Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, dobrodošli u novi putopis na Mr.M blogu. Nakon serije putopisa iz Azije koji su osvojili vaša srca, vreme je da se posvetimo evropskim metropolama. Postoje gradovi koji vas očaraju odmah, na prvi pogled. Pariz to čini svim turistima koji prvi put stanu ispod Ajfelovog tornja. Rim vas obuzme onog trenutka kada zakoračite na stari Forum. Brisel, međutim, pripada potpuno drugačijoj kategoriji evropskih prestonica. Ovo je grad koji traži strpljenje i šansu koju ćete dati na drugi pogled. Zahteva od vas da zaronite dublje od površine, da skrenete iz glavne ulice u sporednu, da zastanete ispred fasade koju drugi prolaznici ne primećuju.
Pre nego što započnem današnji putopis o Briselu, želim da izrazim posebnu zahvalnost Svetskoj turističkoj organizaciji – UN Tourism i Steigenberger Icon Wiltcher’s na podršci i promociji kvalitetnog turizma širom sveta. Njihova posvećenost povezivanju kultura i destinacija predstavlja inspiraciju za sve nas koji verujemo da putovanje oplemenjuje dušu.
Upravo zato sam odlučio da mu posvetim jedno od svojih putopisa. Brisel nije razglednica za društvene mreže. To je istinita priča napisana u kamenu, čokoladi i penušavom belgijskom pivu. Grad koji je ujedno i politička prestonica Evrope i njen najnepretenciozniji domaćin. Tokom svog boravka imao sam priliku da osetim upravo taj kontrast i mogu vam reći da se Brisel ne zaboravlja lako. Naprotiv, ostaje u mislima kao poseban grad kojem ćete se bar zbog ukusnih belgijskih čokolada i galeta vratiti!
Brisel: Grad nastao na močvari koji je pokorio kontinent
Malo ko zna da samo ime Brisel potiče od staronizozemske reči Bruocsella, što u prevodu znači „naselje na močvari“. Prvi pisani pomen grada datira iz 695. godine, ali se zvanično osnivanje vezuje za 979. godinu. Te godine je vojvoda Šarl od Donje Lotaringije podigao utvrđenje na ostrvu u reci Seni, čime je postavio temelj budućeg grada. Dakle, ovaj grad ima više od hiljadu godina burne istorije.
Tokom srednjeg veka Brisel je rastao zahvaljujući izuzetnom geografskom položaju. Nalazio se na važnom trgovačkom putu koji je povezivao bogata flamanska grada Briž i Gent sa Kelnom i ostalim gradovima Svetog rimskog carstva. Proizvodnja luksuznih tkanina, tapiserija i čipke donela je bogatstvo prvim briselskim porodicama. Te bogate patricijske dinastije, poznate kao Lineages, delile su vlast u gradu i oblikovale njegov karakter tokom vekova.
Poseban procvat Brisel je doživeo u 15. veku, kada je postao prestonica Burgundskog vojvodstva pod Filipom Dobrim. To je bilo doba umetničkog i ekonomskog uzleta. Slikar Rožije van der Vejden imenovan je za zvaničnog gradskog umetnika, a monumentalna Gradska većnica na trgu Grand Place počela je da se uzdiže sa svojim tornjem od devedeset šest metara, krunisanim statuom Arhanđela Mihaila, koji se smatra zaštitnikom grada.
Nakon burgundskog perioda, Brisel je prešao u ruke Habzburške dinastije. Car Karlo Peti, rođen i odrastao u Niskim zemljama, učinio je Brisel jednim od najvažnijih centara svog ogromnog carstva. Zanimljivo je da je Karlo Peti abdikao upravo u Briselu 1556. godine, što govori o značaju koji je ovaj grad imao u to doba. Grad je potom prošao kroz špansku vladavinu, verske sukobe i Osamdesetogodišnji rat, ali je svaki put nalazio snagu za obnovu.
Grand Place: trg koji oduzima dah
Ako postoji jedno mesto u Briselu koje morate posetiti, to je bez ikakve sumnje Grand Place. Ovaj centralni trg nalazi se na listi svetske baštine organizacije UNESKO od 1998. godine i zaslugom belgijskih zanatlija nosi titulu jednog od najlepših trgova na svetu. Kada sam prvi put stao na ivicu trga i pogledao oko sebe, zastao sam u mestu. Teško je rečima opisati kako deluje ta simetrija baroknih fasada cehovskih kuća, pozlaćenih ukrasa i gotičke Gradske većnice koja dominira čitavim prostorom.
Istorija ovog trga je jednako dramatična koliko i njegov izgled. Godine 1695. francuska vojska pod komandom Luja Četrnaestog bombardovala je Brisel tokom tri dana. Razoreno je više od četiri hiljade kuća, a Grand Place je pretvoren u ruševine. Međutim, briselski zanatlijski cehovi obnovili su trg za samo četiri godine, podižući veličanstvene cehovske kuće u baroknom stilu koje danas vidimo. Svaka od tih zgrada nosi ime ceha koji ju je sagradio, od pekara do pivara, od strelaca do brodara.
Poseban doživljaj je večernji Grand Place. Kada se upale svetla, pozlata na fasadama dobija toplu boju i čitav trg izgleda kao pozorišna scena. Tokom avgusta, svake druge godine, trg se pretvara u ogroman tepih od cveća, sačinjen od više od pola miliona begonija. To je prizor koji se teško može zaboraviti.
Galeries Royales Saint-Hubert: najstarija pokrivena tržnica u Evropi
Na samo korak od Grand Placea nalaze se Galeries Royales Saint-Hubert, otvorene 1847. godine. Ova pokrivena pasаža sa staklenim krovom smatra se jednom od najstarijih trgovačkih galerija u Evropi i prethodnicom sličnih zdanja poput milanske Gallerie Vittorio Emanuele. Sastoji se od tri dela: Galerije kralja, Galerije kraljice i Galerije prinčeva. Ukupna dužina prelazi dvesta metara.
Unutrašnjost galerije ostavlja snažan utisak. Visoki stakleni svod propušta prirodnu svetlost koja pada na mermernu podlogu i elegantne izloge. Ovde ćete naći luksuzne čokolatjerije, knjižare, antikvarne radnje i bifee. Pozorište Toone, čuveno lutkarsko pozorište koje postoji od 1830. godine, takođe se nalazi u blizini. Šetnja kroz galeriju predstavlja putovanje u vreme kada je kupovina bila društveni događaj, a ne obaveza.
Manneken Pis i belgijski smisao za humor
Nijedan putopis o Briselu ne bi bio potpun bez pominjanja Manneken Pisa, malene bronzane statue dečaka koji vrši malu nuždu. Visoka svega pedeset sedam centimetara, ova fontana privlači hiljade posetilaca dnevno. Priznajem da sam na trenutak pomislio da me neko zasmejava kada sam prvi put čuo za nju. Kako jedna tako mala skulptura može biti simbol čitavog grada?
Odgovor leži u belgijskom mentalitetu. Briselci vole da se ne shvataju previše ozbiljno i Manneken Pis savršeno otelotvoruje taj duh. Originalna verzija statue datira iz 1619. godine, mada legende o dečaku sеžu daleko u srednji vek. Jedna od najpopularnijih priča kaže da je mali dečak ugasio fitilj bombe koja je trebalo da razori gradske zidine. Statua danas ima garderober sa više od hiljadu kostima koje joj poklanjaju organizacije iz celog sveta. Na posebne dane, Manneken Pis se oblači u različite uniforme i nošnje, od samuraja do astronauta.
Usput, Manneken Pis ima i ženski pandan po imenu Jeanneke Pis, malu bronzanu fontanu devojčice koja se nalazi u jednom skrivenom sokaku nedaleko od Grand Placea. Takođe, tu je i manje poznati Zinneke Pis, skulptura psa. Zajedno čine neobičnu porodicu koja savršeno ilustruje briselski humor.
Atomium: vizija budućnosti iz 1958. godine
Ako je Grand Place srce starog Brisela, Atomium je nesumnjivo simbol modernog grada. Ova spektakularna struktura visoka sto dva metra podignuta je za Svetsku izložbu 1958. godine. Predstavlja kristalnu strukturu atoma gvožđa uvećanu sto šezdeset pet milijardi puta. Svaka od devet sfera prečnika je osamnaest metara, a povezane su cevima koje sadrže pokretne stepenice i eskalatore.
Prvobitno je Atomium trebalo da stoji samo tokom trajanja izložbe. Međutim, Briselci su ga toliko zavoleli da je postao stalni deo gradskog pejzaža. Između 2004. i 2006. godine prošao je temeljnu renovaciju, kada su originalne aluminijumske ploče zamenjene čeličnim. Danas gornja sfera nudi panoramski restoran sa pogledom na čitav grad, dok donje sfere služe kao izložbeni prostori. Ulaz košta šesnaest evra za odrasle, a pogled koji se pruža vredi svaki cent. U podnožju Atomiuma nalazi se i Mini Europe, park maketa najpoznatijih evropskih zdanja u razmeri jedan prema dvadeset pet.
Belgijska gastronomija: mnogo više od vafla i pomfrita
Nemoguće je govoriti o Briselu a ne posvetiti posebnu pažnju hrani. Belgija je zemlja u kojoj se gastronomija shvata kao umetnost, a Brisel je njen kulinarski epicentar. Počnimo od činjenice koja mnoge iznenadi: pomfrit nije francuski izum. Belgijanci tvrde da su upravo oni izmislili ovaj jestivi simbol i u Briselu se pomfrit služi u papirnom kornetu sa majonezom, nikada sa kečapom. To nije samo navika, to je pitanje nacionalnog ponosa.
Belgijske vafle dolaze u dve osnovne varijante. Briselski vafl je lakši, pravougaonog oblika, sa hrskavom spoljašnjišću i vazdushastom unutrašnjošću. Liješki vafl je gušći, slađi i nepravilnog oblika. Oba su odlična, ali preporučujem da probate i jedne i druge pa sami presudite. Na svakom koraku u centru grada naići ćete na prodavnice koje nude sveže pečene vafle sa čokoladom, šlagom ili voćem.
Belgijsko pivo zaslužuje poseban pasus. Ova mala zemlja proizvodi više od jedne hiljade pet stotina vrsta piva, a belgijska kultura pivarstva nalazi se na listi nematerijalne kulturne baštine UNESKO-a. U Briselu svakako posetite kafе Delirium, koji drži Ginisov rekord sa više od dve hiljade vrsta piva u ponudi. Za ljubitelje autentičnog iskustva, pivara Kantillon u četvrti Anderlekt jedna je od poslednjih tradicionalnih pivara lambik piva u gradu. Tamo možete videti proces proizvodnje koji se nije bitno promenio od devetnaestog veka.
Ne smem zaboraviti ni belgijsku čokoladu. Brisel je raj za ljubitelje čokolade, sa čokolatjerijama na svakom ćošku. Zanimljivo je da je praline nastala upravo u Briselu. Apotekar iz devetnaestog veka počeo je da oblaže svoje lekove čokoladom kako bi ih učinio ukusnijim. Njegov unuk je tu ideju pretvorio u poslasticu koja je osvojila svet. Imena poput Pierre Marcolinija i Laurent Gerbauda čuvaju tu tradiciju na najvišem nivou.
Belgija kao prestonica stripa
Belgija je zemlja koja se s pravom ponosi titulom svetske prestonice stripa. U Briselu je rođen Tintin, najpoznatiji lik iz pera Eržea, belgijskog crtаča koji je pedesetih godina prošlog veka stvorio čitavu školu stripa. Pored Tintina, Belgija je podarila svetu Štrumpfove, Luki Luka i brojne druge likove koji su obeležili detinjstvo generacija širom planete.
Belgijski centar za strip, smеšten u prekrasnoj Art Nouveau zgradi u centru grada, posvećen je istoriji i umetnosti devetе umetnosti, kako Belgijanci nazivaju strip. Osim muzeja, čitav grad je galerija na otvorenom. Više od pedeset murala sa strip junacima ukrasava fasade zgrada širom Brisela. Šetnja od murala do murala predstavlja poseban način upoznavanja grada, a mape sa ucrtanim lokacijama dostupne su besplatno u turističkim kancelarijama.
Art Nouveau i arhitektonsko blago grada
Brisel je jedno od najvažnijih svetskih središta pokreta Art Nouveau i to je razlog koji sam po sebi vredi posete. Krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka, arhitekta Viktor Orta revolucionarizovao je način na koji razmišljamo o stambenim prostorima. Njegova kuća i atelje, danas pretvoreni u muzej Orta, nalaze se na listi svetske baštine UNESKO-a. Unutrašnjost odiše organskim linijama, vitraž staklom i kovanim gvožđem koje se savija poput biljnih izdanaka.
Pored Ortine kuće, Brisel obiluje Art Nouveau biserima rasutim po rezidencijalnim četvrtima. Kuća Solvej, takođe Ortino delo, smatra se jednom od najlepših privatnih kuća dvadesetog veka. Kuća Hanon, Kuća Kaušije i brojne druge fasade otkrivaju se ljubiteljima arhitekture koji su spremni da istražuju kvartove van uobičajenih turističkih ruta. Upravo ta rasejanost Art Nouveau zdanja po čitavom gradu čini šetnju Briselom neprestanim otkrivanjem.
Kraljevski Brisel i muzejsko bogatstvo
Gornji grad Brisela čuva institucionalnu i kulturnu moć belgijske prestonice. Kraljevska palata, iako nije stalna rezidencija kraljevske porodice, služi kao administrativno sedište belgijskog kralja. Svake godine, od kraja jula do sredine avgusta, palata otvara vrata za posetioce. Posebnu pažnju privlači Sala ogledala, čiji plafon pokriva instalacija belgijskog umetnika Jana Fabra, napravljena od milion i po krilaca zelene bube.
Mont des Arts, umetničko brdo kako ga zovu, predstavlja sponu između donjeg i gornjeg grada. Sa njegovih terasa pruža se prelep pogled na krovove Brisela. U neposrednoj blizini nalaze se Kraljevski muzeji lepih umetnosti Belgije, koji obuhvataju kolekcije starih majstora, savremenu umetnost i poseban muzej posvećen Reneu Magritu, najpoznatijem belgijskom nadrealisti. Magritova dela, sa njihovom nadrealnom logikom i vizuelnim paradoksima, odlično oslikavaju belgijski duh, koji je oduvek voleo da dovodi u pitanje očigledno.
Muzej muzičkih instrumenata smešten je u zadivljujućoj Art Nouveau zgradi nekadašnje robne kuće Old England. Sadrži više od hiljadu pet stotina instrumenata iz celog sveta, a svaki posetilac dobija slušalice koje automatski reprodukuju zvuk instrumenta ispred koga se nalazi. Na krovu muzeja nalazi se restoran sa jednim od najlepših pogleda na grad. Osim toga, Institut za prirodne nauke nudi najveću galeriju dinosaurusa u Evropi, što ga čini odličnim izborom za porodice sa decom.
Katedrala Svetog Mihaila i svete Gudule
Ova gotička katedrala, čija je izgradnja trajala od trinaestog do petnaestog veka, dominira horizontom centra grada. Brabantski gotički stil prepoznatljiv je po dva simetrična tornja visoka šezdeset četiri metra i bogatom kamenom ukrasu fasade. Unutrašnjost krase vitraži stari više od pet stotina godina, koji čak i na oblačan dan ispunjavaju prostor raznolikim bojama.
Katedrala služi kao mesto venčanja i sahrana belgijske kraljevske porodice. Ulaz je besplatan, što je posebno vredan podatak za putnike. Međutim, obilazak kripte i arheoloških ostataka ranije crkve naplaćuje se dodatno. Ispod današnje katedrale otkriveni su temelji romaničke crkve iz jedanaestog veka, što dodatno svedoči o dubini istorijskih slojeva ovog mesta.
Četvrt Sablon i skriveni dragulji grada
Ako Grand Place predstavlja turističko srce Brisela, Sablon je njegovo elegantno predgrađe. Ova četvrt poznata je po antikvarnicama, galerijama i čokolatjerijama najvišeg kvaliteta. Trg Petit Sablon okružen je malim vrtom sa statuama koje predstavljaju srednjovekovne zanatlijske cehove. Tu vlada mirna atmosfera koja poziva na usporavanje i uživanje u detaljima.
Nedaleko odatle nalazi se četvrt Marolles, tradicionalno radnička četvrt koja danas privlači umetnike i znatiželjne putnike. Buvljak na trgu Jeu de Balle radi svakodnevno i nudi sve, od starog nameštaja do retro odeće i starih knjiga. Upravo u kontrastima između elegantnog Sablona i prizemnog Marollesa ogleda se raznolikost koja čini Brisel tako posebnim gradom. Palata pravde, monumentalno zdanje iz devetnaestog veka koje se uzdiže iznad Marollesa, jedna je od najvećih sudskih zgrada na svetu i nudi spektakularan pogled na donji grad.
Brisel kao prestonica Evrope
Osim belgijske prestonice, Brisel je i nezvanična prestonica Evropske unije. Sedište Evropske komisije, Saveta Evropske unije i brojnih drugih institucija nalazi se u takozvanom Evropskom kvartu. Tu je i sedište NATO-a. Ova činjenica daje Briselu kosmopolitski karakter koji malo koji grad može da parira. Procenjuje se da u gradu živi i radi više od trideset hiljada zaposlenih u evropskim institucijama, što daje posebnu dinamiku gradskom životu.
Za posetioce je posebno zanimljiv Parlamentarijum, interaktivni centar za posetioce Evropskog parlamenta. Ulaz je besplatan, a izložba na dvadeset četiri jezika objašnjava kako funkcionšu evropske institucije. Kuća evropske istorije, otvorena 2017. godine, nudi fascinantan pregled zajedničke evropske prošlosti na šest spratova. Obe institucije vredi uključiti u plan obilaska, posebno za one koji žele da razumeju političku dimenziju grada. Park Leopold, zelena oaza u srcu Evropskog kvarta, pruža prijatan predah od urbanog tempa.
Steigenberger Wiltcher’s: vek elegancije na Avenue Louise
Za vreme boravka u Briselu odsjeo sam u hotelu Steigenberger Icon Wiltcher’s, jednom od najpoznatijih luksuznih hotela u Belgiji. Ovaj petozvezdični hotel nalazi se na prestižnoj Avenue Louise, glavnoj šoping aveniji grada, i njegovu impozantnu Art Nouveau fasadu nemoguće je prevideti. Bela fasada sa crnim balkonskim ogradama blista na dnevnom svetlu, a kada uđete kroz ulaz natkriven nadstrеšnicom, crveni tepih vas vodi do raskošne recepcije od tamnog hrastovog drveta, osvetljene blistavim lusterima.
Hotel je otvoren 1913. godine i nosi ime po Sidniju Viltšeru, pripadniku britanske porodice iseljenika koji su kupili nekadašnju rezidenciju barona Žozefa de Krašea. Od tada do danas, hotel je promenio više vlasnika, ali je zadržao duh velikih evropskih hotela. Između 1993. i 2012. nosio je ime Conrad Brussels, a danas njime upravlja nemački lanac Steigenberger. Renoviranje iz 2015. godine vratilo je sjaj uglačanoj mesinganoj opremi i mermeru. Sa 267 soba, uključujući 42 apartmana, Wiltcher’s nudi jedne od najprostranijih smeštajnih jedinica u gradu.
Restoran Loui Bar and Restaurant osvojio je nagradu Prix Villégiature za najbolji hotelski bar u Evropi, što govori o nivou ugostiteljske ponude. Biblioteka hotela, omiljeno mesto i za goste i za lokalno stanovništvo, pruža prijatnu atmosferu za predah uz književnost i tople napitke. Na terasi ispred hotela možete uživati u posmatranju elegantnog života Avenue Louise uz kafu ili čašu belgijskog piva. Pozicija hotela je izvrsna za istraživanje grada, sa tramvajskom stanicom direktno ispred vrata i metroom Louise na pet minuta hoda.
Moje iskustvo u Executive apartmanu bilo je izuzetno. Ovaj apartman prostire se na devedeset kvadratnih metara i nudi odvojeni dnevni boravak i spavacu sobu, što pruža osećaj pravog doma daleko od kuće. Dnevna soba opremljena je udobnom sofom, foteljama, stolom za kafu i televizorom sa ravnim ekranom. Spavaća soba sa king-size krevetom i premium posteljinom garantuje miran san. Mermerno kupatilo sa odvojenim tušem i kadom poseban je užitak. Pogled kroz velike prozore od poda do plafona pruza se na Avenue Louise i elegantne briselske krovove. Doručak u restoranu Café Wiltcher’s, sa visokim ukrašenim plafonima i velikim prozorima, savršen je početak dana. Usluga batlera u apartmanima ovog nivoa dodatno podiže iskustvo boravka. Neosporno, Steigenberger Wiltcher’s predstavlja adresu koja opravdava svaki cent uložen u briselski boravak.
Bazilika Svetog srca i pogled koji pamtite
U četvrti Kekelberg, na obodu grada, uzdiže se Bazilika Svetog srca, peta najveća crkva na svetu. Sa visinom od osamdeset devet metara i dužinom od sto šezdeset sedam metara, ova građevina u stilu Art Deko ostavlja snažan utisak. Njen vidikovac sa koga se pruža panorama čitavog Brisela vredi posete sam po sebi. Ulaz u crkvu je besplatan, dok se pristup vidikoču naplaćuje simbolično.
Izgradnja bazilike započela je 1905. godine povodom sedamdesetpetogodišnjice belgijske nezavisnosti, ali je završena tek 1969. godine zbog prekida uzrokovanih dvama svetskim ratovima. Unutrašnjost je prostor koji odiše mirom i monumentalnošću. Zeleni bakarni krov bazilike vidi se iz mnogih delova grada i predstavlja prepoznatljiv element briselskog horizonta koji turisti često preskaču, a ne bi trebalo.
Pedeseti park i pobednički luk
Parc du Cinquantenaire, poznat i kao Pedeseti park, izgrađen je 1880. godine kako bi obeležio pedesetogodišnjicu belgijske nezavisnosti. U središtu parka uzdiže se monumentalni trijumfalni luk koji podseća na pariski pandаn, ali nosi sopstveni belgijski karakter. Park je omiljeno mesto za trčanje, piknik i opštanje na svežem vazduhu, posebno tokom toplijih meseci.
Unutar parkа nalaze se tri značajna muzeja. Muzej umetnosti i istorije poseduje bogatе kolekcije antikviteta iz čitavog sveta. Autoworld je raj za ljubitelje automobila, sa više od dvesta pedeset oldtajmera i klasičnih vozila izloženih na jednom mestu. Kraljevski muzej vojske i vojne istorije nudi besplatan ulaz i detaljnu izložbu o belgijskim vojnim pohodima kroz vekove. Ovaj park predstavlja savršen spoj kulture, istorije i prirode i vredi izdvojiti pola dana za njegov obilazak.
Noćni život i kultura kafea
Brisel nakon zalaska sunca nudi drugačiju energiju. Četvrt Saint-Géry, nazvana po svetitelju koji je osnovao prvobitnu kapelu na reci Seni, danas je središte noćnog života. Barski i restorani oko istoimene tržnice privlače mladu i sredovečnu publiku podjednako. Atmosfera je opuštena, daleko od pretencioznosti koja ponekad prati evropske prestonice.
Za drugačiji doživljaj, preporučujem veče u nekom od tradicionalnih briselskih kafea. Ovi lokali, sa svojim drvenim enterijerima, mesinganim šankovima i ogromnim izborom piva, mesta su gde se lokalno stanovništvo zaista okuplja. A la Mort Subite, kafе osnovan 1928. godine, nudi autentičan ambijent i lambik pivo točeno na način koji se nije promenio decenijama. Le Cirio, još jedan istorijski kafе u blizini berze, odiše elegancijom Art Nouveau doba sa svojim pozlaćenim ogledalima i lusterima.
Praktični saveti za putovanje u Brisel
Brisel je grad koji se najbolje istražuje pešice, barem kada je u pitanju centar. Od Grand Placea do Manneken Pisa treba vam svega pet minuta hoda. Do Kraljevske palate i muzejskog kompleksa otići ćete za petnaest minuta. Za udaljenije tačke poput Atomiuma ili Evropskog kvarta, metro i tramvajska mreža odlično funkcionšu. Izbegavajte iznajmljivanje automobila jer je saobraćaj gust, a besplatna parking mesta gotovo da ne postoje.
Što se tiče jezika, u Briselu se govore francuski i flamanski holandski, a većina ljudi odlično vlada i engleskim. Nećete imati problema sa komunikacijom ni na jednom jeziku. Najbolje vreme za posetu je kasno proleće ili rana jesen, kada su temperature prijatne a turističke gužve podnošljive. Za temeljno upoznavanje grada dovoljno je tri do četiri dana. Dva dana biće dovoljna za glavne znamenitosti centra, ali ako želite da posetite i Atomium, Mini Europe i Evropski kvart, planirajte duži boravak.
Brisel je grad koji nije napadan, ne pokazuje se i ne pravi predstavu od sebe. Umesto toga, tiho vas uvlači u svoju priču i polako osvaja. Kada odete, nosite sa sobom ukus pralinea na jeziku, sećanje na pozlaćene fasade Grand Placea i osećaj da ste otkrili nešto što ostali putnici olako preskaču. Upravo u tome leži njegova posebna čar. Brisel nije grad za one koji žure. Brisel je za one koji znaju da uživaju.
Da li ste već imali priliku da posetite Brisel, ovu fascinantnu prestonicu u kojoj se veličanstvene barokne fasade cehovskih kuća ogledaju u pozlati Grand Placea, a tradicija živi rame uz rame sa kosmopolitskim duhom jedne od najskrivenijih prestonica Evrope? Ili možda tek planirate da zakoračite u ovaj urbani lavirint, izgubite se u šarmantnim ulicama Sablona, osetite energiju grada koji diše kroz svoje Art Nouveau fasade i kafane sa hiljadama vrsta piva, ali i pronađete trenutke tišine u skrivenim dvorištima i muzejima koji čuvaju remek-dela belgijskog nadrealizma?
Svoje utiske, komentare ili pitanja slobodno ostavite ispod teksta ili me kontaktirajte putem mejla i društvenih mreža. Sve informacije su dostupne na stranici KONTAKT.
Vidimo se uskoro, sa novom pričom iz srca stare Evrope!
Srdačni blogerski pozdrav iz Brisela,
Mr.M
Ovaj post je sponzorisan od strane Svetske turističke organizacije (UN Tourism) i Steigenberger Icon Wiltcher’s hotela, kao i drugih lokalnih partnera koji su nesebično podržali ovaj projekat. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.
Zdravo Marko, sjajan putopis! Bio sam u Briselu pre tri godine i mogu da potvrdim da je Grand Place uveče zaista magičan, ta pozlata na baroknim fasadama cehovskih kuća pod svetlom izgleda kao da ceo trg gori zlatnim sjajem. Nisam znao podatak da je trg bombardovan 1695. godine pod komandom Luja Četrnaestog i da su ga zanatlijski cehovi obnovili za samo četiri godine, to govori o neverovatnoj snazi i ponosu tih ljudi. Posebno mi se dopada tvoja konstatacija da Brisel nije grad za prvi pogled nego traži strpljenje i drugu šansu. Ja sam to osetio na sopstvenoj koži jer sam… Read more »
Pozdrav Marko, hvala ti na ovom putopisu! Zanima me tvoje iskustvo s kafićem Delirium koji drži Guinnessov rekord s više od dvije tisuće vrsta piva, jesi li uspio probati neko i imaš li preporuku za nas koji ne poznajemo toliko belgijsku pivsku kulturu? Ja sam bio u Briselu na službenom putu i odsjeo u hotelu Amigo koji je smješten doslovno na koraku od Grand Placea, ali čitajući tvoj opis Steigenberger Wiltcher’sa i tog Executive apartmana od devedeset kvadrata s batler uslugom, moram priznati da bi za sljedeći put razmotrio tu opciju. Belgijsku čokoladu sam donio kući u količinama koje su… Read more »
Selam Marko, odličan tekst o Briselu. Posebno me impresionirao dio o Galeriji Saint-Hubert iz 1847. godine, nisam imao pojma da je to jedna od najstarijih pokrivenih trgovačkih galerija u Evropi i da je prethodnica milanske Gallerie Vittorio Emanuele. Imam pitanje za tebe, da li si imao priliku da posjetiš lutkarsko pozorište Toone koje postoji od 1830. godine i da li je to nešto što bi preporučio odraslim posjetiocima ili je više za djecu? Ja sam bio u Briselu dva dana i definitivno to nije bilo dovoljno, tvoj savjet o tri do četiri dana za temeljno upoznavanje grada ima apsolutni smisao.… Read more »
Lep pozdrav Marko, tale potopis je resnično izjemen! Zanima me, ali si obiskal tudi Baziliko Svetega srca v četrti Koekelberg in ali se razgled z vrha resnično splača, ker razmišljam da bi to uvrstil v svoj načrt potovanja? Podatek, da je to peta največja cerkev na svetu z višino devetinosemdeset metrov in dolžino sto sedeminšestdeset metrov, me je presenetil, saj o njej nisem vedel prav nič pred branjem tvojega teksta. Sam sem bil v Bruslju pred dvema letoma in stanoval v hotelu Sofitel Brussels Le Louise, ki je prav tako odličen petzvezdični hotel na Avenue Louise, ni daleč od Steigenbergerja.… Read more »
Marko, pozdrav i svaka čast na ovom tekstu. Podatak da ime Brisel potiče od staronizozemske reči Bruocsella koja znači „naselje na močvari” potpuno me je iznenadio, nikada ne bih pomislio da ovako veličanstven grad ima tako skromno poreklo imena. Posebno me je privukao deo o Art Nouveau arhitekturi i Viktoru Orti čija kuća i atelje se nalaze na listi svetske baštine UNESKO-a, da li je muzej Orta zaista vredan posete i koliko vremena treba izdvojiti za njegov obilazak? Slažem se sa tvojom filozofijom da Brisel traži drugi pogled i strpljenje jer je to upravo ono što razlikuje iskusne putnike od… Read more »
Zdravei Marko, strahotna statia za Bryuksel! Az posetih Bryuksel predi pet godini i moga da potvardya, che Grand Place e edin ot nai-krasivite ploshtadi v Evropa, osobeno prez noshtta kogato fasadite svetyat v zlatist ton. Atomiumat me vpechatli mnogo, tova e edno ot nai-neobichaynite zdaniya koito sam vizhdal v zhivota si, i panoramniyat restoran v gornata sfera predlaga neveroiatna gledka kam tseliya grad. Osobeno interesno mi beshe che Belgiya proizvezhda poveche ot hilyada i petstotsin vida bira i che tova e vklyucheno v spisaka na YONESKO za nematerialno kulturno nasledstvo. Tvoyat opis na hotel Steigenberger Wiltcher’s zvuchi fantastichno, osobeno tozi… Read more »
Pozdrav Marko, odličan putopis. Imam konkretno pitanje vezano za Steigenberger Wiltcher’s, da li doručak u Café Wiltcher’s ulazi u cenu sobe ili se plaća posebno, jer planiram putovanje u Brisel sa suprugom i hotel mi deluje kao savršen izbor? Posebno mi se dopada to što si napisao da hotel ima tramvajsku stanicu direktno ispred vrata i metro Louise na pet minuta hoda, jer je dobra lokacija ključna za mene kada putujem. Podatak da je hotel otvoren 1913. godine i da je nekada nosio ime Conrad Brussels govori o tome da je ovo zaista institucija briselskog hotelijerstva sa više od jednog… Read more »
Zdravo Marko, fantastičan putopis o gradu koji zaista zaslužuje više pažnje od putnika sa naših prostora. Posebno me oduševio dio o belgijskoj strip kulturi, nisam znao da u Briselu postoji više od pedeset murala sa strip junacima raspoređenih po fasadama zgrada i da se besplatne mape sa lokacijama mogu dobiti u turističkim kancelarijama. Kao veliki ljubitelj Tintina od djetinjstva, Belgijski centar za strip u onoj prekrasnoj Art Nouveau zgradi mi je definitivno na listi mjesta koja moram posjetiti. Da li ta šetnja od murala do murala zahtijeva puno vremena ili se može uklopiti u jedan dan sa ostalim znamenitostima? Bio… Read more »
Marko, predivan putopis! Kao neko ko obožava gastronomiju na putovanjima, tvoj deo o belgijskoj hrani me je potpuno oduševio. Nisam znala da je praline zapravo nastala u Briselu zahvaljujući apotekaru iz devetnaestog veka koji je oblagao lekove čokoladom da bi ih učinio ukusnijim i da je njegov unuk tu ideju pretvorio u poslasticu koja je osvojila svet, to je fantastična priča. Da li si probao čokoladu kod Pierre Marcolinija i Laurent Gerbauda koje si spomenuo u tekstu i koji bi ti bio favorit? Razlika između briselskog i ljejškog vafla koju si objasnio je tačno ono što mi je trebalo jer… Read more »
Pozdrav Marko, odličan tekst o Briselu! Posebno me je impresionirao podatak da Atomium predstavlja kristalnu strukturu atoma gvožđa uvećanu sto šezdeset pet milijardi puta i da svaka od devet sfera ima prečnik od osamnaest metara, to je zaista kolosalna građevina. Zanima me, da li si posjetio Mini Europe u podnožju Atomiuma i da li vredi ulaznica za taj park maketa sa evropskim zdanjima u razmjeri jedan prema dvadeset pet ili je bolje to vrijeme provesti na drugim lokacijama? Bio sam u Briselu na dva dana tokom jednog poslovnog puta i nažalost nisam stigao do Atomiuma, ali sam proveo veče u… Read more »
Svaka čast Marko, ovo je jedan od najdetaljnijih putopisa o Briselu koje sam ikada čitao. Posebno mi se svidjela tvoja analiza kontrasta između elegantnog Sablona s antikvarnicama i galerijama i radničkog Marollesa s buvljakom na trgu Jeu de Balle, jer upravo ti kontrasti čine Brisel toliko autentičnim gradom. Zanima me, koliko je buvljak zaista velik i isplati li se doći rano ujutro po bolje komade ili se može doći bilo kada tijekom dana? Palata pravde kao jedna od najvećih sudskih zgrada na svijetu zvuči impresivno, a pogled na donji grad s te lokacije mora biti spektakularan. Tvoj praktični savjet da… Read more »
Marko, pozdrav ot Plovdiv i blagodarya za tozi potopis! Bryuksel e grad koito me e fasciniral oshte kogato go posetih za parvi pat predi chetiri godini, osobeno Katedralata na Sveti Mihail i Sveta Gudula s neynite vitrazhi stari poveche ot petstotsin godini koito dori v oblachen den izpalvat prostranstvoto s raznoobrazni tsvetove. Mnogo me iznenada che vhodat v katedralata e bezplaten, tova e naistina tsenen savet za patnitsite koito iskhat da spestyat. Iskam da te pitam dali si imel vazmozhnost da vidish temelite na romanicheskata tsarkva ot edinadeset vek pod katedralata i dali se zaplashta dopalnitelno? Tvoyat opis na Steigenberger… Read more »
Pozdrav Marko, sjajan tekst. Moram da priznam da me je tvoj putopis ubedio da Brisel zaslužuje mnogo više od jednodnevne posete koju sam mu dao pre dve godine kada sam bio na proputovanju za Pariz. Posebno me zanima tvoje mišljenje o Parlamentarijumu i Kući evropske istorije koja je otvorena 2017. godine, da li su te dve institucije zaista toliko interesantne za nekoga ko nije posebno zainteresovan za politiku ili su ipak previše fokusirane na birokratiju EU? Podatak da je Parlamentarijum besplatan i da ima izložbu na dvadeset četiri jezika zvuči impresivno i pristupačno. Tvoj opis doručka u Café Wiltcher’s sa… Read more »
Zdravo Marko, odlichen patopis! Brisel e grad koj odamna sakam da go posetem i tvojot tekst samo ja zgolemi mojata zelba za toa patuvanje. Posebno me impresionira podatokot deka Galeries Royales Saint-Hubert se otvoreni ushte vo 1847 godina i deka se smetaat za edna od najstarite pokriveni trgovski galerii vo Evropa so vkupna dolzhina nad dvesta metri. Dali preporachuvas nekoja konkretna chokolatierija vnatre vo galerijata bidejki sakam da kupam avtentichna belgiska chokolada kako suvenir za semejstvoto? Atomiumot so devettte sferi od po osumnaeset metri precnik izgleda nestvaren na fotografiite i definitivno e na mojata lista za poseta. Tvojot savet deka… Read more »
Marko, bravo za ovaj putopis! Kao neko ko je posetio više od trideset evropskih prestonica, mogu reći da si Brisel opisao na način koji zaista dočarava suštinu grada i tu posebnu čar koju ima. Posebno mi se dopada tvoj uvid o tome da je Brisel grad koji tiho osvaja umesto da se nameće, jer je to upravo moje iskustvo kada sam ga posetio. Ja sam u Briselu odsjeo u hotelu Sofitel Brussels Le Louise, koji je takođe petzvezdični hotel na Avenue Louise kao i tvoj Steigenberger, i mogu potvrditi da je ta avenija fantastična lokacija za istraživanje grada. Deo o… Read more »
Pozdrav Marko, prekrasan putopis! Zanima me nešto vezano uz Kraljevsku palatu, napisao si da je otvorena za posjetitelje od kraja srpnja do sredine kolovoza, pa me zanima treba li rezervirati termin unaprijed ili se jednostavno može doći tog dana i ući? Instalacija Jana Fabrea u Sali ogledala napravljena od milion i pol krilaca zelene bube zvuči fascinantno i pomalo nadrealno, što savršeno odgovara belgijskom duhu koji si tako dobro opisao. Ja sam bila u Brugesu prošle godine i odsjela u predivnom hotelu Dukes’ Palace koji se nalazi u nekadašnjoj rezidenciji Prinsenhof, ali Brisel mi je ostao neistražen i tvoj putopis… Read more »
Zdravo Marko, odličan tekst kao i uvek. Deo o katedrali Svetog Mihaila i Svete Gudule me je posebno zainteresovao jer obožavam gotičku arhitekturu, a nisam znao da se ispod današnje katedrale nalaze temelji romaničke crkve iz jedanaestog veka. Zanima me, koliko košta obilazak kripte i tih arheoloških ostataka jer si napisao da se to naplaćuje dodatno dok je ulaz u samu katedralu besplatan? Brabantski gotički stil sa dva simetrična tornja visoka šezdeset četiri metra i vitražima starim pet stotina godina mora da ostavlja neverovatno jak utisak uživo. Tvoj opis Steigenberger Wiltcher’sa me je podsetio na velike evropske hotele iz zlatnog… Read more »
Zdravo Marko, prekrasan putopis o gradu koji sam posjetila prošlog ljeta! Moram reći da si savršeno opisao osjećaj koji Brisel izaziva, taj kontrast između političke prestonice Evrope sa više od trideset hiljada zaposlenih u evropskim institucijama i nepretencioznog domaćina koji te tiho uvlači u svoju priču. Grand Place sa onim tepihom od cveća od pola miliona begonija svake druge godine u avgustu je nešto što definitivno želim da vidim jer sam bila u septembru i propustila taj događaj. Belgijska čokolada me je potpuno osvojila, posebno praline čija je priča o nastanku od onog apotekara iz devetnaestog veka fantastična. Četvrt Sablon… Read more »
Pozdrav Marko, izjemen potopis o Bruslju! Zanima me, ali si obiskal tudi Park Leopold v Evropski četrti in ali je res tako miren in zelen sredi vseh teh institucionalnih zgradb kot si opisal, ker bi rad imel kakšen miren kotiček za predah med ogledom mesta? Sam sem bil v Bruslju lansko jesen in obiskal muzej Magritte v sklopu Kraljevih muzejev lepih umetnosti, ki me je popolnoma navdušil, Magritova dela z njihovo nadrealno logiko resnično odražajo belgijski duh. Mont des Arts s tistimi terasami in pogledom na strehe Bruslja je eden od najboljših razglednih mest v mestu. Tvoj opis hotela Steigenberger… Read more »
Pozdrav Marko, maestralno napisan putopis. Posebno me oduševio deo o Pedesetom parku sa trijumfalnim lukom i tri muzeja u jednom prostoru, to zvuči kao savršena kombinacija kulture i prirode. Zanima me tvoje mišljenje o Autoworld muzeju sa dvesta pedeset oldtajmera i klasičnih vozila jer sam veliki ljubitelj automobila, da li zaista vredi izdvojiti vreme za tu posetu ili je više za usputno zavirivanje? Tvoj opis Manneken Pisa sa garderoberom od više od hiljadu kostima me je nasmejao, ta ideja da se statua oblači od samuraja do astronauta savršeno ilustruje belgijski humor koji si tako dobro opisao. Činjenica da je originalna… Read more »
Marko, svaka pohvala za ovaj putopis! Brisel me je oduvijek privlačio, a tvoj tekst me je konačno ubijedio da ga stavim na vrh liste za sljedeće putovanje. Zanima me da li si uspio posjetiti i Kuću Solvej od Viktora Orte jer si napisao da se smatra jednom od najljepših privatnih kuća dvadesetog vijeka, i da li je ona otvorena za javnost ili se može vidjeti samo spolja? Art Nouveau zdanja razbacana po rezidencijalnim četvrtima zvuče kao pravi skriveni biseri koje treba tražiti. Podatak da Belgija proizvodi više od hiljadu pet stotina vrsta piva i da se belgijska kultura pivarstva nalazi… Read more »
Zdravei Marko, chudesen potopis! Bryuksel e grad koito sam posetila predi tri godini i tvoyat tekst me varna v onezi prekrasni dini kogato se razkhozhdakh po ulitsite okolo Grand Place i se nasladzhavakh na belgiyska shokolad. Osobeno me vpechatli che pralinat e izobreten imenno v Bryuksel ot aptekar koito e oblagal lekarstvata si s shokolad za da gi napravi po-vkusni, a vnukat mu e prevarnal tazi ideya v delikatesa koito zavladya sveta. Pierre Marcolini e absolyuten favorit za men, negovite bonboni sa istinsko izkustvo. Zanima me dali hotelat Steigenberger predlaga nyakakvi spetsialni paketi za dvama zashtoto razmishlyavam da zavedya sapruga… Read more »
Marko, divim se tvom načinu pisanja jer uvek uspevaš da nas preseliš u grad o kome pišeš. Posebno mi se dopao deo o Mont des Arts terasi i pogledu na krovove Brisela jer takva mesta koja spajaju gornji i donji grad uvek imaju neku posebnu energiju. Muzej muzičkih instrumenata u Art Nouveau zgradi Old England sa hiljadu pet stotina instrumenata iz celog sveta i onim slušalicama koje automatski puštaju zvuk instrumenta ispred koga stojiš zvuči kao iskustvo koje se ne sme propustiti. Zanima me da li je restoran na krovu tog muzeja zaista tako dobar kao što kažu jer sam… Read more »
Pozdrav Marko, bravo za ovoj patopis! Kako nekoj shto zhivee vo Evropa no nikogash ne ja posetil Belgija, tvojot tekst me ubeduva deka Brisel mora da bide sledna destinacija na mojata lista. Posebno me impresionira prikaznata za Karlo Peti koj abdikiral tokmu vo Brisel vo 1556 godina shto govori za znachenjeto na ovoj grad vo toa doba i za negovata dolga istorija od povekje od iljada godini. Atomiumot so panoramskiot restoran vo gornata sfera i pogled na celiot grad zvuchi kako nezaboravno iskustvo, a tsenata od shesnaeset evra za vozrasni izgleda razumna. Dali preporachuvas da se kombinira posetata na Atomiumot… Read more »