. Ovo područje je zauzela nacija Chonos, grupa naroda koja se sa arheološke tačke gledišta naziva kultura Milagro-Kevedo.

Nakon nekoliko transfera i požara, grad je definitivno osnovan 1547. godine pod nazivom „Veoma plemenit i veoma odan grad Santjago de Gvajakil“. Nakon sticanja nezavisnosti grada 1820. godine, termin „Veoma plemenit i veoma odan“ je nestao zbog njegovog odvajanja od Španskog carstva. Trenutno se ime zaštitnika Santjago de Gvajakila ne koristi redovno, iako je to zvanično ime grada.

U pretkolumbovsko doba, region Gvajakila je bio naseljen sa nekoliko autohtonih sela. One su se sastojale od političke organizacije, ratnih akcija i komercijalne razmene sa drugim narodima koji se nalaze na jugu u današnjem Peruu i na severu u današnjem Meksiku, plovidbom splavovima, oslanjajući se na rečnu strukturu reke Gvajas. narodi koji su se naselili u blizini reke bili su proizvod migracije koja je nastala iz kulture Mantena, a poznati su kao „Mantenos del Sur“ ili kao Huancavilca kulture. U poslednjem periodu pre-hispanske ere, periodu integracije, Huancavilcas su pokrivali većinu sadašnje provincije Guaias i drugih okolnih provincija, u kojima su se razvijale i druge kulture. Ove kulture su se razvijale nezavisno od drugih sve do španskog osvajanja.

Ubrzo nakon što je Fransisko Pizaro započeo osvajanje Perua, a da bi kolonizovao i proširio špansku dominaciju na sever drevnog carstva Inka, naredio je da se 15. avgusta 1534. godine osnuje Vila Santijago de Kito, u blizini sadašnjeg grada. Riobamba, ali je nakon kratkog vremena naređeno da se prebaci na mesto unutar teritorije Inka, zbog toga odlaze dve ekspedicije. Jedna od ekspedicija krenula je na sever, koja će kasnije osnovati grad San Francisko de Kito. U međuvremenu, druga ekspedicija je krenula na jugozapad i stigla do priobalnog područja, sa kojim su se naselili u nekoliko sektora, ali ih je domaći otpor izbacio iz njih.

Osnivanje grada je bio proces u kojem je nekoliko španskih ekspedicija pokušalo da nasele kolonijalni grad, ali zbog otpora domorodaca to je bio pretežak zadatak. Prvo naselje napravio je Sebastijan od Benalkazara 1534. godine, koji je stigao iz Paite sa nekoliko ekspedicija i osnovao grad istočno od reke Guaias, ali su Čonosi uništili grad i ubili skoro polovinu stanovnika.

Godine 1536, po Pizarovom naređenju, Ernando de Zaera je preselio grad blizu mesta zvanog „Jahual“, ali pošto je španskim vojskama bila potrebna podrška sa juga, Zaera i njegova vojska su otišli ​​u Peru. Pizaro je ponovo naredio prenošenje i rekonstrukciju alkapitanski grad Francisco de Orellana i 1537. grad se nastanio u Kulati, sadašnjem sektoru La Puntilje u Samborondon, a zatim Oreljana ponovo odlazi u Limu, ostavljajući Huana Porsela na mestu gradonačelnika. Godine 1541. savez između Čonosa i Punaesa opsedao je grad u sukobima koji su trajali šest meseci.

U maju 1542. godine, kapetan Dijego de Urbina ponovo je preselio grad i sklonio se blizu Huancavilcasa, zapadno od reke Guaias, međutim, 1543. godine Huancavilcas je potpuno uništio grad i još jednom je grad morao biti premešten na isto mesto gde je Belalkazar. izgrađena 1534. Konačno, nakon što je izbio građanski rat između Pizara i Almagra, grad je premešten na svoju sadašnju lokaciju 25. jula 1547. godine pod nazivom Veoma plemenit i veoma odan grad Santjago de Gvajakil.

U kolonijalnom periodu, Santiago de Gvajakil je počeo da raste sa brda Santa Ana i nakon kratkog vremena postaje važan trgovački centar, sa kojim je Audiensija održavala komercijalne veze sa ostalim delovima čitavog južnopacifičkog regiona, a ovo je doprinelo obilju korisne šume za gradnju, postojanju velikog broja pojedinaca koji traže posao (što je pojeftinilo radnu snagu) i strateška lokacija luke omogućila je Gvajakilu da postane glavno brodogradilište Mornarice Južnog mora i jedno od velikih i važnih u Americi u sedamnaestom veku.

Zbog komercijalnog procvata koji je grad održavao tokom svojih ranih godina, Santiago de Gvajakil je morao da pretrpi nekoliko piratskih napada. Engleski privatnik Tomas Kevendiš je 1586. godine napao grad, a Holanđanin Žak L’Eremitski službenik učinio je isto 1624. godine, dok se naredni napad dogodio 1684. godine, kada je Vilijam Dampjer zajedno sa drugim piratima uništio veći deo grada zbog požara koji su nastali njihovim napadima. Francuski pirati D’Hout, Picard i Groignet su 1687. godine započeli napade, ostavljajući grad delimično uništen, opljačkan, a glavne zgrade spaljene do temelja. Iz ovih događaja odlučeno je da se grad preseli, što je dovelo do odvajanja grada na stari deo grada i novog dela grada u procesu koji je trajao između 1690. i 1696. godine. Usled stalnih transfera, brojni javljaju se požari i kuge koje bi pogodile grad ostavljajući stotine mrtvih. Kao preventivna mera protiv napada, na brdima su se stvarale utvrde i vojska je rasla, dok su piratski napadi postepeno slabili do potpunog nestajanja.

Corregimiento iz Gvajakila je 1763. godine transformisan u vladu Gvajakila i prešao je iz sastava vicekraljevstva Perua u vicekraljevstvo Nove Granade. Dok je 10. novembra 1764. požar pod nazivom Fuego Grande uništio je veliki deo novog grada , koji je trenutno na listi jedne od najvećih katastrofa u Gvajakilu. Nakon nesreće, kroz napore pred kraljem, zatraženo je oslobađanje od plaćanja alkabala na ograničeno vreme, a uz zajam od dvesta hiljada pezosa, grad je počeo brzo da se obnavlja. Sa kraljevskom potvrdom iz 1803. godine, Vlada Gvajakila vraća da zavisi od vicekraljevstva Perua, zbog postojećeg velikog komercijalnog toka i kako bi se poboljšala vojna odbrana od privatnika i ojačala brodogradilište.

Nakon neuspešnih pokušaja emancipacije u drugim delovima Kraljevske publike Kita, ali motivisani oslobodilačkom strujom i dolaskom generala Hozea de San Martina sa Oslobodilačkom ekspedicijom Perua na sever Perua i kontrolom španske pomorske moći u Pacifik u kampanji Tomasa Kokrejna, 9. oktobra 1820. godine grad Gvajakil je proglasio nezavisnost od Španaca Carstva, pridružujući se na taj način emancipatorskom cilju ostalih regiona na kontinentu. Sa osamostaljenjem grada, Hose Hoakin de Olmedo, koji je bio zadužen za privremenu vladu, sazvao je skupštinu 8. novembra te godine na kojoj je Slobodni Stvorena je provincija Gvajakil i njen izborni statut i ustav za državu u nastajanju. Pored toga, obezbedila suverenitet Gvajakila i njegovu nezavisnost, stvorena je Zaštitna divizija Kita, preko koje je trebalo da se osamostali ostatak Predsedništva Kita, čime je ustupio mesto početku rata za nezavisnost u regionu.

Vojska Gvajakila je vodila niz bitaka kako bi osigurala nezavisnost grada i njegove provincije, međutim, rojalističke vojske su nastavile da se ujedinjuju u planinama. Predsednik Olmedo je odlučio da zatraži pomoć od ostalih oslobodilaca Južne Amerike, uz pomoć čega je dobio pomoć Simona Bolivara, koji je poslao Antonija Hosea de Sukrea sa značajnom vojskom u korist emancipatorskog cilja. I u slanju Hosea de Sana Martin iz peruansko-argentinske divizije koja je komandovala Santa Kruzom. Od toga su se oslobodilačke armije konsolidovale na obali, ušao međuandskom uličicom gde su krenuli na sever, održavajući nekoliko bitaka i konačno 24. maja 1822. godine, porazili su rojalističke snage u bici kod Pičinče koja je učvrstila nezavisnost teritorija stare kraljevske publike Kita.

Nakon postizanja nezavisnosti, Kito i Kuenka su brzo pripojeni Velikoj Kolumbiji, dok je Bolivar pokušao da pripoji i Slobodnu provinciju Gvajakil. Međutim, u Gvajakilu se takođe snažno razmatrala opcija pridruživanja Peruu ili ostanka nezavisnosti. Hose de San Martin je takođe pokazao želju da se ovaj grad pridruži Peruu, zbog čega Bolivar odlučuje da uđe u grad sa vojskom, ne poznaje lokalnu vlast pod protestom naroda i čeka San Martin, kao rezultat, Olmedo samoizgnan u Limu. Sastanak oslobodilaca, nazvan Gvajakil intervju, održan je 26. jula 1822. godine i rezultirao je sporazumima o definiciji peruanske nezavisnosti, gde će San Martin dati slobodan put Bolivaru da ga zaključi i pripajanje Gvajakila Granu. Kolumbija. Od 31. jula 1822. godine slobodna provincija Gvajakil je postala departman Gvajakil, koji je zauzvrat bio deo južnog okruga Gran Kolumbije. Nedugo zatim, 1829. godine na grad je izvršila invazija peruanske vojske koja ga je okupirala na period od sedam meseci.

Naredne godine, Južni distrikt je odvojen od Velike Kolumbije i stvorena je Republika Ekvador, a Gvajakil je postao njen deo 19. maja 1930. godine. Za prvog predsednika je izabran Venecuelanac Huan Hose Flores, koji je tu funkciju obavljao u tri mandata koja su se pokazala kao biti poguban za mladu naciju. Kasnije, 1845. godine sastala se narodna skupština koja je izradila novi ustav kojim su Floresu pripisana prevelika ovlašćenja, pored njegovog trenutnog reizbora i produženja perioda vladavine. Zbog toga je 6. marta 1845. u Gvajakilu izbila markistička revolucija koju su predvodili Hose Hoakin de Olmedo, Visente Rokafuerte, Visente Ramon Roka, Dijego Noboa, između ostalih; koji je zbacio Floresa i uspostavio novu liniju vlasti nazvanu markistički period.

Posle nekoliko godina, Marcismo je ostao na vlasti sve do 1859. godine, kada je Francisko Robles podneo ostavku na mesto predsednika Ekvadora. Nakon što je Robles napustio vlast, u zemlji je formirano nekoliko vrhovnih poglavarstva. U Gvajakilu se general Giljermo Franko Erera proglasio za vrhovnog šefa Gvajasa, dok je u Kitu formirana privremena vlada pod komandom Gabriela Garsije Morena, a u Kuenki se Jeronimo Karion proglasio za vrhovnog poglavara tog regiona. Pored unutrašnje političke krize, Peru je takođe morao da se nosi sa diplomatskim i teritorijalnim problemima. Franko je pregovarao o sporazumima sa predsednikom Perua Ramonom Kastiljom, sa kojim je potpisao ugovor iz Mapasingue, nakon što su peruanske trupe zauzele grad.

Nakon povlačenja peruanske ekspedicije; 24. septembra 1860. godine, snage Garsije Morena i Huana Hosea Floresa, koji su pomogli Garsiji Morenu u pokušaju da se pomire sa Ekvadorom, održale su sukob poznat kao Bitka kod Gvajakila protiv snaga Giljerma Franka. Kao rezultat Garsije Morena pobedom, Gvajakil je ponovo pripojen Ekvadoru i kasnije je Ugovor iz Mapasingua poništen od strane kongresa obe nacije. Pored toga, nakon ovih događaja, počeo je period poznat kao Garsijanizam u vladi Ekvadora.

Tokom godina nastavio je sa svojom komercijalnom tradicijom, a trenutno u suštinski ekonomskom procesu, posvećen je turizmu, ogleda se u promenama u ukrasu grada, uz poboljšanje samopoštovanja građana. proces koji je trajao godinama, od poslednje dve opštinske uprave. Gvajakil se tako razvio u nacionalnu i međunarodnu turističku destinaciju, domaćin međunarodnih sajmova i događaja.

Centar grada Gvajakila jedno je od najvažnijih mesta za domaći i strani turizam, jer je najstariji i najkolonijalniji. Područje Malekon 2000 je od velikog turističkog interesa i nalazi se u blizini centra. Point, koji se nalazi u oblasti Puerto Santa Ana, najveća je zgrada u Gvajakilu i zemlji. Naselje “Las Penas” je još jedno zanimljivo mesto, ima otprilike 444 stepenika i završava se vidikovcem sa kojeg možete uživati u najlepšem pogledu na grad.

Njegova geografska lokacija postavlja ga kao kapiju ka ostrvima Galapagos i u nekoliko navrata je osvojio nagrade World Travel Adwards. Među njima: Vodeća destinacija za gradski odmor u Južnoj Americi i Vodeća destinacija za poslovno razvijanje i konferencije u Južnoj Americi.

Gvajakil je grad u kojem se nude razne vrste aktivnosti i događaja. Pored ekskurzija ili tura: šoping ture u tržnim centrima, gastronomske ture, verske ture ili ture u agroturističkim hacijendama. Dobra alternativa upoznavanju grada su besplatni obilasci koji se nude kroz opštinu Gvajakil.

Jedno od najznačajnijih mesta za turiste je Malecon 2000, nazvana tako po imenu fondacije koja je izvela radove. Originalno ime je Malekon Simon Bolivar. Ovaj rad je projekat urbane regeneracije stare šetališta. Sa dužinom od 2,5 km, svojim posetiocima, pored bezbednosti, nudi i sjajne spomenike istorije grada, muzeje, bašte, fontane, vidikovce, tržne centre, restorane, barove, restorane, prvi IMAX bioskop u Ekvadoru, pristaništa, odakle se možete ukrcati na čamce za dnevne i noćne šetnje duž reke Gvajas.

Prema studijama koje je sprovelo Opštinsko javno preduzeće za turizam, građansku promociju i međunarodne odnose, 54% turista koji dolaze u Gvajakil su stranci, dok 98% turista preporučuje grad kao turističku destinaciju.

Na Malecon del Salado možete uživati u porodičnim šetnjama duž ušća u malim čamcima i diviti se flori i fauni ušća; tu su i diskoteke, kao i brojni restorani i barovi. Las Penas je najstariji kvart u Gvajakilu. Poslednjih godina transformisan je u jednu od glavnih atrakcija grada. Puerto Santa Ana: to je arhitektonski megaprojekat sličan Coconut Valk of Miami ili Puerto Madero u Argentini, to je stambeno, poslovno i potencijalno turističko mesto koje ima nekoliko zgrada savremene gradnje i luksuzne stanove. Njegova prva faza je svečano otvorena 2007. godine. Na samo nekoliko metara od Penjasa i brda Santa Ana, nalazi se Guaiakuil Artisan Market (MAG), koja je nastala 1982. godine i od tog trenutka okuplja pod jednim krovom umetnost, kulture i zanate 4 regiona Ekvadora. To je najstarija zanatska pijaca u pokrajini sa više od 100 zanatlija sa obale, planina i Amazonije.

Istorijski park Gvajakil se nalazi izvan urbanog perimetra. Mesto ima mangrovu šumu kojom posetioci mogu putovati drvenom stazom. U mangrovu se nalazi 28 vrsta životinja, uključujući belorepanog jelena, rakuna, pekara. Tu su i tigrovi, lenjivci, majmuni i krokodili. Ovde takođe možete videti papagaje, harpiju orla i papagaje. Lokalitet takođe ima repliku starog Gvajakila, neke od zgrada su originalne i prenete su u park. U parku možete otkriti glavnu faunu i istoriju ne samo grada već i stare provincije.

Nacionalna rekreativna zona Lake Park je veštačko jezero sa više od 2 500 000 m³ vode (akumulacija) i gde se možete baviti sportovima na vodi kao što su kajak, veslanje čamcem, pecanje na obali, podvodni ribolov, ronjenje, snorkeling i drugim vodenim sportovima, kao i aktivnostima kao što su biciklizam, kampovanje, piknici i uživanje u prirodi.

Puerto Hondo je turističko mesto za uživanje u flori i fauni (rezervat mangrova) i bavljenje sportovima na vodi kao što su plivanje, veslanje čamcem, vožnja kajakom, itd. Ima plažu i tipičnu i tradicionalnu hranu. Dok u zaštićenoj šumi Cero Blanco možete se diviti flori i fauni suve šume i možete uživati u avanturističkom turizmu u ekološkom rezervatu sa mogućnošću kampovanja iz dana u dan. Cerro Santa Ana se nalazi se severoistočno od grada, pored naselja Las Penjas i nekoliko metara od Malekon. To je mesto gde je Gvajakil nastao. Živopisno mesto i vrlo zanimljivo za posetu jer morate da se popnete na 456 stepenica, sve dok ne dođete do njegovog vrha, odakle se vidi sever Gvajakila. Brdo je puno kafića, barova, zanatskih radnji.

Park Seminario se nalazi se u Rocafuerte delu u samom centru grada. U ovom parku možete videti spomenik Simonu Bolivaru, kao i veliki izbor zelenih iguana. Park Seminario se na severu graniči sa ulicom Klemente Balen i Milan, na jugu sa ulicom 10 de Agosto, na istoku sa ulicom Čile i na zapadu sa ulicom Čimborazo, koja je regenerisana za specifičnu upotrebu pešaka, jer povezuje park sa katedralom u Gvajakilu. Plaza de Santo Domingo se nalazi se ispred crkve koja joj daje ime, gde se ulica Rokafuerte nalazi pored platoa između brda Santa Ana i Karmen.

Metropolitanska katedrala Gvajakila se nalazi se u srcu Gvajakila, izgrađena je oko 1547. godine, ima prelepe kule u polugotičkom stilu, bila je matična crkva sredinom šesnaestog veka. Prvobitno je katedrala građena od drveta, 1590. godine zgrada je bila na brdu Santa Ana, pored kuće Kabildo i Plaza de Armas, zatim je hram uništen u strašnom požaru 1692. godine. Samanes Park se nalazi se severno od grada, tačno u sektoru Samanes. To je treći po veličini park u Latinskoj Americi, jer se prostire od reke Gvajas do Via a Daule sa oko 851 hektara. Reč je o rekreativnom parku koji ima veliki broj fudbalskih, teniskih, košarkaških i rukometnih terena; takođe ima lagunu i koncertni prostor sa kapacitetom od 10.000 ljudi.

U ovom parku je izgrađen stadion koji je dobio ime u čast preminulog fudbalera Kristijana Beniteza Betankura, kapaciteta 8.000 ljudi. Na ovom stadionu kod kuće igra fudbalski klub Gvajakil iz Serije A ekvadorskog fudbala. Ako ste ljubitelj ekstremnih sportova u blizini Gvajakila postoje mali gradovi okruženi sa dosta prirode koji su idealni za bavljenje ekstremnim sportovima i aktivnostima na otvorenom. Kanjoning koji se sastoji od spuštanja kroz kanjone ili vodopade jedan je od najčešće praktikovanih od strane turista koji stignu u Gvajakil i koji traže neku avanturu u blizini, takođe barsiving i tubing koji se sastoji od jedrenja kroz reke brzih voda je još jedan avanturistički sport na otvorenom široko praktikovana.

Hilton Colon Guayaquil se nalazi u blizini međunarodnog aerodroma Hose Hoakin de Olmedo, koji vas povezuje sa ostrvima Galapagos. Za samo 10 minuta vožnje, možete posetiti čuveni Malekon 2000, gradsko šetalište uz obalu sa brojnim prodavnicama, baštama i istorijskim spomenicima. Hilton Colon Guayaquil hotel ima otvoreni bazen sa barom i spa centar sa saunom, parnim kupatilom i sobama za tretmane.

Želeo bih da se posebno zahvalim osoblju Hilton Colon Guayaquil na toploj dobrodošlici i što su me ugostili u svom hotelu. Boravak u njihovom hotelu je bio izuzetan, neponovljivo iskustvo koje ću pamtiti!

U narednom postu pisaću vam o Hotelu del Parque, koji je predstavnik klasičnog ekvadorskog luksuza koji se nalazi u osvežavajućem prirodnom okruženju. Ovaj izuzetni boutique hotel vam omogućava da se opustite u prirodi, koji biste trebali razmotriti, ako se odlučite da posetite Gvajakil, najšareniji biser Pacifika. Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog petog specijalnog putopisa u seriji putopisa o Ekvadoru gde smo imali prilike da uživamo u lepoti ove neobične zemlje u Južnoj Americi. Današnji putopis ne bi bio moguć bez nesebične pomoći PRO ECUADOR, Royaltour DMC turistička agenciji, Hilton Colon Guayaquil u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogućili da osetim duh i lepotu lokalne kulture i lepote svakodnevnog života u Gvajakilu. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu iz Ekvadora.

Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa brojim kompanijama i privrednicima u sektoru turizma i želeo bih još jednom da se zahvalim PRO ECUADOR i Royaltour DMC turistička agenciji na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobične ekvadorske kulture i osetim lepote svakodnevnog života u Gvajakilu.

Kako se vama dopala ova moja priča o Ekvadoru i predstavljanje Gvajakila bisera Pacifika krasi jug ove neobične zemlje u Južnoj Americi? Da li ste imali priliku do sada da posetite Ekvador?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

U narednim pričama iz Ekvadora otkrićemo neke druge zanimljive znamenitosti koje biste trebali posetiti ako vas put navede u ovu daleku zemlju!

Blogerski pozdrav iz Gvajakila,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane PRO ECUADOR, Royaltour DMC turističke agencije, Hilton Colon Guayaquil hotel kao i drugih lokalnih partnera. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.

SHARE THIS POST

Pisma iz Ekvadora: Ingapirca, Gualaceo i Chordeleg, istražite lepotu andske kulture…

Avanture Putovanja 5 Comments

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, dobrodošli u novu seriju putopisa na Mr.M blogu. Novembar mesec će biti posvećen jednoj neobičnoj zemlji u srcu Južne Amerike, zemlja koja je poznata po najkvalitetnijem kakao, bananama i kafi – Ekvador. Na samom početku današnjeg putopisa želeo bih da se zahvalim PRO ECUADOR i Turoperatoru Cuenca BesTours, kao i drugim partnerima koji su nesebično podržali moju avanturu u Južnoj Americi. Uz njihovu pomoć su nastali putopisi iz Ekvadora i modne priče koje ćete imati priliku čitati ovog novembra i decembra, a iskreno se nadam da ćete uživati u novoj avanturi.

Ako želite ste kojim slučajem propustili da pročitate prethodne postove putopis i modne priče iz Ekvadora ili želite da se podsetite nekih zanimljivosti, iskoristite priliku da posetite naredne linkove:

  1. Pisma iz Ekvadora: Kito, grad obojen umetnošću i arhitekturom baroka… (Putopis)
  2. Sannino Napoli: Otkrijte pravo italijansko umeće sa bezvremenskim i jedinstvenim stilom…(Modna priča)
  3. Pisma iz Ekvadora: Kito, biser Južne Amerike na sredini sveta… (Putopis)
  4. Brett Johnson: Moda za savremenog muškarca sa istančanim i prefinjenim ukusom… (Modna priča)
  5. Pisma iz Ekvadora: Kuenka, živahni šarmantni kolonijalni dragulj Južne Amerike… (Putopis)
  6. Appella: Jedinstveni satovi koji spajaju klasičan dizajn i švajcarsku funkcionalnost… (Modna priča)

Vrlo je važno napomenuti da je Cuenca BesTours vodeći turoperator i turistička agencija sa sedištem u Kuenki. Njihov tim je specijalizovan za organizovanje i prilagođavanje kulturnih i avanturističkih tura i aktivnosti za parove, porodice i grupe u Kuenki i Ekvadoru. Sa više od deset godina iskustva, stekli smo reputaciju za pružanje personalizovanih i nezaboravnih iskustava za naše goste. Tim Cuenca BesTours lokalnih stručnjaka za putovanja nastoji da vešto dovede svaki detalj svakog putovanja do savršenstva kako bi stvorili dodatnu vrednost koja iskustvo turista čini jedinstvenim i nezaboravnim.

Ako se odlučite da posetite Ekvador, Cuenca BesTours u svojoj ponudi imaju grupne i privatne individualne aranžmane sa kojima možete upoznati ovu neobičnu zemlju u Južnoj Americi. Moje iskustvo sa turističkom agencijom Cuenca BesTours je izvanredno i mogu da pohvalim rad njihovog tima koji je u veoma kratkom roku organizovao višednevno putovanje u Kuenku, koje sam opisao u prethodnom putopisu o ovom šarmantnom gradu, kao i obilazak ruševina Ingapirca i Gualaceo i Chordeleg varošica – sela u kojima sam imao priliku da bolje istražim lepotu andske kulture i o kojima ću vam danas detaljnije pisati.

Osvanulo je novo jutro u Gvajakilu i moj fotograf i ja smo znali da je vreme za nastavak avanture. Nasmejani vodič Kris nam je predstavio plan puta uz brojne korisne informacije. Kris nam je tokom ovog putovanja pravio društvo i potrudio se da naša avantura u Kuenki i okolini bude savršena. On je živa enciklopedija i vrlo dobro je upoznat sa ovim krajem Ekvadora jer on živi u Kuenki.

Ingapirca, što u Kičva jeziku znači „zid Inka“ je najvažniji skup pretkolumbijskih ruševina Ekvadora, koji se nalazi na oko 80 km severno od Kuenke. Sunčev hram Inka koji se nalazi na njegovom brdu sa panoramskim pogledom na okolnu prirodu je zaista neponovljiv i impresivan pejzaž, a ruševine same po sebi imaju fascinantnu istoriju. Ingapirca je arheološki kompleks koji se nalazi u provinciji Kanar, u Ekvadoru. To je nesumnjivo jedno od najpoznatijih arheoloških nalazišta u zemlji.

Lokalitet je u početku bio naselje kulture Kanari, iako su ga kasnije zauzeli Inke, koji su izgradili većinu struktura – objekata, koji su preživeli sve do danas. Nakon sprovedenih brojnih istraživanja, tumačenjem određenih spisa arheologa smatra se da je ovaj kompleks sigurno imao religioznu funkciju, jer je izgrađen na stenovitoj izbočini koja je sigurno bila pakarina (mesto porekla naroda prema lokalnim mitovima) za Kanarije. Uglavnom je poznat po velikom hramu sunca Ingapirca, koji je jedinstvena građevina u celom carstvu Inka jer ima ovalni plan. Ovakve konstrukcije nisu poznate ni na jednom drugom lokalitetu Inka.

U provinciji Kanar, na jugu zemlje, na otprilike nadmorskoj visini od 3160 m i skoro 16 km od grada Kanara, nalazi se najznačajnija arheološka građevina porekla Inka u sadašnjoj Republici Ekvador.

Ingapirca je reč na kuichua jeziku znači zid Inka. Reč je o autentičnoj inkasi-kanari konstrukciji, nastaloj početkom šesnaestog veka naše ere, za koju se pretpostavlja da je bila opservatorija sunca i meseca neposredno pre dolaska Španaca na to područje. Skup arheoloških ostataka Ingapirke spoljni svet beleži najmanje od sredine osamnaestog veka, iako postoje reference na mesto gde se ove građevine nalaze – Vale del Kanar – još od šesnaestog veka, kada je bilo poznato kao provincija Hatun Kanar (kuichua jezik: Hatun Kanar), što znači „veliko mesto kanariza“.

Jedan od zapisa iz 1582. godine, koji je zabeležio paroh Frai Gaspar de Gallegos, paroh San Francisco de Peleusi de Azogues, grada u blizini ovog lokaliteta, napisao je sledeće:

„Dođoh na teritoriju koja se zove kanares, jer se tri lige odavde nalazi grad koji se zove Hatum Kanar što na jeziku Inka znači „velika provincija kanjas“ i tamo kažu da je u vreme Inka Huaina Capac bilo velikih populacije Indijanaca i da je tu bio smešten glavni poglavar i tako se čini, jer danas postoje velike i veoma raskošne građevine, a među njima i veoma jake“.

Kolektivna grobnica sveštenice iz Kanarija i 10 njenih sluga.

Danas nisu potvrđene informacije u koje svrhe je podignuta ova građevina inka-kanjarskog porekla. Jedini kriterijum u kome se slaže nekoliko istoričara i arheologa je da je izgrađen po direktnom naređenju nekadašnjih Inka Huaina Capac, tokom akcije teritorijalnog širenja i osvajanja naroda koje je Inka Tupac Iupankui, njegov otac i predak kao cara Tahuantinsujoa , počela je pre mnogo godina prema teritorijama koje danas čine južni Ekvador.

Neki arheolozi smatraju da je ovaj lokalitet takođe imao veliku ulogu u vojnim strategijama Inka, kao ispostava i snabdevanje trupa na severu Ekvadora, ali njegov najvažniji cilj je bio da bude mesto obožavanja i poštovanja kultu Sunca, najvećem bogu Inka, što je činilo sebe u korikanči, posvećenoj ritualu Inka.

Ruševine Ingapirke su iskopane i restaurirane od strane Arheološke misije Španije između 1974. i 1975. godine. Ova istraživanja su dovela do nekoliko publikacija arheologa Hozea Alcine, Migela Rivere i Antonija Freska.

Koja je istorijska pozadina Ingapirce? Ono što je do sada poznato i potvrđeno je da su Kanari na ovom prostoru živeli mnogo pre dolaska Inka i poznati su po svom borilačkom duhu i odlučnom otporu invaziji, uspešno odbranivši svoju teritoriju od vojske vladara Inka Tupaka Jupankija. Tek kada je Jupankijev sin, Huaina Capac, nastavio pohod svog oca, carstvo Inka je konačno osvojilo teritoriju Kanarija, kombinacijom ratova i brakova.

Zanimljivo je da su nakon svoje pobede, osvajači imali dovoljno poštovanja prema Kanarima da zajedno izgrade zajednicu, konstruišući sopstveni Hram Sunca kako bi dopunili postojeći Hram Meseca. Smatra se da je Ingapirca, pored ceremonijalnog mesta, imala astronomske, političke i administrativne funkcije. Tamo je živelo nekoliko osoba i porodica visokog statusa, koje je povremeno posećivao sin Huaine Capac, Atahualpa.

Na 3.200 m nadmorske visine, položaj Ingapirce ​​sa pogledom na okolnu dolinu bio je od ključnog strateškog značaja, ali je njegov zlatni period i rast bio kratkotrajan. Smatra se da je kompleks uništen neposredno pre španskog osvajanja u ratu između Atahualpe i njegovog brata Huaskara 1532. godine. Španci su kasnije opljačkali lokaciju, a veliki deo kamenih zidova je korišćen za izgradnju crkava i hacijendi u Kuenki i šire. Lokacija je bila napuštena sve dok ekvadorska vlada nije započela proces restauracije sredinom 20. veka, otvarajući lokaciju za javnost 1966. godine.

Veći deo Ingapirce je nešto više od kamenih temelja i potrebna je mašta i obilazak sa vodičem kao što je Kris da bi se to oživelo jer su sva objašnjenja na španskom jeziku. Kompleks Pilaloma na južnoj strani označava prvobitno naselje Kanari. Najzanimljiviji deo ovog kompleksa je kolektivna grobnica sveštenice iz Kanarija i 10 njenih sluga, koji su živi zakopani sa njom nakon njene smrti, zajedno sa hiljadama školjki spondila. Grobnica leži ispod velikog kamena za koji se smatra da je povezan sa raznim astronomskim proračunima i da je verovatno korišćen takođe kao žrtveni oltar.

Pored kolektivne grobnice i hramova u ruševinama Ingaprica se takođe nalazi prostrani otvoreni prostor gde se veliki broj poklonika okupljao na ceremonijama. Ovo verovanje je ostao kao fragment puta Inka, deo mreže koja je nekada povezivala verske i administrativne centre širom Ekvadora, Kolumbije, Perua, Argentine, Bolivije i Čilea. Ostale karakteristike uključuju ceremonijalna kupatila, poljoprivredne terase u vidu stepenastih zemljišta i prostore za skladištenje žitarica.

Ono što čini centar ovog kompleksa je eliptični Hram Sunca, jedini te vrste u carstvu Inka, izgrađen na vrhu drevne ceremonijalne stene Kanarija. Smatra se da je, osim što je bila mesto za rituale, ovaj objekat korišćen za određivanje pravog vremena za zemljoradničke radove i za verske praznike. Najvažniji događaj bio je Inti Rajmi, Festival Sunca, koji se i danas obeležava u Ingapirci svakog juna. Zapanjujuća kamena konstrukcija koja je obeležje gradnje Inka može se ovde u potpunosti ceniti, sa vulkanskim stenama ručno isklesanim tako precizno da malter nije bio neophodan.

Pored hrama u ovom izvanrednom kompleksu se nalazi i Kuća Odabranih u kojoj su kao Device Sunca živele samo najlepše devojke iz susednih sela. Ove devojke su uzete iz svojih porodica još kao deca, učili su ih da plešu, vezuju, tkaju i kuvaju. Njihove dužnosti uključivale su zabavljanje dostojanstvenika Inka koji ih posećuju, pripremanje ceremonijalne hrane, održavanje svete vatre i tkanje odeće za cara i za rituale. Udavale bi se za muškarce koji su visoki činovi kao što su Inke, ugledni vojnici i sveštenici.

Zanimljivo je da se u blizini hrama Sunca nalazi jedan veliki kamen sa 28 rupa različitih veličina, za koji se smatra da je bio lunarni kalendar. Veruje se da su rupe bile ispunjene vodom, koja je govorila o datumu reflektujući mesečevu svetlost različito tokom meseca. Samo nekoliko minuta hoda od hrama nalazi se litica na kojoj se pojavljuje obris džinovskog ljudskog lica koje je poznato kao Cara del Inca, za koje se smatra da je prirodni fenomen.

Nakon provedenih dva sata u kompleksu Ingapirca nastavljamo svoj put ka Gualaceo i Chordeleg selima. Čordeleg (Chordeleg), selo u regionu Azuai, poznato u Južnoj Ameici po svojoj keramici i izuzetnom filigranskom nakitu od srebra i zlata. Ovde možete otkriti kako je ova delikatna tehnika stručno izvedena za pravljenje tako lepih komada zahvaljujući lokalnim zanatlijama u njihovoj radionici.

Hajde da se podsetimo kako se izrađuje filigranski nakit, siguran sam da ste to naučili iz prethodnih modnih priča Gospođe Mame kada vam je pisala o čuvenom nakitu Filevi 1928 iz Severne Makedonije. Filigran je jedna od najlepših je tehnika obrade metala. Ovom tehnikom tokom vekova izrađivan je izuzetno kvalitetan i vredan nakit kao i ukrasni predmeti kojima se i danas rado divimo. Da bi se neki ukrasni predmet ili nakit uradio u ovoj tehnici najčešće se upotrebljava srebrna, zlatna i ređe bakarna žica za komponovanje motiva. Niti žice se savijaju i upleću, međusobno vezuju i tako se formira složeni motiv koji može biti položen na metalnu podlogu ili potpuno slobodan. Od filigranske žice pravili su se krugovi, cvetići, geometrijske šare. Na ovako izrađene predmete ponekad su stavljane i sitne metalne kuglice.

Nakon posete juvelirima, možete istražiti centar Čordelega, šetajući Plaza Central ili Glavnim trgom i svratite u različite zanatske radnje koje ga okružuju, pre nego što krenete u Gualaceo, selo poznato po neverovatnom tekstilu.

Izgubite se u živahnom tempu svakodnevnog života istražujući dve tradicionalne pijace u Gualaceu, gde ćete sigurno biti očarani jarkim bojama i neobičnim dizajnom na ručno tkanim tkaninama koje prodaju lokalci. Uživajte u stvaranju rukotvorina, ako posećujete radionice gde se izrađuje tekstil i potrudite se da vidite različite razboje koje koriste zanatlije. Ovde imate priliku da otkrijete pre-hispansku Ikat tehniku tkanja, koja se često koristi za izradu čuvenih pončoa koji su zastupljenim u ovom andskom regionu!

U narednom postu pisaću vam o najnaseljenijem gradu u Ekvadoru, za koji mnogi kažu da je Bise Pacifika – Gvajakil koji biste trebali posetit, ako se odlučite da posetite ovu neobičnu zemlju u Južnoj Americi. Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog četvrtog specijalnog putopisa u seriji putopisa o Ekvadoru gde smo imali prilike da uživamo u lepoti ove neobične zemlje u Južnoj Americi. Današnji putopis ne bi bio moguć bez nesebične pomoći PRO ECUADOR i Turoperatora Cuenca BesTours u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogućili da osetim duh i lepotu ekvadorske i andske lokalne kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu iz Ekvadora.

Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa brojim kompanijama i privrednim društvima u sektoru turizma i želeo bih još jednom da se zahvalim Turoperatoru Cuenca BesTours na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobične ekvadorske i lokalne andske kulture i tradicije.

Kako se vama dopala ova moja priča o Ekvadoru i predstavljanje ruševina Ingapirca, kao i Gualaceo i Chordeleg andskih sela, lokaliteta koji krase jug ove neobične zemlje u Južnoj Americi? Da li ste imali priliku do sada da posetite Ekvador?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

U narednim pričama iz Ekvadora otkrićemo neke druge zanimljive znamenitosti koje biste trebali posetiti ako vas put navede u ovu daleku zemlju!

Blogerski pozdrav iz Ekvadora,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane PRO ECUADOR i Turoperatora Cuenca BesTours, kao i drugih lokalnih partnera. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.

SHARE THIS POST

Pisma iz Ekvadora: Kuenka, živahni šarmantni kolonijalni dragulj Južne Amerike…

Avanture Putovanja 5 Comments

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, dobrodošli u novu seriju putopisa na Mr.M blogu. Novembar mesec će biti posvećen jednoj neobičnoj zemlji u srcu Južne Amerike, zemlja koja je poznata po najkvalitetnijem kakao, bananama i kafi – Ekvador. Na samom početku današnjeg putopisa želeo bih da se zahvalim PRO ECUADOR, Turističkoj Fondaciji Opštine Kuenka, Turoperatoru Cuenca BesTours i Hotelu Cruz del Vado kao i drugim partnerima koji su nesebično podržali moju avanturu u Južnoj Americi. Uz njihovu pomoć su nastali putopisi iz Ekvadora i modne priče koje ćete imati priliku čitati ovog novembra i decembra, a iskreno se nadam da ćete uživati u novoj avanturi.

Ako želite ste kojim slučajem propustili da pročitate prethodne postove putopis i modne priče iz Ekvadora ili želite da se podsetite nekih zanimljivosti, iskoristite priliku da posetite naredne linkove:

  1. Pisma iz Ekvadora: Kito, grad obojen umetnošću i arhitekturom baroka… (Putopis)
  2. Sannino Napoli: Otkrijte pravo italijansko umeće sa bezvremenskim i jedinstvenim stilom…(Modna priča)
  3. Pisma iz Ekvadora: Kito, biser Južne Amerike na sredini sveta… (Putopis)
  4. Brett Johnson: Moda za savremenog muškarca sa istančanim i prefinjenim ukusom… (Modna priča)

Turistička Fondacije Opštine Kuenka je državni organ koji ima misiju da razvija i promoviše Kuenku kao turistički proizvod-destinaciju na kvalitetan način kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom nivou. Ova fondacije je prepoznata kao institucija na nacionalnom nivou u upravljenju odgovornim i održivim turizmom, pokazajući da je turizam ključni deo ekonomskog razvoja Kuenke.

Sa druge strane Cuenca BesTours je vodeći turoperator i turistička agencija sa sedištem u Kuenki. Njihov tim je specijalizovan za organizovanje i prilagođavanje kulturnih i avanturističkih tura i aktivnosti za parove, porodice i grupe u Kuenki i Ekvadoru. Sa više od deset godina iskustva, stekli smo reputaciju za pružanje personalizovanih i nezaboravnih iskustava za naše goste. Tim Cuenca BesTours lokalnih stručnjaka za putovanja nastoji da vešto dovede svaki detalj svakog putovanja do savršenstva kako bi stvorili dodatnu vrednost koja iskustvo turista čini jedinstvenim i nezaboravnim.

Kupole Nove katedrale u Kuenki.

Kuenka, zvanično poznata kao Santa Ana de los Rios de Kuenka je ekvadorski grad, prestonica istoimenog kantona i glavni grad provincije Azuaj, kao i njen najveći i najnaseljeniji grad. Kroz grad prolaze reke Tomebamba, Tarki, Janunkaj i Mačangara. Grad se nalazi u centru-jugu međuandskog regiona Ekvadora u koritu reke Paute, na nadmorskoj visini od 2550 metara.

Ovaj grad je dobio svoj epitet „Ekvadorska Atina” zbog svoje neverovatne kolonijalne arhitekture, kulturne raznolikosti, doprinosa ekvadorskoj umetnosti, nauci i pismu, kao i zbog toga što je mesto rođenja mnogih slavnih ličnosti u ekvadorskom društvu. Kuenka ima oko 400.000 stanovnika, što ga čini trećim gradom na listi po broju stanovnika u Ekvadoru, odmah iza Gvajakila i Kita. Grad je jezgro metropolitanske oblasti Kuenka, koju takođe čine obližnji ruralni gradovi i parohije. Ovaj konglomerat je naseljen sa nepunih 800.000 stanovnika, a takođe zauzima treću poziciju među konurbacijama Ekvadora.

Grad je osnovan od strane Gil Ramirez Davalos 12. aprila 1557. godine na ruševinama grada Inka Tomebamba i grada Kanarija Guapondelig, po naređenju vicekralja Perua Andresa Hurtada de Mendose. Tokom dvadesetog veka grad je zadržao svoj rast, promovišući obrazovanje i kulturu, a 1999. godine njegov istorijski centar je proglašen kulturnim nasleđem čovečanstva. To je jedan od najvažnijih administrativnih, ekonomskih, finansijskih i komercijalnih centara Ekvadora. Glavne delatnosti grada su trgovina i industrija, dok je poslednjih godina Kuenka postala međunarodna turistička atrakcija od izuzetne važnosti.

Kako je grad dobio svoje ime? Grad je nazvan Santa Ana de los Rios de Kuenka u čast grada Kuenke u Španiji, rodnog mesta španskog vicekralja Perua Andresa Hurtada de Mendose, koji je poslao gospodina Gila Ramireza Davalosa da osnuje grad i činjenica da je ovo mesto po svojim geografskim karakteristikama veoma slično španskom gradu. Pored toga, ime uključuje i činjenicu da ga prelaze reke: Tomebamba, Tarki, Januncaj i Mačangara. Ostatak imena potiče iz španske tradicije posvećenja novih gradova svecu Katoličke crkve, u ovom slučaju Svetoj Ani (Santa Ana).

Primer republičke arhitekture u istorijskom centru Kuenke.

Koja je istorijska pozadina ovog grada i gde je nastao? Prema brojnim arheološkim i antropološkim ostacima, pronađenim u Čobšiju i Kubilanu, poznato je da prvi stanovnici ovog područja datiraju iz 8060. godine pre nove ere, koji su bili nomadski lovci i sakupljači. Oni su naseljavali ovo područje otprilike do 5580. godine pre nove ere. Nakon tog perioda ljudska naselja nestaju i tek 2000. godine pre nove ere, počinje ponovno naseljavanje ovog područja. Ovaj period se naziva Kulturom Cerro Narrio koja traje od 2000. godine p.n.e. do 500 godine p.n.e., ovaj period mnogi nazivaju Chaullabamba. Ova kultura predstavlja mala naselja organizacije koja odgovara formativnoj kulturi, početnu podelu društvenih klasa, takođe se karakteriše prisustvom poljoprivrede i masovnom proizvodnjom keramike.

Nakon ovog perioda, počinje novi period koji je poznat kao Regionalni razvoj (500. p. C.-500. g. n. e.), razvijaju se kulture Tuncahuana, kao i prve faze faza Tacalshapa (Azuai) i Cashaloma (Canar), faza koje odgovaraju Canari Kulturi. Ovu etapu karakterišu društva sa podelom rada i savršeno hijerarhijska, koriste intenzivnu poljoprivredu i njihova keramika ima određene antropomorfne figure. Najreprezentativnija ova faza je upotreba metala kao što su zlato, srebro i bakar.

U periodu integracije (500. godine – 1500. godine) ovo područje karakterišu osvajanja i savezništva, pa će nuklearni deo kulture Kanarija biti integrisan u diarhiju čiji su glavni gradovi bili Šabalula (Sigsig) i Hatun Kanar (grad Kanar), dok su spoljni delovi teritorije Kanara ostali samo konfederisani nuklearnom delu, zbog čega su bili politički nezavisni. Dinastija Duma je vladala iz glavnog grada Šabalule, ali loza vladara Hatun Kanara nije poznata. Sredinom devetnaestog veka, u kantonima Gualaceo, Čordeleg i Sigsig, pronađeno je niz grobnica, vladara iz Kanarisa, bogatih plemenitim metalima i keramikom, nažalost većina pronađenog je opljačkana i prodata, na sreću Maršal Savil je napisao knjiga o izvađenim komadima, knjiga se zvala „Zlatno blago Sigsiga, Ekvador“, kao i druge knjige koje govore o huakama Čordelega.

Ono što je sada Kuenka bilo je važno državno središte diarhije Kanarija, ova oblast se zvala Guapondelig na kanarskom jeziku, što je značilo „široka ravnica poput neba“ i okarakterisano je poljoprivredom, kao Kanari region nije baš pogodan za ovu praksu, što je Guapondelig učinilo jednim od najvažnijih oblasti Kanarisa.

Manje od pola veka pre dolaska Kastiljana, Inke su posle teške borbe, masakrima osvojile Kanarije i zauzele Guapondelig i okolinu. Inke su zamenile arhitekturu Kanarija svojom, potiskujući Kanarije i zasenile njihova impresivna dostignuća u astronomiji i poljoprivredi. Kao što je bilo uobičajeno za Inke, oni su apsorbovali korisna dostignuća u svojoj kulturi. Promenili su ime grada Guapondelig u Tumipampa ili Tomebamba. Grad je postao poznat kao administrativni centar severnog carstva Inka.

Tomebamba se smatra kandidatom za mitski grad zlata koji su Španci nazvali El Dorado. Španci su mislili da su El Dorado spalili stanovnici nakon što su saznali za španska osvajanja. Uništenje Tomebambe od strane njenih stanovnika pre dolaska Španaca sugeriše da je to moglo biti ono što su Španci zvali El Dorado.

Građanski rat je dobio Atahualpa i dok je išao u Kusko da ratifikuje svoj suverenitet zarobio ga je i ubio Fransisko Pizaro u Kahamarki. Kanari su se, zbog svoje mržnje prema Atahualpi i kao reakcija na masakre koje su počinili Inke prilikom osvajanja, udružili sa Špancima i pomogli, uz učešće drugih etničkih grupa, da poraze i osvoje Carstvo Inka. Sebastijan de Benalkazar, ubeđen od kanarija, otišao je u osvajanje Kita, prošao kroz ruševine Tomebambe i tamo je dobio još pojačanja. Tako je uz pomoć 11.000 kanarija Benalkazar pobedio Ruminjahuija i osvojio Kito.

Kanari zbog smrtnosti izazvane Atahualpom i evropskim bolestima, kao i zbog činjenice da su se godinama borili u korist osvajača, uslovili su da je do 1547. godine, kada je hroničar Pedro Sijesa de Leon prošao kroz Tomebamba, bio jedan čovek za svakih petnaest žena. Isto tako, Sijeza je potvrdio da su kanjari hristijanizovani. Kada je prošao kroz grad i pokrajinu video je ruševine mnogih hramova i palata Inka.

U sadašnjem gradu Kuenka možete videti ostatke njegove prošlosti Inka, kao što je palata Pumapungo.

Kako izgleda Kuenka koju danas poznajemo? Do 2000. godine grad je imao više od 270.000 stanovnika širom kantona i tokom decenije je započeo proces oporavka svog nasleđa, posebno u starom delu grada, a takođe je započet i proces modernizacije. Doznake koje šalju imigranti takođe su imale snažan uticaj, kako pozitivan tako i negativan u gradu, posebno u ruralnom delu.

Tokom narednih godina, Kuenka se takođe konsolidovala kao međunarodna turistička atrakcija. Pored toga, u januaru 2011. godine, Nacionalna skupština Ekvadora proglasila je Kuenku kao najbolji univerzitetski grad.

Katedrala Bezgrešnog začeća (na španskom jeziku: Catedral de la Inmaculada Concepcion), koja se obično naziva Nova katedrala Kuenke (španski: Nueva Catedral de Cuenca) je katedralna crkva u Kuenki. Nalazi se ispred Parka Calderon.

Plan katedrale izradio je Huan Bautista Stiehle, fratar nemačkog porekla koji je stigao u Kuenku iz Alzasa 1873. godine, na predlog biskupa Leona Garida. Saborna crkva je preuzela funkciju obližnje Stare katedrale koja je postala premala. Građevinski radovi započeti su 1885. godine i trajali su skoro jedan vek. Ova zgrada kombinuje mnoge arhitektonske stilove, ali preovladava romanički preporod. Katedrala je nadvišena sa tri džinovske kupole prekrivene upadljivom plavo-belom glaziranom pločicom iz Čehoslovačke. Njegove vitraže izradio je španski umetnik Guillermo Larrazabal.

Njegove kule su skraćene zbog greške u proračunu arhitekte. Da su podignuti na planiranu visinu, temelj ove crkve ne bi mogao da izdrži težinu. Uprkos ogromnoj grešci arhitekte, obris njegovih kupola postao je simbol grada. Fasada mu je izrađena od alabastera i lokalnog mermera, dok je pod obložen ružičastim mermerom, donetim iz Italije. Kada je katedrala prvi put izgrađena, 9.000 od ukupnih 10.000 stanovnika Kuenke moglo je da stane u ovaj verski objekat.

Kripta katedrale se nalazi ispod centralnog broda i ima tri ulaza: jedan kroz Calle Aguirre, drugi kroz Sakristiju i treći u ulici Mariscal Sucre. Oblik ove kripte je oblik dugačke uličice sa pogrebnim svodovima na svakoj strani.

U kripti su sahranjene neke od slavnih ličnosti grada Kuenke kao: Remiđo Krespo Toral, Gral. Antonio Vega, Fraj Visente Solano; kao i biskupi grada: Migel Leon, Manuel Marija Politika, Danijel Ermida, monsinjor Manuel Serano Abad i graditelj katedrale: Luis Antonio Čikaiza. Kripta ima 11 malih mauzoleja, 192 trezora i 210 urni za posmrtne ostatke.

Katedrala u Kuenki ima šest kupola koje se nalaze na predministuri i centralnom brodu. Podijeljeni su na tri uspona i tri najniže razine koji su isprepleteni na njihovoj lokaciji. Sve kupole imaju baterijsku lampu unutra. Tri visoke kupole i jedna niska su prekrivene pločicama, dok ostale održavaju strukturu od cigle. Visoke kupole imaju renesansni stil, najveća je na Cruiseru i ima unutrašnji prečnik od 12 metara i visinu od 53 metra.

Sada ću vas upoznati sa jednom šarmantnom ulicom koja obuhvata suštinu ovog istorijskog ekvadorskog grada. Dok šetate ovom slikovitom ulicom, doživećete putovanje kroz vreme i otputovaćete u prošlost, okruženi kolonijalnom arhitekturom, živopisnom lokalnom kulturom i opipljivim osećajem istorije.

Ulica Santa Ana nije samo turistička atrakcija, to je pravo iskustvo koje prosto čeka da bude otkriveno. Bilo da ste ljubitelj istorije, arhitekture ili jednostavno radoznali putnik, ova ulica ima svakom ponešto da ponudi. Ova uličica krije brojne legendarne tajne prošlosti do današnje moderne privlačnosti, ima mnogo toga za naučiti i istražiti.

Ulica Santa Ana, koja se nalazi u srcu Kuenke, satkana je od istorije koja datira još iz kolonijalne ere. Prvobitno planirana od strane španskih doseljenika, ova šarmantna ulica je tokom vekova bila svedok mnogih značajnih događaja i transformacija u ovom istorijskom gradu u Ekvadoru.

Istorija ulice seže do sredine 16. veka kada su španski doseljenici pomno planirali izgled Kuenke. Ova era je označila početak putovanja ulice Santa Ana kroz istoriju, putovanja koje će je videti kao vitalni deo gradskog kulturnog i arhitektonskog nasleđa.

Ulica Svete Ane u samom srcu Kuenke.

Ulica Santa Ana je osnovana 1557. godine, u skladu sa smernicama za urbanističko planiranje koje je izdao španski kralj Karlo V. Ulica je bila deo napora da se stvori dobro organizovan kolonijalni grad u Novom svetu. Ortogonalni rešetkasti obrazac, obeležje renesansnog urbanističkog planiranja, korišćen je da bi se obezbedio uredan razvoj.

Tokom kolonijalnog perioda, ulica Santa Ana postala je užurbana saobraćajnica, oivičena zgradama u kolonijalnom stilu koje su pokazivale arhitektonsku snagu tog vremena. Mnoge od ovih objekata su i danas prisutni, kao verni svedoci istorije. Značajne zgrade iz ovog perioda uključuju Staru katedralu i Guvernerov dom, a obe su vrhunski primeri kolonijalne arhitekture.

Kako kao turista možete posetiti znamenitosti u Kuenki? Za obilazak Kuenka možete koristiti gradski prevoz, taksi ili čak i po centralnom delu grada možete obići znamenitosti peške. Kuenka je grad veoma pogodan za bicikliste. Postoje sjajne biciklističke staze duž Rio Tomebamba, i četvrtkom uveče dvočasovna vožnja biciklom kroz grad koja kreće u 20 časova iz Parka de la Madre. Bicikli se mogu lako iznajmiti u hostelu Mallki ili u kafeu Casa do Brasil.

Ako želite da upoznate srce Kuenke, trebali biste da posetite Park Abdon Kalderon, poznatiji kao Abdon Kalderon Major Park, a od ranije poznat i kao Plaza Republica ili Plaza de Armas. Oko parka se nalazi crkva El Sagrario, poznatija kao Stara katedrala i crkva Bezgrešnog začeća ili Nova katedrala. Tu su i zgrade Vlade, Opštine, Stara Bogoslovija i Palata Pokrajinskog suda pravde. Nalazi se između ulica Beninjo Malo, Mariskal Sukre, Luisa Kordera i Simona Bolivara. Vlada Eloja Alfara je parku dala ime Plaza Luis Vargas Tores, ali je kasnije tokom 1920. godine promenjeno u Abdon Kalderon.

U parku se nalazi kružna raskrsnica, spomenik Abdonu Kalderonu koji je svečano otvoren 24. maja 1931. godine i ima četiri polucikla. Park je danas postao centar raznih događaja od značaja za grad, kao što je Corpus Christi ili komemoracija nezavisnosti Kuenke.

Šta biste trebali posetiti u ovom šarmantnom gradu? Postoje brojne znamenistosti u Kuenki koje bi svaki turista trebao posetiti, neke od njih se nalaze u samom gradu, dok se neke važne znamenitosti nalaze van grada.

Ingapirca – Najznačajnije severne ruševine bivšeg Carstva Inka koje se nalaze na UNESCO-voj listi svetske baštine u Ekvadoru, spajajući kulture Inka i Kanara. Ovo je moj predlog za fantastičan jednodnevni izlet koji možete organizovati sa Cuenca BesTours. Ja sam imao priliku da posetim ove ruševine, ali više o njima ću vam pisati u narednom blog postu.

Baños – Prelepo mesto nedaleko od Kuenke, ovo mesto ne treba mešati sa Banosom koji se nalazi provinciji Tungurahua, grad koji se nalazi na samom ulazu u prašumu. U ovom mestu nedaleko od Kuenke postoje termalne kupke dostupne u hotelskom kompleksu koji uključuje nekoliko toplih bazena na 36 stepeni celzijusa i turska kupatila. Mnogi ljudi dolaze ovde da se opuste u toplim saunama, plivaju u toploj ili hladnoj vodi bazena i opuste se sa porodicom i prijateljima. Najnoviji dodatak termalnim odmaralištima je prelepa Piedra de Agua . Samo 40 minuta udaljen od centra Kuenke.

Turi – Odličan vidikovac na kojem možete uživati u pogledu na Kuenku koji se nalazi južno od grada. Ima odličan pogled na grad i danju i noću.

Baranko – Reka Tomebamba (jedna od četiri reke Kuenke) protiče kroz srce grada, stvarajući područje reke poznato kao Baranko. Sama šetnja je lepa, sa popločanim stazama sa obe strane povezanih brojnim mostovima. Stepenice vode uz strme obale u stariji deo grada na severnoj strani, povezujući se sa restoranima i klubovima Calle Larga. Puente Roto, bukvalno ‘Slomljeni most’, takođe se nalazi na severnoj strani i popularno je mesto okupljanja. Razni klubovi, barovi, tržni centar i Park de la Madre poređani su duž južne strane.

El Sagrario („stara katedrala“) – Gradnja ovog verskog objekta je započeta 1557. godine. Danas se više ne koristi kao crkva i pretvorena je u muzej. Nedavno je završen projekat restauracije i originalna boja i stari murali sada se mogu videti u određenim delovima.

Museo del Banco Central i Pumapungo – Sjajan muzej sa etnografskim odeljcima (posebno zanimljiv odeljak o Šuaru plemenu i smežuranim glavama) i starim ekvadorskim novcem uuz dobro objašnjenje istorije, doduše samo na španskom jeziku. Pumapungo je stara lokacija odmah iza muzeja koja zahteva malo mašte.

Zoološki vrt Amaru – Zoološki vrt, a takođe i mesto gde borave spašene životinje, kao i one koje su na rehabilitaciji. Ovo je veoma zabavno mesto sa ogromnim brojem životinja iz Ekvadora, Južne Amerike i Amerike. Njihov tim je spasio životinje poput lavova, fazana i krokodila. Veoma je zeleno i možete na kvalitetan i zanimljiv način da ispunite svoje vreme jer izgleda kao da planinarite duž planine u velikom šumarku eukaliptusa.

Ako imate viška vremena toplo vam preporučujem da posetite muzej čuvenih “Panama” šešira – Museo del Sombrero de Paja Toquilla. Panama šeširi ne vode svoje pravo originalno poreklo iz Paname, to su ekvadorski šeširi. Verujem da se onda svima nama javlja pitanje na koji način su dobili ovo ime? Jedna od legendi glasi da je panamski šešir dobio ime ranih 1900-ih godina kada su radnici u Panamskom kanalu nosili ove šešire dok su radili na izgradnji kanala.

Ovi šeširi su napravljeni od prirodnog vlakna zvanog Paia Tokuilla, biljke nalik palmi koja može da raste samo na velikim nadmorskim visinama, domoroci u Andima su ove šešire nosili hiljadama godina unazad. Pored Paia Tokuilla, stanovnici Anda koriste Carludovica Palmata, drugu vrstu andske slame za svoje panamske šešire.

Prva fabrika panamskih šešira otvorena je u Kuenki 1836. godine kada je došlo do povećanja potražnje za ovim šeširima. Ovi lagani šeširi sa ivicama su zaisra dobri za zaštitu očiju i lica od sunca. Nekoliko godina kasnije, tačnije 1855. godine panamski šeširi su privukli pažnju sveta kada su se pojavili na Svetskom sajmu u Parizu. Događaj koji je pretvorio ovaj šešir i načinio ga legendarnim je trenutak kada ga je predsednik Ruzvelt nosio dok je pregledao Panamski kanal 1904. godine, konačno je postao vrtoglavo poznat i zvanično se našao na listi vredne ekvadorske robe za izvoz.

Casa Paredes Roldan je kuća koja se nalazi na reci Tomebamba i danas je lokacija Muzeja panamskih šešira – Museo del Sombrero de Paja Toquilla. To je takođe mesto gde je 1942. godine osnovana Fabrika šešira Barranco.

Šeširi se i dan danas ručno izrađuju. U muzeju je dostupna demonstracija izrade šešira uživo. Možete kupiti šešir prikazan u prodavnici ili naručiti panama šešir po meri. Postoji različitih vrsta kvaliteta šešira od bazičnih jeftinih verzija koje su dobre kao suvenir do šešira srednjeg kvaliteta izrade (semi-fine kvalitet) i deluxe fine. Cena ovih šešira može da varira od 40-tak američkih dolara za najjeftiniji šešir pa do nekoliko stotina do nekoliko hiljada američkih dolara ako želite da u svojoj kolekciji šešira imate neki zaista poseban i kvalitetan panamski šešir.

Kada završite posetu ovom zanimljivom muzeju šešira, toplo vam savetujem da se uputite u obližnju pijacu gde ćete uživati u bogatoj i raznovrsnoj ponudi egzotičnog voća i povrća koje nemamo prilike da vidimo u Srbiji, našem regionu ili u Evropi.

Jedna od najboljih stvari u Kuenki je poseta tradicionalnom ekvadorskoj pijaci. Jedna od najautentičnijih pijaca u celom gradu je Mercado 10 de Agosto. Ova užurbana pijaca Kuenka je odredište domaćina iz okolnih sela, a meštani Kuenke vole da kupuju sveže povrće i voće sa polja, meso od svog omiljenog lokalnog mesara ili da kupe prelepo cveće. Ne samo da postoje neverovatni štandovi sa proizvodima, već ovde pronaći i nekoliko neobičnih usluga.

Ljudi u Ekvadoru čvrsto veruju u narodnu biljnu medicinu i na pijacama možete pronaći žene koje se profesionalno bave lečenje pomoću biljaka i to je pravi doživljaj da vidite i prisustvujete procesu lečenja na pijaci gde žene u poznijim godinama blagim pokretima biljakama dodiruju deo tela gde imate problem. Pored toga, imaju brojne tinkture, biljne mešavine i čajeve koje mogu izlečiti različite medicinske probleme. Ovo je zaista posebno iskustvo i moram priznati da to nisam imao prilike videti u drugim krajevima sveta. Zbog poštovanja prema ljudima koji su zbog svog problema došli na javno mesto zbog lečenja nisam želeo da slikam ili snimam isceljiteljski proces kod brojnih travarki na ovoj čuvenoj pijaci.

Pored bogate i izvrsne ponude voća, povrća, biljaka, mesa i cveća, na ovoj neobičnoj pijaci možete pronaći i kakao, kao i slatkiše koji se prave u Ekvadoru. Moram priznati da su slatkiši u Ekvadoru zdraviji jer se većina njih ručno pravi i koriste se lokalni proizvodi. Samo pokušajte da zamislite da možete kupiti čokoladne kuglice koje su ručno pravljene od kvalitetnog 70% kakaa. Cene su zaista pristupačne za ovakvu vrstu proizvoda i prosečno se kreće između 6 i 8 američkih dolara za pakovanje od 500g do 1kg.

Nakon 10 godina rada na Mr.M blogu, bio sam u prilici da posetim razne krajeve sveta i da se upoznam sa brojnim kulturama. Uvek se iznova fasciniram kada proširim svoje vidike i shvatim koliko sam zaista jedan srećan i bogat čovek u duši koji je uspeo da spozna lepotu različitih kultura. Ovo iskustvo u Kuenki, kao i u Ekvadoru uopšte mi je zaista impresivno i neverovatno.

Kuenka je zaista jedan neobičan i šarmantan gradić koji svojom arhitekturom, uzbudljivom istorijom impresionira turiste. Lokalci su izuzetno srdačni i ljubazni, nema ko me nije ponudio da probam njihove proizvode i takvu toplinu dočeka i istinskog gostoprimstva možete samo osetiti u Južnoj Americi.

Nacionalni park El Kahas je nacionalni park u visoravni Ekvadora, nalazi se oko 30 km zapadno od Kuenke. Područje od 285,44 km2 se nalazi između 3100m i 4450m nadmorske visine karakteriše paramo vegetacija na nazubljenom pejzažu brda i dolina. Proglašen je nacionalnim parkom 5. novembra 1996. godine.

Kako je ovaj nacionalni park dobio svoje ime? Ime „Cajas“ potiče od reči „cassa“ na kvičuanskom jeziku, što znači „kapija u snežne planine“ ili “caka” (Kuichua: hladno). Takođe je povezan sa španskom rečju “cajas” (kutije).

Park je poznat po svom neravnom reljefnom terenu koji karakteriše pejzaže koje karakterišu doline smeštene između planina i brda. Park se nalazi na nadmorskoj visini preko 3100 m, što rezultira vegetacijom tundre koja pokriva ovo područje.

Vegetacija tundre je dominantna vrsta flore; međutim, postoji prisustvo oblačnih šuma i višegodišnjih visokoplaninskih šuma koje prate reke u nižim kotama. Drvo Polilepis, takođe nazvano Papirno drvo, je zimzeleno sa kratkim, gustim listovima, jedna je od vrsta flore po kojoj je ovaj nacionalni park poznat.

Jezera i lagune su raštrkane po granicama parka, što ih čini uobičajenim susretima za posetioce koji istražuju nacionalni park. Luspa je glacijalno jezero i najveće je od skoro 700 vodenih površina raspoređenih među dolinama.

Park se prostire preko kontinentalne podele, što znači da dve reke teku na zapad prema Tihom okeanu, a dve na istok prema reci Amazon i u reku. Kombinovana staništa ustupaju mesto raznim vrstama divljih životinja.

Ovde se mogu videti popularne vrste divljih životinja poput planinski vuk, lisica, tvor, jelen, lama i druge. Park je takođe poznat po tome što je dom i ugroženim endemskim vrstama ptica. Južnoamerički kondor i Curikuinga su dva velika grabljivica koja su podložna izumiranju iz Ekvadora. Džinovski kolibri je još jedno viđenje među vrstama ptica koje daje nadu.

Dos Chorreras je rođen iz inspiracije prirode, strasti prema gostoprimstvu i harmonije između prirode i poštovanju očuvanja okoline. Kompleks rustikalnih bungalove, dizajniranih za udobnost i blagostanje, nalazi se na samo 4 km od srca Nacionalnog parka Cajas. Dos Choreras je stabilna, efikasna, bezbedna kompanija posvećena održivosti i zajednici. Njih posvećeni tim se trudi da ispuni očekivanja svojih gostiju kako bi njihov boravak bio nezaboravan.

Hotel Hacienda Hosteria Dos Chorreras sa restoranom, barom i vrtom nudi smeštaj sa panoramskim pogledom na planine i besplatnim WiFi internetom. Istorijski centar Kuenke udaljen je 30 minuta vožnje.

Hacienda Hosteria Dos Chorreras ima sobe i bungalove sa sopstvenim kupatilom, LCD satelitskim TV-om i prostorom za sedenje. Postoji 24-časovna recepcija koja može organizovati usluge pranja veša i iznajmljivanje bicikala. Gosti mogu uživati u aktivnostima u okolini kao što su pecanje, vožnja kanuom i jahanje.

Ono što je mene oduševilo u ovom kompleksu je Chocolateria koja se nalazi u sklopu kompleksa gostionice Dos Chorreras je magično mesto, koje vam omogućava da osvežite ne samo telo već i dušu. Sve sa njihovog menija deluje prilično ukusno, usluga je veoma dobra, a sam objekat je prepun gostiju jer je ovo mesto baš posećeno.

Ovde možete kupiti brojne zanimljive suvenire, slatkiše, kafu, suhomesnate proizvode i sireve. Cene su prilagođene turističkom mestu i tokom moje posete ovaj kompleks je bio izuzetno posećen i bila je velika gužva. Dopada mi se usluga njihovog restorana, usluga je kvalitetna i brza, a hrana je bila ukusna.

Za kraj ovog putopisa želeo bih da vam dam iskrenu preporuku i recenziju za hotel u kojem možete boraviti u Kuenki. Tokom putovanja svima nama je vrlo važan hotel gde odsedamo, jer je hotel naš dom na novoj destinaciji i zbog toga je vrlo važno odabrati dobar hotel na svakoj destinaciji. Tokom mog boravka u Kuenka, moj hotel Cruz del Vado je bio moj dom koji krasi stil, udobnost i lepa atmosfera u starom srcu Kuenke.

Hotel Cruz del Vado je uvek bio zgrada puna istorije, umetnosti i kulture. Smešten u jednom od prvih gradskih četvrti u neposrednoj blizini spomenika Kruz del Vado, istoimeni hotel je mukotrpno intervenisan spojem tradicionalnih i modernih građevinskih tehnika, čuvajući suštinu i istoriju ovog kulturnog nasleđa. Fasada hotela je u potpunosti obložena ružičastim mermerom uvezenim iz Italije, neospornim simbolom luksuznog načina života iz perioda u kojem je izgrađen.

Njegov enterijer je takođe pun jedinstvenih detalja zbog svog republikanskog stila i uticaja francuske arhitekture. Prvobitno, ova nekretnina je bila dom prvih novina Kuenke El Mercurio i ranije je bila poznata kao „Palacio de El Mercurio“. Na fasadi, iznad glavnog ulaza, nosi ploču u čast proslavljenog novinara iz Kuenke, Federika Proanja za kojeg se i danas smatra da je najbolji iz Ekvadora, ultrakonzervativca i šampiona liberalizma u regionu kojeg je prognao predsednik Garsija Moreno .

Menadžment hotela je tokom 2014. godine sklopio ugovor sa porodicom arhitekata Ljoret, poznatim po renoviranju i oporavku patrimonijalnih nekretnina u Kuenki, Art Hotels Ecuador je ugovorio da započne planiranja za projekat rehabilitacije kako bi imovina, koja je od tada pretvorena u objekat za iznajmljivanje, bila služe za rad vrhunskog butik hotela.

Ovaj hotel nudi bogat sadržaj usluga i 26 soba su pravi odraz luksuznog gostoprimstva. Objekat nudi sve usluge koje se očekuju od butik hotela ove kategorije. Sve do poslednjeg sprata gde se nalazi restoran i bar na krovu poznati po tome što imaju najbolji pogled na grad i odličnu kuhinju. Tim Hotela Cruz del Vado je ostao veran konceptu brenda, kao i njihova motivacija da pronađu i restauriraju zgrade od istorijskog značaja, skrećući pažnju i reaktivirajući kultne lokacije i tradicionalna naselja Ekvadora.

Sobe hotela Cruz del Vado održavaju tradicionalnu tehniku gradnje Kuenke sa zidovima od bahrekuea i krase ih elementi odabrani iz uzvišene kolekcije ekskluzivnih umetničkih dela koji su savršeno upareni sa finim detaljima kao što su ručno izrezbarena uzglavlja kreveta koje su napravili vešti majstori. Ja sam imao priliku da boravim u luksuznom apartmanu sa balkonom i đakuzijem.

Sve prostrane luksuzne sobe hotela Cruz del Vado imaju pristup privilegovanom pogledu na reku Tomebamba i moderan deo grada. Visoki plafoni su ispunjeni visokim zidovima od cigle, koji čine deo ekskluzivnog dekora kojem se može diviti tokom kupanja u đakuziju, savršen detalj za svaki boravak. Svi tipovi kreveta se sastoje od plišanog dušeka sa jastukom koji je razvio Simmons ekskluzivno za Art Hotels Ecuador. Ekskluzivna ekvadorska organska linija AromaVida kupatilskih proizvoda pomažu u podmlađivanju tela i duše. U ovom hotelu uvek možete računati na moderno sopstveno kupatilo sa tuš kabinom i tušem sa kišnim tušem u kojem imate bade mantile i papuče koje vas prosto mame da se opustite.

Svaka soba za goste takođe uključuje iHome dvostruko punjenje (priključna stanica za brzo punjene i USB port), budilnik/radio i pristup mnogim međunarodnim kanalima preko DIRECTV-a sa kristalno jasnim kvalitetom slike na 40” televizorima za savršeno gostoprimstvo, štedeći 30% više energije od konvencionalnih televizora. U ormaru se nalazi sef, a ono što je najvažnije da znate da je Wi-Fi uvek besplatan u bilo kom objektu Art Hotels Ecuador grupe hotela.

Želeo bih da se posebno zahvalim osoblju hotela Cruz del Vado na toploj dobrodošlici i što su me ugostili u svom hotelu. Boravak u njihovom hotelu je bio izuzetan, neponovljivo iskustvo koje ću pamtiti!

U narednom postu pisaću vam o drugim zanimljivim lokalitetima koji se nalaze u neposrednoj blizini Kuenke koje biste trebali posetit, ako se odlučite da provedete u ovom delu Ekvadora neko vreme. Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog trećeg specijalnog putopisa u seriji putopisa o Ekvadoru gde smo imali prilike da uživamo u lepoti ove neobične zemlje u Južnoj Americi. Današnji putopis ne bi bio moguć bez nesebične pomoći PRO ECUADOR, Turističkoj Fondaciji Opštine Kuenka, Turoperatoru Cuenca BesTours i Hotelu Cruz del Vado u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogućili da osetim duh i lepotu ekvadorske kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu iz Ekvadora.

Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa brojim kompanijama i privrednicima u sektoru turizma i želeo bih još jednom da se zahvalim Turističkoj Fondaciji Opštine Kuenka na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobične ekvadorske kulture.

Kako se vama dopala ova moja priča o Ekvadoru i predstavljanje Kuenke koja krasi jug ove neobične zemlje u Južnoj Americi? Da li ste imali priliku do sada da posetite Ekvador?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

U narednim pričama iz Ekvadora otkrićemo neke druge zanimljive znamenitosti koje biste trebali posetiti ako vas put navede u ovu daleku zemlju!

Blogerski pozdrav iz Kuenke,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane PRO ECUADOR, Turističkoj Fondaciji Opštine Kuenka, Turoperatoru Cuenca BesTours i Hotelu Cruz del Vado kao i drugih lokalnih partnera. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.

SHARE THIS POST

Pisma iz Ekvadora: Kito, biser Južne Amerike na sredini sveta…

Avanture Putovanja 6 Comments

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, dobrodošli u novu seriju putopisa na Mr.M blogu. Novembar mesec će biti posvećen jednoj neobičnoj zemlji u srcu Južne Amerike, zemlja koja je poznata po najkvalitetnijem kakao, bananama i kafi – Ekvador. Na samom početku današnjeg putopisa želeo bih da se zahvalim PRO ECUADOR, turističkoj organizaciji grada Kita – Visit Quito, holandskoj nacionalnoj avio kompaniji KLM, kao i drugim partnerima koji su nesebično podržali moju avanturu u Južnoj Americi. Uz njihovu pomoć su nastali putopisi iz Ekvadora i modne priče koje ćete imati priliku čitati ovog novembra i decembra, a iskreno se nadam da ćete uživati u novoj avanturi.

Ako želite ste kojim slučajem propustili da pročitate prethodne postove putopis i modnu priču iz Ekvadora ili želite da se podsetite nekih zanimljivosti, iskoristite priliku da posetite naredne linkove:

  1. Pisma iz Ekvadora: Kito, grad obojen umetnošću i arhitekturom baroka… (Putopis)
  2. Sannino Napoli: Otkrijte pravo italijansko umeće sa bezvremenskim i jedinstvenim stilom… (Modna priča)

Tokom putovanja svima nama je vrlo važan hotel gde odsedamo, jer je hotel naš dom na novoj destinaciji i zbog toga je vrlo važno odabrati dobar hotel na svakoj destinaciji. Tokom mog boravka u prestonici Ekvadora, moj hotel Patio Andaluz je bio moj dom koji krasi stil, udobnost i lepa atmosfera u starom srcu Kita.

Hotel Patio Andaluz je elegantan butik hotel smešten u kući u kolonijalnom stilu s kraja 16. veka, nacionalnom spomeniku čiji zidovi kriju vekove istorije i umetnosti sa izuzetnom arhitekturom koju krase veliki lukovi i unutrašnjim dvorištima ispunjenim svetlim i šarenim baštama. Zbog svih ovih neobičnih detalja ovaj hotel poseduje šarm i pruža prijatnu atmosferu za sve goste i posetioce. Restoran Rincon de Cantuna, unutar svog glavnog dvorišta, nudi odlične opcije ekvadorskih i internacionalnih jela.

Hotel Patio Andaluz ima izuzetnu lokaciju u srcu Kita na samo 150 metara od Glavnog trga poznatog i kao Trg nezavisnosti, nekoliko minuta hoda do najpoznatije crkve i trga San Franciska i na 5 minuta hoda do crkve la Compania i njene impresivne zlatne unutrašnjosti i između ostalih mesta od velikog značaja u kolonijalnom starom delu Kita, kao što su muzeji, crkve i brojna istorijska mesta.

Hotel je prostran i u svakom holu hotela nalaze se dnevne sobe i prostori za opuštanje, uživanje u piću i divljenje svim ukrasnim komadima, biljkama i arhitektonskim detaljima koji daju toplinu hotelu i pružaju osećaj kao da ste kod svoje kuće. Čitaonica Guaiasamin ima širok izbor literature i poseduje stacionar za tople napitke kafu i čaj. Ova divna čitaonica je ukrašena slikama poznatog ekvadorskog slikara Osvalda Guaiasamina.

Osećajte se kao kod kuće u jednoj od 32 klimatizovane sobe koje sadrže LED televizore. Besplatan WiFi internet će vas održavati povezanim sa porodicom, prijateljima i svetom, a kablovska televizija je dostupna za vašu zabavu i upoznavanje ekvadorske kulture i lokalnog svakodnevnog života. Sva kupatila poseduju tuš i imaju sve potrebne toaletne potrepštine i fen za kosu.

Ja sam bio smešten Superior Premium sobi koja ima pogled koji prosto oduzima dah jer možete da vidite ceo stari deo Kita kao na dlanu. Smeštena na 4. spratu, sa spektakularnim pogledom na istorijski centar Kita, poseduje francuski kraljevski ležaj dimezija 2m x 2m, kablovske kanale na 32-inčnom LCD televizoju i klima uređaj. Pored klima uređaja u hotelu su dostupni prenosna grejna tela koji vas mogu ugrejati tokom vašeg boravka ako su spoljne temperature niže nego inače.

Želeo bih da se posebno zahvalim osoblju hotela Patio Andaluz na toploj dobrodošlici i što su me ugostili u svom hotelu. Boravak u njihovom hotelu je bio izuzetan, neponovljivo iskustvo koje ću pamtiti!

Danas nastavljamo sa upoznavanjem prestonice Ekvadora i preporukama koja mesta biste trebali posetiti tokom boravka u ovom šarmantnom biseru Južne Amerike koji se nalazi na samoj “sredini sveta”.

Današnje upoznavanje Kita započinjemo sa najpoznatijom katedralom u Kitu koju sam imao prilike da vidim svakog jutra iz moje sobe – Bazilika Nacionalnog Zaveta. Ova bazilika je takođe poznata kao Bazilika Posvećenja Isusa ili Bazilika San Huan (po delu grada u kojem se nalazi) ili jednostavno La Bazilika. Ova bazilika je neogotska verska građevina u istorijskom centru Kita. Zbog svojih dimenzija i stila smatran je najvećim neogotičkim hramom u Americi. Pored toga što je bio najviši verski hram u Latinskoj Americi do 2017. godine, kada je izgrađena bazilika Katedrala Gospe od Ružarija u Manisalesu.

Bazilika Nacionalnog Zaveta proizašla je iz ideje da se izgradi spomenik kao večno sećanje na posvećenje Republike Ekvador Presvetom Srcu Isusovom, koji je predložio otac Hulio Matovele, poslanik Republike 1883. godine.

Projekat je u Francuskoj ugovorio francuski arhitekta Emilio Tarlier, koji je već imao iskustva u sličnim konstrukcijama u Španiji, Francuskoj i Engleskoj koji je inspirisan pariskom katedralom Notr Dam, napravio planove između 1890. i 1896. godine. Predsednik Luis Kordero Krespo izdao dekret o početku rada 23. jula 1883. godine, iako je u praksi izvršeno za vreme predsednika Hose Marije Plasido Kamanje, koji je dekret ratifikovao 5. marta 1884. godine.

Izgradnja objekta je prvobitno bila planirana u sektoru El Belen, severno od parka La Alameda, za koji je 1884. godine Konvencija predvidela kupovinu zemljišta koje se nalazi na ovom području, ali je nakon preliminarnih studija utvrđeno da tlo nije pogodno da se izgradi objekat željene veličine i da bi izgradnja na tom mestu zahtevala izuzetno velike troškove. Tada se odlučuje da se promeni lokacija izgradnje, sugeriše se peti deo porodice Hurtado, smešten u podnožju brda San Huan, čije zemljište je bilo dovoljno čvrsto da izdrži težinu ovog verskog objekta.

Tokom izgradnje bazilike, primale su se donacije od vernika koji su davali novac, učestvovali u izgradnji ili davali građevinski materijal u zamenu za urezivanje njihovih imena na kamenu. Država je 1895. godine uvela porez na kupovinu soli za nastavak gradnje.

Nekoliko godina kasnije, 1901. godine otac Matovele sa svojom zajednicom oblatskih misionara preuzeo je izgradnju na zahtev nadbiskupa Pedra Rafaela Gonzalesa Kalista i zvanično 10. jula 1892. godine položen je prvi kamen. Od 1892. do 1909. podignuta je kapela Srca Marijina.

Iako još nedostaju ukrasni detalji, može se reći da je ovaj verski objekat, kako je danas poznata, završena 1924. godine, kada su u centralnom delu počele da se služe mise i zvona na kulama. Određena narodna verovanja kažu da će onog dana kada bazilika bude završena, doći kraj sveta ili će Republika Ekvador nestati kao slobodna i suverena država.

Baziliku je blagoslovio papa Jovan Pavle II 30. januara 1985. godine, iako je zvanično osveštana i svečano otvorena 12. jula 1988. godine.

Bazilika nacionalnog zaveta je najvažnije delo ekvadorske neogotičke arhitekture i jedno od najreprezentativnijih na američkom kontinentu, a ujedno i najveći verski objekat u zemljama Novog sveta. Zbog svoje strukture i stila poredi se sa dve velike katedrale širom sveta: Katedralom Svetog Patrika (Njujork) i Katedralom Notr Dam (Pariz).

Centralni deo katedrale (brod) je dugačak 140 metara, širok 35 metara i visok 30 metara, pored 74 metra visine u transeptu. Dve prednje kule su visoke po 115 metara.

Katedrala ima sedam ulaza, tri na fasadi i četiri sa strane. Čvrsta podzemna javna kripta, sa svojevrsnom kapelom istih karakteristika. Takođe ima elegantan i nacionalni panteon gde počivaju ostaci nekoliko šefova država.

Smešten ispod bazilike, sa pristupom sa zapadne strane, nalazi se Nacionalni panteon šefova država Ekvadora, iako nisu svi sahranjeni na ovom mestu, već samo četiri:

  • Andres F. Cordoba (1892-1983)
  • Kamilo Ponce Enrikez (1912-1976)
  • Marijano Suarez Veintimila (1897-1980)
  • Antonio Flores Hihon (1833-1915)

Izgradnja ovog panteona je u skladu sa posetom oca Matovelea Kraljevskoj kripti manastira El Eskorijal, gde počivaju ostaci kraljeva, kraljica i beba Španije, a započeta je pet godina nakon hrama, a završio je otac Rigoberto Correa.

Kripta se sastoji od 50 francuskih mermernih grobnica za tela i 150 za urne, sve sa nadgrobnim spomenicima sa zlatnim štitom Ekvadora. Od 2002. godine postoji ceremonija kojom se obezbeđuje večni počinak posmrtnih ostataka šefova države u ovom mestu, osim ako umrli ili njegovi naslednici imaju izričitu volju da ga sahrane na drugom mestu.

Nakon Katedrale, moj savet vam je da posetite Zaštitnicu Grada Kita koju možete videti apsolutno iz svakog dela Kita – Bogorodica od El Panesila. Zaštitnica grada je poznata i kao Devica od Kita zbog naziva skulpture po kojoj je inspirisana. Nalazi se na vrhu brda El Panesiljo, neobičnog uzvišenja u obliku malog hleba koji se nalazi u srcu grada i služi kao pozadina istorijskom centru.

Visoka 41 metar, ako se doda baza, to je najviša statua u Ekvadoru i jedna od najviših u Južnoj Americi, nadmašujući čak i čuvenog Hrista Iskupitelja u gradu Rio de Žaneiru. To je ujedno i najviša aluminijumska skulptura na planeti.

Kada je postavljena statua Bogorodice, drevno brdo El Panesiljo, koje se tradicionalno vezuje za starosedelačku kulturu, dobilo je katoličke verske konotacije, zbog čega se tokom božićne sezone postavljaju džinovske svetleće jaslice i održava se tradicionalna Božićna devetnica.

Kao turističko mesto, Bogorodica od El Panesilja postala je jedna od glavnih turističkih atrakcija grada Kita, na koju možete dobiti privilegovani pogled od 180 stepeni sa vidikovca. Fotografije u podnožju spomenika su jedan od najpopularnijih suvenira koje domaći i strani turisti nose sa sobom.

Ekvadorski film Iza leđa (2011) koristio je ikonografiju spomenika za svoje promotivne postere, iako ga predstavljaju gola leđa žene koja se pretvara da je devica leđima okrenuta prema jugu grada, gde se radnja odvija. Zanimljibo je da se u filmu Dokaz života (2000), sa Raselom Krouom i Meg Rajan, koristi snimak ovog spomenika iz vazduha na kraju filma. Takođe, majice ekvadorske kompanije Makueno koristile su skulpturu Bogorodice je u svom dizajnu.

Pogled sa vidikovca je zaista veličanstven i ovo je zaista za mene bilo jedno neverovatno iskustvo.

Pored mnogih prirodnih bogatstava i zapanjujućeg varijeteta voća i povrća, Ekvador poznat je i po Aveniji vulkana – čak 61 vulkan nalazi se u ovoj zemlji, od kojih je 12, sa čak šest aktivnih, u glavnom gradu.

Ekvador je jedna od najmanjih zemalja u Americi. Leži i na Južnoj i Severnoj hemisferi i podeljen je Ekvatorom po kome je i dobio ime. Graniči se sa Kolumbijom i Peruom, a sa Zapadne strane izlazi na Tihi okean. Zašto se smatra da je Kito biser Južne Amerike na sredini sveta?

Ciudad Mitad del Mundo (Grad u sredini sveta) je zemljište u vlasništvu prefekture provincije Pičinča, Ekvador. Nalazi se oko 26 km severno od centra Kita. Teren sadrži Spomenik Ekvatoru, koji naglašava tačnu lokaciju Ekvatora i obeležava sećanje na francusko-špansku geodetsku misiju iz osamnaestog veka koja je odredila njegovu približnu lokaciju. Ovde se takođe nalazi Etnografski muzej Srednje zemlje, muzej o etnografiji starosedelačkog naroda Ekvadora.

Spomenik visok 30 metara izgradjen je između 1979. i 1982. godine od strane arhitekte i izvođača radova Alfredo Fabijan Paez sa Karlosom Mančenom predsednikom Saveta provincije Pičinče da zameni stariji, manji spomenik koji je izgradila Vlada Ekvadora pod upravom geografa Luisa Tufinja 1936. godine. Spomenik je izrađena je od gvožđa i betona i obložen tesanim i uglačanim andezitnim kamenom. Spomenik je podignut u znak sećanja na prvu geodetsku misiju Francuske akademije nauka, koju su predvodili Luj Goden, Pjer Buger i Šarl Mari de La Kondamin, koji su 1736. godine sproveli eksperimente za testiranje spljoštenosti na polovima i dokazivanjima oblika Zemlje, upoređivanjem udaljenosti između meridijana stepena u ekvatorijalnoj zoni sa drugim nivoom izmerenim u Švedskoj. Stariji spomenik je premešten 7 km u mali grad u blizini koji se zove Kalakali.

Intinan Muzej se nalazi odmah izvan Kita, odmah pored spomenika Mitad del Mundo. Većina ljudi zna da je ekvatorska linija Mitada del Munda malo udaljena. Intinan ima svoj marker i bliže je pravom mestu.

Pored mogućnosti za pravljenje odličnih fotografija, ovaj muzej nudi i odličnu zabavu uz brojne eksperimente! Ovo je odlično mesto za putnike sa decom koja žele da nauče nešto novo. Obilazak ovog muzeja možete obaviti sa vodičem na španskom ili engleskom je uključen u cenu karte.

Iako postoji samo nekoliko stvarnih eksponata, ovaj muzej je zaisra dobro urađen i organizovan. Ovaj muzej se fokusira na domorodačka plemena Ekvadora, uključujući Šuare i Voaranije. Postoje replike tipičnih kuća nekih od plemena… Ovaj muzej ima i zanimljivu farmu morskih prasića koji su jedan od simbola Ekvadora. Tu je i grobnica gde će vaš vodič objasniti neke od rituala koji dolaze sa smrću za narod Tsachila.

Glavna atrakcija muzeja su različiti naučni eksperimenti koji su praktično iskustvo za one koji posećuju muzej. Ovde možete pronaći zanimljive interaktivne izložbe o tome kako su Inke određivale sredinu zemlje, plus brojne zanimljivi naučni eksperimenti kao što je balansiranje jajeta na noktu i uticaj Koriolisove sile na zemlju.

Obilazak Intinan muzeja obično započinjete posetom nekoliko koliba koje sadrže sve, od skupljenih glava do grnčarije. Naći ćete i razne vrste cveća i biljaka koje se mogu koristiti u medicinske svrhe, a takođe su lepe. Postoje prikazi svakodnevnog života, kao i različita umetnička dela. Kulturnim eksponatima je potrebno samo tridesetak minuta da se vide i zapravo su samo uvod u zabavu stvarnog izvođenja eksperimenata.

Prvi eksperiment je bio da zatvorite oči i hodate duž linije ekvatora. Čudno, skoro svim posetiocima je bilo teško da održe ravnotežu i hodaju pravolinijski. Vodič nam je objasnio da je to zbog sukoba privlačenja sa severne i južne hemisfere zbog kojih želite da se nagnete u jednom ili drugom pravcu. Zatim smo gledali kako se voda sipa u sudoperu na svakoj od hemisfera i iako postoje načini da se vrti onako kako želite, kada je priroda prepuštena sopstvenom dizajnu, ona se vrti u različitim pravcima. Isto važi i za uragane i tajfune gde se na severnoj hemisferi stvari okreću suprotno od kazaljke na satu, dok se na južnoj hemisferi okreću u smeru kazaljke na satu. Voda koja ide u odvod čini istu stvar, suprotno od kazaljke na satu severno od ekvatora i u smeru kazaljke na satu južno od ekvatora.

Nakon toga je usledio još jedan eksperiment za koji nisam siguran da li funkcioniše ili zašto funkcioniše, ali naš vodič nas je naveo da mu spustimo ruke dok nismo bili na ekvatoru i neki su uspeli da mu spuste ruke nadole. Zatim smo prešli na liniju ekvatora i on je koristio jedan prst i uspeo je da spreči posetioce koji su učestvovali u eksperimentu da mu gurnu ruku nadole. Za kraj su ostavili najzanimljiviji eksperiment balansiranje jajeta na ekseru na liniji ekvatora, što nije lako, ali jedan posetilac je uspeo. Svi eksperimenti su zanimljiviji i definitivno nije nešto što možete da radite kod kuće, osim ako kojim slučajem ne živite na ekvatoru. 🙂

Poseta ovom muzeju je bila vrlo zanimljiva, saznao sam dosta činjenica o plemenima koji naseljavaju deo Ekvadora oko Amazona i ovo je bilo zaista prijatno iskustvo i ispunjen dan. Svakako preporučujem da izdvojite vreme da odete u muzej Intinan ako posećujete Kito.

Sada sledi onaj najzanimljiviji deo za sve ljubitelje planina i neverovatnim pogledom na srce Ekvadora. Ako želite neobične i sjajne fotografije za društvene mreže i da podelite sa svojom porodicom i prijateljima nezaboravno iskustvo iz Kita, onda je za vas Teleferico ili „TeleferiKo“ idealno prevozno sredstvo.

Teleferico je čuvena žičara u Kitu i to zaista je potrebno da bude na listi svakom turisti koji posećuje Kito. Donja stanica žičare nalazi se na severozapadnoj strani centra grada Kita. Dolazite Uberom ili taksijem obavezno zamolite da vas ostave kod „Park Vulkano“. Vulkano Park je zabavni park, ali vaš svako ko živi u Kitu će razumeti da želite da idete do žičare i da je ovo najbolji način da dođete do žičare i uživate u veličanstvenom pogledu na grad i neverovatnoj prirodi.

Kada stignete u park Vulkano, kratka je šetnja uzbrdo i nekoliko stepenica da biste došli do glavne Teleferico stanice žičare. Ova žičara je pozicionirana visoko i jedna je od najviših na svetu. Sama vožnja počinje veoma visoko, jer je Kito drugi po veličini glavni grad na svetu, što sam vam objasnio u prethodnom putopisu. Kada se ukrcate na žičaru, započinjete vožnju sa 3.117 metara i penjete se na nepunih 4000 metara nadmorske visine. Putovanje žičarom do vrha traje između 10 – 15 minuta i pogled je neverovatan.

Jedno malo objašnjenje za sve posetioce, to nije planina na koju idete, to je vulkan. Vulkan Pičinča poslednji put je eruptirao 1999. godine i prekrio je grad sa nekoliko slojeva pepela, ali nije izazvao ozbiljnu štetu. U stvari, ekvadorska provincija koja je dom Kita nazvana je „Pičinča“ po ovom vulkanu.

Kada se nađete gore na vrhu, postoji veliki broj mesta za vidikovac u zavisnosti koji deo grada želite da vidite. Vodič nam je objasnio da po vedrom danu, možete videti veliki broj planina u daljini, uključujući i čuveni Cotopaxi. Tokom moje posete nije bio nešto posebno vedar dan, tako da nisam bio u mogućnosti da vidim nešto više van granica grada. Ako se odlučite da istražujete vrh brda tamo možete videti određen slobodan prostor, čuvena ljuljaška koja se nalazi na vrhu gde možete napraviti odlične fotografije i nekoliko malih restorana, gomilu stolova za piknik sa ljudima i određene životinje.

Ja sam naravno pronašao svoje omiljene životinje zbog koje sam došao u Južnu Ameriku i napravio jednu od najlepših slika sa ovog putovanja – sa lamama. Jedan savet za fotografisanje, svi znamo da ove životinje imaju običaj da pljunu kada su uplašene što je normalna reakcija, ali potrudite se da se slikate sa ženkama lami jer one nemaju običaj da pljuju i znatno su mirnije i vole da se slikaju. Mužijaci mogu biti agresivni i da pljuju, zbog toga je najbolje napraviti fotografije sa ženkama i razgovarati sa njim umilnim nižim tonom da se životinje ne unervoze. Uvek trebate voditi računa o svom položaju i govoru tela kada prilazite životinjama koje vas ne poznaju jer za kratko vreme morate pridobiti njihovo poverenje da bi fotografija ispala kao jedna lepa uspomena sa putovanja.

Pored lama imate mogućnost da jašete i konje po određenim stazama i da uživate u pogledu. Pošto je vreme bilo poprilično vetrovito i maglovito, nisam ovaj put jahao iako obožavam konje i kao dete sam naučio da jašem konje. Ako se odlučite da dođete ovde, pogledajte vremensku prognozu i potrudite se da pronađete period kada je sunčano vreme da biste mogli da uživate u ovoj avanturi, čisto zbog boljeg doživljaja.

Naravno, ovde možete uživati u dugim šetnjama, samo se dobro obucite jer je ovde vreme promenljivo. Pejzaži su zaista veličanstveni i siguran sam da ćete uživati u prirodnim lepotama van granica grada.

U narednom postu pisaću vam o drugim zanimljivim gradovima u Ekvadoru. Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog drugog specijalnog putopisa u seriji putopisa o Ekvadoru gde smo imali prilike da uživamo u lepoti ove neobične zemlje u Južnoj Americi. Današnji putopis ne bi bio moguć bez nesebične pomoći PRO ECUADOR, Turističke organizacije grada Kita, Hotel Patio Andaluz, kao i avio kompanije KLM u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogućili da osetim duh i lepotu ekvadorske kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu iz Ekvadora.

Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa brojim kompanijama i privrednicima u sektoru turizma i želeo bih još jednom da se zahvalim Turističkoj organizaciji grada Kita na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobične ekvadorske kulture.

Kako se vama dopala ova moja priča o Ekvadoru i predstavljanje Kita koja krasi srce ove neobične zemlje u Južnoj Americi? Da li ste imali priliku do sada da posetite Ekvador?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

U narednim pričama iz Ekvadora otkrićemo neke druge zanimljive znamenitosti koje biste trebali posetiti ako vas put navede u ovu daleku zemlju!

Blogerski pozdrav iz Kita,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane turističke organizacije grada Kita – Visit Quito, PRO ECUADOR, Hotel Patio Andaluz, avio prevoznika KLM kao i drugih lokalnih partnera. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.

SHARE THIS POST

Pisma iz Ekvadora: Kito, grad obojen umetnošću i arhitekturom baroka…

Avanture Putovanja 7 Comments

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, dobrodošli u novu seriju putopisa na Mr.M blogu. Kraj oktobra meseca će biti posvećen jednoj neobičnoj zemlji u srcu Južne Amerike, zemlja koja je poznata po najkvalitetnijem kakao, bananama i kafi – Ekvador. Na samom početku ove serije putopisa želeo bih da se zahvalim PRO ECUADOR, turističkoj organizaciji grada Kita – Visit Quito, holandskoj nacionalnoj avio kompaniji KLM, kao i drugim partnerima koji su nesebično podržali moju avanturu u Južnoj Americi. Uz njihovu pomoć su nastali putopisi iz Ekvadora i modne priče koje ćete ima