Sve što treba da znate o putovanju kroz Južnu Ameriku i zašto vredi posetiti

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, dobrodošli u novi post na Mr.M blogu. Prethodni meseci na Mr.M blogu su bili posvećeni jednom neobičnom kontinentu – Južna Amerika, prikazao sam vam zemlje koje sam imao prilike da posetim i vaša brojna pisma i reakcije su me uverile da sam vam ulepšao April, Maj i Jun i da sam vas inspirisao da svoj odmor provedete na nekoj od destinacija u Južnoj Americi. Na samom početku današnjeg posta gde ću se potruditi da vam sumiram sve destinacije koje sam posetio u Južnoj Americi u saradnji sa Svetskom turističkom organizacijom (Svetska turistička organizacija Ujedinjenih Nacija – UN Tourism), lokalnim ministarstvima turizma, nacionalnim turističkim organizacijama, kao i drugim partnerima koji su nesebično podržali moju avanturu u Južnoj Americi. Uz njihovu pomoć su nastali putopisi iz nekoliko zemalja, kao i brojne modne priče koje ste imali priliku u prethodnih 3 meseca na Mr.M blogu.

Južna Amerika me je dočekala spektakularnim kontrastima, od savremenih metropola i raskošnih prirodnih lepota do netaknute prirode, tradicije, istorije i tople gostoljubivosti lokalnog stanovništva. Tokom mog putovanja obišao sam zemlje od obala Brazila, preko Urugvaja, urbane Argentine i Čilea, pa sve do mističnih vrhova Anda u Peruu i Kolumbiji. Sa zadovoljstvom delim svoje utiske o svakom delu puta, a iskreno se nadam da će ovaj post biti koristan i zanimljiv svima koji planiraju sličnu avanturu.

Svi postovi koji su napisani o destinacijama iz Južne Amerike su linkovani u ovom postu, tako da možete pročitati sve detalje o svakoj destinaciji zasebno klikom na određene reči u zavisnosti koja destinacija vas interesuje.

Brazil: Rio de Žaneiro i Sao Paulo

U srcu Brazila otkrio sam dve potpuno različite strane ove veličanstvene zemlje. Prvo sam se uputio u Rio de Žaneiro, grad koji miriše na morski povetarac i gde se na svakom koraku oseća pulsirajući ritam samba muzike. Rio de Žaneiro je neopisivo živopisan grad: bujne tropske planine, čuvene plaže i prelepi zalasci sunca nad Atlantskim okeanom. Ulice su pune šarenila i hedonizma, ne zovu ga uzalud „grad zabave i hedonizma“.

Polako hodajući popularnim stepenicama Selaron (Escadaria Selarón), čuvenim šarenim stepenicama u četvrti Lapa, uživao sam u spokoju tog kutka Rija, koji mi je istovremeno poslužio i kao modna pista na otvorenom. Za potrebe kreiranja modne priče u Riju za fotografisanje sam obukao omiljeni italijanski brend, Brunello Cucinelli, čiji mi je elegantan bezvremenski stil savršeno odgovarao u kontrastu sa mozaicima Selaron stepenica. Raskošni detalji na ovim pločicama vedrih boja, podsetile su me kako moderna moda može dobiti sasvim novo značenje u egzotičnom okruženju.

Naravno, Rio je poznat i po najvećem karnevalu na svetu. Svake godine u februaru ili martu slapovi boja i ritmova spuštaju se na Sambodromu, čuveno sportsko zdanje namenjeno paradama škola sambe. Karneval u Rio de Žaneiru je zaista “najveća zabava otvorenog tipa na svetu” gde milione ljudi iz celog sveta privuče energija, muzika i maštoviti kostimi. Iako sam ovaj put samo zavirio u taj svet iz kulisa, dovoljno je da shvatim koliko je priprema za ovaj spektakl ustvari jedan dugogodišnji proces posvećenosti. Svaka samba škola uleće s novim plovilima i kostimima, a sav taj trud daje spektakularnu predstavu.

Njegovo veličanstvo Copacabana Palace bio je moj dom u Riju. Ovaj hotel je simbol glamura od samog početka, otvoren još davne 1923. godine i stalno proglašavan za najbolji hotel u Južnoj Americi. Smestio sam se u penthaus apartman sa pogledom na okean i osetio luksuz u svakom detalju, od obrađenog mermera kupatila do ličnog batlera koji je pratio svaki moj korak. Najveće zadovoljstvo bilo je opuštanje uz doručak u krevetu uz zvuk talasa, kao i večernja pića uz živu muziku. Copacabana Palace hotel, smešten na legendarnom trgu glavne plaže, zaista je obeležio moj boravak u Riju kao ogroman luksuzni doživljaj koji mi je dao nadu da će ovo putovanje biti nešto sasvim drugačijeg karaktera.

Sledeća stanica na ovom putovanju je bila São Paulo, dinamična metropola sa hiljadu lica. Grad nebodera i globalni finansijski centar, veći i „poslovniji“ u poređenju s ležernim Rijem. Ovde sam se posebno zadržao na ulici Oscar Freire, modnom epicentru prepunom dizajnerskih prodavnica i kafića. Sao Paolo je kulinarska prestonica Brazila, pa sam probao specijalitete na jednom tradicionalnom churrascariji (roštilj restoranu) i zaljubio se u fenomenalnu brazilsku kafu.

U Sao Paulu sam odseo u čuvenom Hotelu Emiliano, modernom boutique hotelu u srcu četvrti Žardim, poznatoj po luksuznim radnjama. Soba u kojoj sam odseo, Emiliano Suite od 84 m², bio je pravi skriveni kutak komfora: imao je odvojenu dnevnu sobu sa kućnim bioskopom. Svako veče nakon istraživanja grada završavala se uz fantastičan pogled na ovaj neverovatni grad nebodera.

U Sao Paulu nastale su slike za moju modnu priču na jednoj od najpoznatijoj turističkoj atrakciji u gradu – Museu do Ipiranga. Muzej Paulista Univerziteta u Sao Paulu, poznatiji kao Museu do Ipiranga je brazilski istorijski muzej koji se nalazi u blizini mesta gde je car Pedro I proglasio nezavisnost Brazila na obalama potoka Ipiranga u jugoistočnom regionu grada Sao Paula, tada “Caminho do Mar” ili puta.

Urugvaj: Montevideo

Iz Brazila sam sleteo u mirni Urugvaj, zemlju vina, fudbala i urbanih plaža. Glavni grad Montevideo, iako manji od São Paula ili Rija, ostavio je utisak opuštenosti i visokog kvaliteta života. Gradonačelnik Montevidea može se ponositi činjenicom da je ovaj grad po Mercerovom indeksu proglašen gradom sa najvišim kvalitetom života u Latinskoj Americi. Suptilna evropska elegancija i pesak obale Rio de la Plate preovladavaju.

Prošetao sam uz obalu Ramble, dugačku šetališnu stazu duž obale, sve do Monumenata Placa Independencia sa kipom državnika Artigas na vrhu. Tu se nalazi i čuvena Kapija Tri Zvezdice (Puerta de la Ciudadela), luk koji je ostao kao simbol starog grada. Uživao sam u gledajući lokalce kako igraju fudbal na plaži.

Montevideo je kulturni mozaik: spomenik Charlesu Darwin-u pored Pabla Nerude, sprej-freske po zidovima četvrti Ciudad Vieja i čuveni festival vina na obali. Tamo sam probao urugvajski Malbec, posle čega sam shvatio zašto je naziv „grad vina i fudbala“ opravdan. Drago mi je što sam u gradu sa tako visokim kvalitetom života, stekao osećaj stvarne povezanosti sa lokalnom svakodnevnicom. Urugvajci su bili izuzetno gostoljubivi, a moj dom u Montevidu Sofitel Montevideo Casino Carrasco i Spa hotel koji se nalazio uz samu plažu ostao mi je u sećanju kao oaza mira u kojoj sam nadoknadio energiju za ostatak puta.

U Montevideu nastale su slike za moju modnu priču na jednoj od najposećenijih turističkih atrakcija u Montevideu – Svetionik Punta Brava. Svetionik Punta Brava, takođe poznat kao Svetionik Punta Karetas, podignut je 1876. godine. Svetionik je visok 21 metara, a njegova svetlost doseže 24 km daljine, sa bljeskom svakih deset sekundi. Svetionik je modernizovan 1962. godine i postao je električni. Svetionik je važan za vođenje čamaca do luke Banco Ingles Buceo ili ulaza u reku Santa Lucia.

Argentina: Buenos Ajres i La Recoleta groblje

Glavni grad Argentine dočekao me je bujicom strasti, od plesa tanga na šetalištima do šarenih kućica u čuvenoj četvrti La Boca. Buenos Ajres se smatra Evropom Južne Amerike: široke avenije i evropski stil arhitekture na fasadama smenjuju se sa modernim tržnim centrima u srcu grada. Osetio sam da svaki kvart ima svoju dušu. U čuvenoj četvrti La Boca uživao sam u umetničkim uličnim performansima i posetio muzički muzej tanga, dok su po gradu odzvanjali zvuci violina.

Obilazak Buenos Ajresa nije bio potpun bez posete nekim kulturnim draguljima grada, kao na primer, Cementerio de la Recoleta(La Recoleta groblje), neobični „park umetnosti“ sa neoklasicističkim mauzolejima, među kojima su dominiraju grobnice čuvenih Argentinaca iz sveta politike, kulture i javnog života, kao što je Eva Peron. Tu sam osetio kako je argentinska istorija ispisana u mermeru i bronzi, groblje je nazivano i gradom u gradu. Najviše me se dojmila grobnica porodice Duarte, mitske figure iz doba Peronizma, ali i jednostavnost pogreba u četvrti svetog zakopa. Iako je nesvakidašnje čitati priče o ljudima na spomenicima, Recoleta zaista zavređuje pažnju kao mesto gde evropska arhitektura koketira sa argentinskom istorijom.

U Buenos Ajresu sam boravio u Loi Suites Recoleta, luksuznom hotelu od 5* smeštenom u elegantnom delu Recolete. Hotel je bio savršena baza: udoban, sa prostranim sobama i vrhunskim doručkom od lokalnih dobavljača (probajte dulce de leche kroasane!). Kroz velike prozore gledao sam na palme i crvene krovove grada.

Što se mode tiče i Buenos Ajres je imao svoje trenutke na mom blogu. Na šarenim ulicama čuvene La Boca četvrti predstavio sam kombinaciju neobičnu svakodnevnu odevnu kombinacu sa primesama italijanskog glamura, nosio sam Dolce & Gabbana šarenu košulju dok sam pozirao ispred šarenih mural zidova. Dakle, čak i deo mog boravka u Argentini obeležila je prefinjenost i modna elegancija, što je samo dopunilo šaroliki utisak o ovom urbanom carstvu u dalekoj Južnoj Americi.

Čile: Santijago

Put me je odveo u šarmantni Santijago, prestonicu Čilea skrivenog pod planinama Anda. Grad spaja hipsterske kvartove i istoriju, od starih katedrala do modernih solitera. Jedno prepodne sam proveo na brežuljku Santa Lucía, gde sam uživao u neverovatnoj panorami grada. Santjago je grad na nadmorskoj visini, na oko 520 metara, sa neverovatnim pogledima na andski niz. Toplo sunce obasjava šarene fasada u četvrti Bellavista, a žamor ljudi u baštama otvorenih kafića prelepo se uklopilo sa zelenilom Parque Metropolitano.

Posetio sam i muzej lepih umetnosti (Museo de Bellas Artes), gde sam se divio kolekciji dela čileanskih slikara i prošetao istorijskim centrom, tu se nalazi čuvena Plaza de Armas sa impozantnom katedralom San Francisco. Veče je bilo rezervisano za gastronomiju: probao sam ceviche u restoranu sa panoramom grada. Ljudi su me dočekali sa osmehom i toplinom, a mlada umetnička scena Santjaga dala je moderan ugođaj mom putovanju.

Iz Santijaga pamtim i boravak u Luciano K Boutique Hotelu, šik butiku u četvrti Lastarria koji je urbanim putnicima omiljena stanica. Na krovu hotela imao sam priliku da se opustim uz bazen dok su mi se oči odmarale na drvećima po brdima. Kombinacija vintage nameštaja i modernih detalja učinila je moj boravak vrlo prijatnim. Zahvaljujući ljubaznom osoblju i udobnim krevetima, svako jutro sam se budio napunjenih baterija svež za nova istraživanja.

U Santijagu nastale su slike za moju modnu priču na jednoj od najposećenijih turističkih atrakcija u Santijagu – Brdo Santa Lusija. Ovo mesto je takođe poznato na Mapuče jeziku kao brdo Uelen je malo brdo u centru Santijaga. Nalazi se između Alameda del Libertador Bernardo O’Higins na jugu, ulice Santa Lusija na zapadu i Viktorija Suberkazo na istoku. Brdo ima nadmorsku visinu od 629 m i visinu od 69 m iznad okolnog područja. Brdo je ostatak vulkana starog 15 miliona godina. Brdo obuhvata park površine 65.300 kvadratnih metara ukrašen ukrašenim fasadama, stepenicama i fontanama. Na najvišoj tački nalazi se vidikovac popularan među turistima koji posećuju grad i mesto sastanka lokalnog stanovništva posebno za prvi ljubavni sastanak.

Peru: Lima, Kusko i Maču Pikču

Krećemo dalje ka Andima, prvo pristajemo u Limi, „gradu kraljeva“ na pacifičkoj obali. Lima je velika metropola pod vedrim nebom i specifičnom izmaglicom (garua) koja daje sočnim bojama zgrada. Odmah sam zavoleo koegzistenciju starih kolonijalnih ulica u centru sa modernim delom bogatim restoranima, Lima je svetska prestonica gastronomije. Svako veče probao bih ceviche sa svežom ribom, uz čuveni peruanski koktel pisco sour i divio se spoju kineskih, japanskih i lokalnih ukusa u svakom zalogaju. Kroz to vreme video sam i elegantne parkove Mirafloresa i Barranka, pune umetničkih galerija i zidnih slika. Barovi na obali su prepuni ljudi i vlada vrlo vesela atmosfera sa ugodnom latino muzikom, a Lima je noću pulsirala energijom mladih ljudi.

U Limi sam boravio u Swissôtel Lima, hotelu koji povezuje švajcarsku preciznost usluge i neodoljivi peruanski šarm. Uživao sam u udobnoj sobi sa fantastičnim pogledom na moderni deo Lime. Što je najvažnije, hotel me je pripremio za drugi deo putovanja po Peruu i visinsku razliku koja me dočekala u Kusku. Pored mirnog okruženja, Swissotel Lima pružio mi je biljni čaj za prilagođavanje na Ande, što se ispostavilo kao dobitnom kombinacijom.

Takođe u Limi, živopisnoj prestonici Perua, pronašao sam modnu inspiraciju za modnu priču gde je italijanska elegancija Brunello Cucinelli brenda dobila potpuno novo značenje.

Iz Lime sam se zaputio u Kusko, nekadašnju prestonicu carstva Inka. Smestio sam se u Casa Andina Premium Cusco, hotel u istorijskoj jezgri grada, na samo nekoliko koraka od trga Plaza de Armas de Cusco. U svom apartmanu, uživao sam u kombinaciji lokalne rustike i modernog komfora: tamni kameni detalji i šareni alpaka tepisi uveličali su utisak topline dok su me veliki prozori budili prizorima sivih Andskih vrhova. Iako je bio samo dom tokom mog boravka u Kusku, hotel je ujedno bio i svojevrsna oaza, obezbedio mi je čaj od koke za aklimatizaciju i čak tople papuče, sitnice koje su mnogo značile na 3400m visine.

Kusko je mnogo više od običnog grada, to je istorijski muzej na otvorenom, srce nekadašnjeg carstva Inka i mesto gde se sudaraju dve civilizacije: španska kolonijalna i autohtona inka kultura. Šetnja kaldrmisanim ulicama Kuska je kao povratak kroz vreme, svaka ulica priča svoju priču. Zidovi koje su gradili Inke, savršeno uklopljeni bez maltera, i danas stoje netaknuti, dok se iznad njih uzdižu kolonijalne kuće i crkve.

Jedna od najlepših stvari u Kusku je Plaza de Armas, centralni trg okružen kolonijalnim zdanjima i impresivnim katedralama. Tokom dana trg vrvi od života, umetnika i prodavaca rukotvorina, dok se noću pretvara u romantični prizor osvetljen hiljadama lampica. Preporučujem da probate kafu sa cimetom u jednom od kafića s pogledom na trg, prosto nezaboravan doživljaj!

Kusko je i gastronomska prestonica Anda. Ne propustite priliku da probate alpaka meso ili tradicionalni specijalitet „cuy“ (pečeno morsko prase), što je deo kulturnog nasleđa ovog regiona. Za one koji vole laganija jela, sopa de quinoa je pravi izbor, savršena za hladne andske večeri.

Još jedna fascinantna stvar u Kusku je njegova duhovna energija. Mnogi putnici ga opisuju kao „mesto posebnih vibracija“. Možda je to zbog njegove istorije ili visine od 3.400 metara nadmorske visine, zbog čega je važno da se aklimatizujete bar jedan ili dva dana pre nego što krenete prema Maču Pikčuu. Topli čaj od koke, koji ćete naći na svakom koraku, pomoći će vam da se izborite sa visinskom bolešću.

Ako imate vremena, obavezno posetite i San Pedro pijacu, pravi raj za ljubitelje lokalnih ukusa, egzotičnog voća, začina i tradicionalnih rukotvorina. Ovde ćete naći i šarene ćilime od alpaka vune i autentične suvenire koje prave lokalni zanatlije.

Još jedna neverovatna atrakcija u okolini Kuska su Slana brda u Marasu i Moray terase, koje su nekada služile kao poljoprivredne stanice Inka. Ta mesta pokazuju koliko su Inke bile genijalne u inženjeringu i poljoprivredi, fascinantno iskustvo koje ne smete propustiti!

Glavna atrakcija bila je, naravno Maču Pikču, sveti grad Inkа na sedam stotina kilometara istočno od Kuska. Put do tamo bio je epohalan, panoramska vožnja vozom Inca Rail kroz zelenilo Anda otvorila je pred moje oči dolinu Titikake i uznemirujuće visoke planine. U jutarnjim satima dočekao nas je kameniti grad prekriven maglom zbog kiše, ali imao sam sreće da se posle razvredrilo i imao sam savršene sunčane i vedre fotografije sa jednim od svetskih čuda u latinskoj Americi.

Stajao sam u centru drevne citadele i gledao ostatke hramova Sunca i Templo de las Tres Ventanas. Kada sa vrha gledate surovu ljepotu Maču Pikčua, imate osećaj da se vreme zaista zaustavilo, katedrale od kamena i Tićanika planina u daljini stvaraju prizor koji oduzima dah. Stajao sam neko vreme tako i osetio sam hladan vetar i tišinu staru više hiljada godina. U svakom pogledu shvatio sam zašto Maču Pikču zovemo “svetim gradom”, to je mesto koje dušu drži budnu.

Nakon šetnje po terasama, na odlasku shvatio sam poentu priče o Inka civilizaciji. Ovaj trenutak sam upamtio i urezao se kao putokaz. Maču Pikču je bez sumnje, vrhunac mog putovanja Južnom Amerikom i uspomena koja će ostati do kraja života u mom srcu.

Kolumbija: Bogota

Na kraju ovog putovanja po Južnoj Americi stigao sam u Kolumbiju, zemlju kafe i šarma, a njen glavni grad Bogotu smatraju „tropskom prestonicom kafe i umetnosti“. Bogota je smještena na 2600 metara nadmorske visine i već na prvi pogled me oduševila spojem kolonijalne istorije i modernog glamura.

Pet dana lutanja gradom pružilo mi je mnoštvo uzbuđenja: od šarenih ulica stare četvrti La Candelarije do svetski poznatog Muzeja zlata u kojem sam ostao bez daha ugledavši gomilu zlatnog blaga predkolumbijskih civilizacija. U srcu grada smeštena je i grandiozna Plaza Bolívar, sa Katedralom i palatom predsednika La Casa de Nariño, okićena zastavama koje su vihorile na sve strane.

Poslednji luksuzni dom na ovom putovanju kroz Južnu Ameriku mi je bio Four Seasons Bogota. Uživao sam u panoramskom apartmanu sa pogledom na severni deo grada i vrhove Anda na horizontu: pod mojim nogama prostirala se Bogota kao rasuto more svetala. Neutralni tonovi enterijera i detalji u toplim nijansama činili su da se grad i priroda stapaju u harmoniji. Svako jutro su me budili zvuci gradskog života, a uveče sam se vraćao iz šetnje sanjajući o izdvojenim trenucima u spa centru. Four Seasons je zaista bio pravi balans egzotike i elegancije, savršeno mesto za sumiranje svih doživljaja.

Bogota je melem za oči, šetnja kroz boemske vrtove parkova koji su dišu kao jedna živa zelena celina grada. Pozdravljajući Ande, nosim kući pun kofer uspomena, svaki grad je ostavio svoj jedinstven trag u mom sećanju.

Od prelepih kolonijalnih ulica u Limi, preko evropske arhitekture Buenos Ajresa i zvukova tanga koji su odzvanjali ulicama La Boce, sve do Andske tišine Kuska i snažne kolumbijske energije Bogote pod zvezdanim nebom, svaki momenat ovog kontinenta me je obogatio i podstakao da ponovo poželim da ponovo posetim ovaj kontinent.

To sam ubrzo i učinio, pa sam par nedelja kasnije u saradnji sa Ministatstvom Turizma Venecuele posetio srce Južne Amerike i uživao u lepoti ove neverovatne zemlje. Putopise iz Venecuele vas očekuju u početkom septembra, kada započinjemo novu sezonu putopisa i modnih priča na Mr.M blogu!

Dragi moji ljubitelji putovanja, ovim postom završavamo prvo poglavlje iz serije putopisa po Južnoj Americi, ne zaboravite da tokom letnje pauze, čitaćete putopise iz Istabula, kao i modne priče Gospođe Mame.

Kao i uvek, trudio sam se da podelim autentične utiske, pravu atmosferu i preporuke za vas koji volite da putujete sa stilom, ali i otvorenog srca. Svoje utiske, komentare ili pitanja slobodno ostavite ispod teksta, ili me kontaktirajte putem mejla i društvenih mreža, sve informacije su dostupne na stranici KONTAKT.

Vidimo se uskoro, sa novom pričom sa drugog kraja sveta.

Srdačni blogerski pozdrav iz Južne Amerike,
Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Svetske turističke organizacije Ujedinjenih nacija – UN Tourism, kao i drugih partnera. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.