Posts tagged neobicna putovanja

Pismo iz Istanbula: Novogodišnja euforija u carskom gradu na dva kontinenta!

Dragi moji ljubitelji neobičnih putovanja, dobrodošli na Mr.M blogu! Iskreno se nadam da ste dobro i da vas je obuzela praznična euforija i da velikom radošću dočekujete novogodišnje i božićne praznike. Današnji putopis biće posvećen destinaciji koju ste do sada imali prilike da vidite nekoliko puta na Mr.M blogu, grad koji se nalazi na raskrsnici Istoka i Zapada – Istanbul.

Svi koji prate Mr.M blog znaju da sam ja osoba koja na jedan sasvim drugačiji način predstavljam čitaocima putovanja i da se trudim da pružim inspiraciju za neku vašu novu neobičnu avanturu. Istanbul je grad koji u meni budi mnoga lepa sećanja i uvek mu se rado vraćam.

Ovaj put sam se vratio u svoj omiljeni grad, kako dolikuje – sa stilom! Air Serbia (Er Srbija) je nacionalna avio-kompanija Republike Srbije, naslednica prve nacionalne kompanije Aeroput, osnovane u Beogradu 1927. godine. Pod današnjim imenom avio-kompanija Air Serbia posluje od oktobra 2013. godine.

Air Serbia leti i planira uvođenje letove do preko 70 redovnih, sezonskih i čarter destinacija širom Evrope, Mediterana, Severne Amerike, Azije i Afrike, kako u putničkom, tako i u teretnom saobraćaju. U saradnji sa partnerskim avio-kompanijama, Air Serbia može da ponudi i letove do međunarodnih odredišta u Aziji, Australiji, Severnoj Americi i Africi.

Pored matičnog aerodroma „Nikola Tesla“ u Beogradu, Air Serbia leti i sa niškog aerodroma „Konstantin Veliki“, kao i međunarodnog aerodroma „Morava“ kod Kraljeva. Avio-kompanija Air Serbia je ponosna članica Međunarodne asocijacije avio-prevoznika (IATA).

Pre mog leta za Istanbul bio sam u prilici da iskusim premijum iskustvo lepote putovanja sa Air Serbia avio-kompanijom uz neverovatno iskustvo sa njihovim Premijum salonom.

Premijum salon Air Serbia koji se nalazi u tranzitnoj zoni između izlaza A4 i A5 podeljen je u nekoliko celina i opremljen nizom pogodnosti koje će svakom posetiocu pružiti maksimalni komfor i neverovatno iskustvo da možete pronaći svoju oazu mira na aerodromu Nikola Tesla svaki dan od 5 časova ujutru do 20 časova.

Ko može pristupiti Air Serbia Premijum salonu bez naknade? Sledeće kategorije putnika:

  • putnici biznis klase na letovima čiji je operativni prevozilac Air Serbia
  • odabrani nivoi članstva Air Serbia Etihad Guest programa.
  • Promotivna ponuda: putnici Economy Comfort tarife.

Ukoliko ne spadate u grupu putnika koji se kvalifikuju za besplatan pristup Premijum salonu, propusnicu za salon možete kupiti po pristupačnim cenama. Za više informacija o Premijum salonu, posetite link.

Vreme u Premijum salonu je proletelo i došao je trenutak da se ukrcam za svoj let za Istanbul. Znate da dosta putujem, kako zbog svog posla, pomalo i zbog svog života koji se odvija na relaciji Nemačka – Srbija višegodišnji sa putnik avio-kompanije Air Serbia, tako da mi je ovo bilo posebno iskustvo koje ću pamtiti.

Air Serbia ove godine obeležava 95. godišnjicu poslovanja specijalnim amblemom koji će se nalaziti na svim avionima srpske nacionalne avio-kompanije. Pod sloganom “95 godina letenja”, amblem je dizajniran tako da spaja tradiciju i moderno, odajući počast bogatoj istoriji srpske nacionalne avio-kompanije. Air Serbia je odlučila da svoj rođendan proslavi sa nama i pokloni nam neke nove destinacije gde ćemo moći da kreiramo neke naše trenutke za pamćenje!

Koje su to nove destinacije koje nam Air Serbia sprema? Hajde da podelim neke sa vama! Verujem da se svi radujemo letu, zbog toga je Air Serbia spremila neke nove rute do Grčke. Posetite magični Heraklion, primorski raj Haniju, sunčani Rodos ili krenite put istorije i posetite Krf. U ponudi će biti letovi do novih destinacija poput Krakova, Ohrida, Varne, Budimpešte, Ankare, Izmira, Hamburga, Geteborga, Kelna, Marseja, Napulja, Firence, Palerma i mnogih drugih!

Let do Istanbula je prošao fantastično i stigao sam na vreme do svog omiljenog grada. Usluga na letu je bila na visokom nivou sa prijatnim i ljubaznim osobljem i predivne pejzaže. Naravno sve to uz pesmu Zdravka Čolića, možda ne živim u oblacima, ali se češto sa njima rado srećem jer oni označavaju početak neke nove zanimljive avanture.

Ako želite da budete u toku i da saznate najnovije vesti i koje sve poklone avio-kompanija Air Serbia nam priprema, posetite njihovu zvaničnu web stranicu gde možete rezervisati svoje sledeće putovanje i zapratite ih na društvenim mrežama Fejsbuk i Instagram.

Istanbul, carski grad koji je kroz istoriju ostao poznat kao Vizantion, Konstantinopolj i Carigrad je najnaseljeniji grad u Turskoj Republici. Ovaj grad je ujedno privredno, kulturno i istorijsko središte zemlje. Istanbul je transkontinentalni grad u Evroaziji, smešten na Bosforskom moreuzu, koji razdvaja Evropu i Aziju između Mramornog i Crnog mora. Privredno i istorijsko središte grada se nalazi u evropskom delu, dok na azijskoj strani živi oko trećine stanovništva grada. Grad je upravno središte Metropolitanske opštine Istanbul, koja broji više od 15 miliona stanovnika. Istanbul je jedan od najnaseljenijih gradova na svetu, sedmi najveći grad na svijetu i najveći grad u Evropi. Istanbul se smatra mostom između Istoka i Zapada.

Potrudiću se da vam navedem delove (gradske četvrti) grada, da bi ste se lakše snašli kada dođete u ovaj magični grad. Istanbul je podeljen u sledeće gradske četvrti:

  • Sultanahmet – stari deo grada
  • Galata – Beyoglu deo, gde se nalazi trg Taksim i čuvena ulica Istikal
  • Novi Grad – Glavna poslovna četvrt grada sa mnogim modernim tržnim centrima i četvrtima kao što su Elmadag, Nisantası i Etiler.
  • Oblast Bosfora – Evropska obala Bosfora prošarana brojnim palatama, parkovima, vilama pored vode i boemskim četvrtima, kao što su Bešiktaš i Ortakoj.
  • Oblast Zlatnog Roga – Obale Zlatnog roga, ušće koje razdvaja evropsku stranu na karakteristične oblasti. Ovde se nalazi Ejup, sa osmanskim ambijentom.
  • Prinčevska ostrva – Pogodno mesto za savršen odmor od grada, koji se sastoji od arhipelaga od devet ostrva bez automobila – neka od njih mala, neka od njih velika – sa prekrasnim drvenim vilama, zelenim vrtovima bora i lepim pejzažima.
  • Azijski deo Istanbula – Istočna polovina Istanbula, sa lepim kvartovima na obalama Marmara i Bosfora.
  • Zapadni deo Istanbula, zapadna predgrađa – su kolekcija istanbulskih četvrti, koja leže zapadno od gradskih zidina starog grada. Bakırköy je glavni centar ovog dela grada.

Tokom ovog putovanja sam razmišljao o broju dosadašnjih poseta ovoj turskoj metropoli i mislim da sam za sve ove godine bio 23 puta u Istanbulu, što je zaista impresivno. Ovaj grad mi je drag i ima posebno mesto u mom srcu i uvek mu se rado vraćam. Beyoglu je moj omiljeni deo grada jer za mene predstavlja srce i glavno čvorište odakle možete lako da se krećete po gradu uz pomoć gradskog prevoza, taksija, pa i peške do nekih obližnjih turističkih atrakcija.

Trg Taksim koji se nalazi u Bejoglu oblasti (Beyoglu) u evropskom delu Istanbula je glavni turistički i rekreativni kvart poznat po restoranima, prodavnicama i hotelima. Smatra se srcem modernog Istanbula, sa centralnom stanicom istanbulske metro mreže. Naravno tu se nalazi i čuveni Divan Istanbul hotel u kojem sam odseo tokom ove posete Istanbulu.

Odsedanjem u Divan Istanbul hotelu poseta Istanbulu dobija novu dimenziju i definiciju putovanja, relaksacije i idiličnog odmora. Hotel Divan Istanbul nudi svojim posetiocima jedno potpuno putničko iskustvo koje će nadmašiti sva njihova očekivanja.

Hotel Divan Istanbul, zahvaljujući svojoj izvanrednoj lokaciji, dominira različitim ritmovima Istanbula. Samo nekoliko koraka vas deli od čucenog trga Taksim, hotel je isprepleten sa živahnošću grada i nalazi se na pogodnoj lokaciji da bude inspirisan Istanbulom sa svom njegovom istorijskom i kulturnom teksturom. Ne zaboravite da slušate legendarnu priču o kuli Galata koja se nalazi u neposrednoj blizini hotela, da se pomešate sa bojama Velikog bazara, da otvorite vrata istorije u palati Topkapi i posetite važna mesta koja odražavaju duh grada u kako bi došli do novih otkrića ili ih ponovo otkrili .

Još jedan faktor koji čini Divan Istanbul Hotel nezamenljivim kada su u pitanju putovanja je lak pristup važnim poslovnim, kulturnim i turističkom centrima. Budući da je u blizini institucija kao što su Kongresni centar Istanbul i Kongresni centar Halič, hotel nudi privilegiju da efikasno koristi vreme bez osećaja umora tokom poslovnih putovanja.

Postoji mnogo razloga da se opustite u Divan Istanbul Hotelu, kome je udobnost na prvom mestu. Divan Istanbul Spa, centar lepote i wellnessa, Divan Bar sa alternativama alkoholnih i bezalkoholnih pića koje pomažu u oslobađanju od stresa tokom dana, Divan Lokanta sa svojim istaknutim i inovativnim menijem svetske kuhinje i restoran Maromi by Divan Istanbul čine dušu Divan Istanbul hotela, uživajte u novim iskustvima!

Hotel Divan Istanbul pruža prvoklasnu uslugu za okupljanje ljudi. Upoznajte se sa svojim kolegama, prijateljima ili porodicom u različitim delovima sveta ili zemlje uz udobnost Divana. Štaviše, uz veličanstvene usluge Divan Bara, Divan Pub-a i Divan poslastičarnice, vredi učiniti da ukus ovih posebnih dana vašeg odmora bude ‘nezaboravan’ na nepcu…

Sve sobe u Divan Istanbul Hotelu su poznate u svetu hotelijerstva jer u sebi poseduju tragove magične formule koja kombinuje udobnost, elegantan dizajn i luksuz. Divan Istanbul hotelske sobe koje nude velikodušne površine za korišćenje; Stvara savršen dekor za opuštanje, rad i uživanje u trenutku tokom vaše posete Istanbulu.

Hotel Divan Istanbul omogućava relaksirajuće putovanje sa iskustvom bez premca. Planirajte svoj dan onako kako želite da se osećate dobro i osveženo. Spa i fitnes centar hotela Divan Istanbul otvoren je svakog dana od 07:00 do 22:00 časova. Opremljen visokom tehnologijom, centar ima sve od studija za pilates do parnog bazena, poluolimpijskog zatvorenog bazena do opcija za negu lica.

Osetite magija turskog kupatila da biste se oslobodili dnevnog stresa uz pomoć vode, mehurića sapuna i pare. Divan Istanbul Hotel Spa nudi autentični koncept hamama/privatnog hamama, veličanstvenu kombinaciju luksuza i spokoja. Zakoračite u bajkoviti svet masažnih terapija, samo je potrebno da zatvorite oči i uronite u čar terapije masažom! Od tajlandske do švedske masaže, od okrepljujućeg efekta vrelog kamenja do indijske masaže glave uz opuštajuću muziku, aromatične mirise, dodire iskusnih terapeuta, pravo je vreme da se oslobodite duše i tela…

Maromi by Divan donosi najizvrsnije ukuse japanske kuhinje u srcu Istanbula. Iako su ovi veličanstveni ukusi, inspirisani Dalekim istokom, napravljeni klasičnim metodama, oni dobijaju jedinstven karakter uz moderne dodire japanskih kuvara. U okviru koncepta japanske kuhinje, postoji mnogo prepoznatljivih ukusa koji mogu zadovoljiti svakoga. Ovo je bilo jedno nezaboravno iskustvo za mene i gurmanske večeri u Maromi restoranu su mi vratila neka lepa sećanja sa brojnih putovanja po Aziji…

Boravak u Divan Istanbul hotelu ću pamtiti po izuzetno prijatnom osoblju i savršenoj usluzi koja se može očekivati u hotelu sa kategorijom 5* u srcu metropole kao što je Istanbul. U svakom momentu se misli na sve potrebe gostiju i redovno svakog dana ljubazno osoblje dolazi do sobe i proverava da li je sve u redu i da li je slučajno potrebno nešto da bi vaš boravak bio ugodniji i kompletniji. Posebnu pažnju mi je privukla trenutna praznična dekoracija i prosto se može osetiti ta praznična radost i euforija na svakom koraku u Divan Istanbul hotelu.

Kao što sam malopre spomenuo Divan Istanbul hotel se nalazi na izvanrednom mestu u samom srcu Istanbula u neposrednoj blizini trga Taksim. Da li možda znate odakle potiče reč Taksim? Reč Taksim na arapskom znači “podela” ili “distribucija”. Trg Taksim je prvobitno bio mesto gde su se sakupljale glavne vode sa severa Istanbula i granale na druge delove grada (otuda i ime.) Ovu upotrebu za ovu oblast je uspostavio sultan Mahmud I. Trg je dobio ime iz kamenog rezervoara iz otomanskog doba koji se nalazi uz jednu stranu trga.

Danas je Taksim kulturni centar sa brojnim mestima za zabavu i odmor, taj deo Istanbula nikada ne spava!

Sultanahmet Trg, nekad poznat kao i Hipodrom Konstantinopolja je danas trg u Istanbulu u čijoj neposrednoj blizini se nalazi Aja Sofija i Plava Džamija. Ranije je to bio cirkus koji je bio sportski i društveni centar Konstantinopolja, glavnog grada Vizantijskog carstva. Reč hipodrom dolazi od grčkih nilskih konja (ippos) – konj i dromos – put. Iz tog razloga, ponekad se na turskom naziva i Atmeidanı („Trg konja“). Trke konja i kočija bile su popularne zabave u antičkom svetu, a hipodromi su bili uobičajena obeležja grčkih gradova u helenističkom, rimskom i vizantijskom periodu.

Sa trga Taksim do Sultanahmet trga se dolazi vrlo jednostavno uz pomoć tramvaja i za nekoliko stanica bićete u centru starog grada.

Plava džamija u Istanbulu, poznata i po svom zvaničnom formalnom nazivu, Sultan Ahmedova džamija je istorijska carska džamija iz otomanskog doba koja se nalazi u centru starog dela grada. Funkcionalna džamija, takođe privlači veliki broj turista. Izgrađena je između 1609. i 1616. godine za vreme vladavine Ahmeda I.

Njena Kulije sadrži Ahmedov grob, medresu i hospis. Ručno oslikane plave pločice krase unutrašnje zidove džamije, a noću je džamija okupana plavom bojom dok svetla uokviruju pet glavnih kupola džamije, šest minareta i osam sporednih kupola. Nalazi se pored Aja Sofije, glavne džamije u Istanbulu do izgradnje Plave džamije i još jednog popularnog turističkog mesta. Plava džamija je 1985. godine uvrštena na UNESCO-vu listu svetske baštine pod nazivom „Istorijska područja Istanbula“.

Aja Sofija (bukvalan prevod ‘Sveta mudrost’), zvanično Velika džamija Aja Sofija je džamija i glavno kulturno i istorijsko mesto u starom delu grada. Katedrala je prvobitno izgrađena kao grčka pravoslavna crkva koja je trajala od 360. godine nove ere do osvajanja Konstantinopolja od strane Otomanskog carstva 1453. godine. Služila je kao džamija do 1935. godine, kada je postala muzej. Pre dve godine, tačnije 2020. godine Aja Sofija je ponovo postala džamija.

Sadašnju građevinu je izgradio istočnorimski car Justinijan I kao hrišćansku katedralu u Konstantinopolju za državnu crkvu Rimskog carstva između 532. i 537. godine, a projektovali su je grčki geometri Isidor iz Mileta i Antemije iz Trala. Zvaničan naziv crkve je bio Crkva Svete Premudrosti. Smatra se oličenjem vizantijske arhitekture i smatra se da je „promenila istoriju arhitekture“.

Sadašnja Justinijanova zgrada bila je treća istoimena crkva koja je zauzela to mesto, pošto je prethodna bila uništena u nemirima u Niki. Kao episkopska stolica vaseljenskog patrijarha Konstantinopolja, ostala je najveća katedrala na svetu skoro hiljadu godina, sve dok katedrala u Sevilji nije završena 1520. godine. Počevši od naknadne vizantijske arhitekture, Aja Sofija je postala paradigmatski oblik pravoslavne crkve i njen arhitektonski stil po ugledu na otomanske džamije hiljadu godina kasnije. Opisana je kao „zauzeta jedinstvena pozicija u hrišćanskom svetu“ i kao arhitektonska i kulturna ikona vizantijske i pravoslavne civilizacije.

Kada završite sa razgledanjem kulturnog nasleđa i istorijskim znamenitostima, najbolji odmor za dušu je jedna lepa šoping terapija! U blizini Divan Istanbul hotela se nalazi najpoznatija četvrt za kupovinu gde se nalaze brojni poznati internacionalni modni i drugi brendovi koje možete pronaći na Nisantašiju (Nisantasi).

Nišantaši je luksuzna, uglavnom sekularna stambena četvrt u kvartu Šišli na evropskoj strani Istanbula. Od Osmanbeja i Pangaltija na zapadu užurbanim Halaskargazi Caddesi, to je popularna trgovačka četvrt, puna butika, robnih kuća, kafića, pabova, restorana i noćnih klubova. Mnoge ulice su još uvek pune lepih stambenih blokova iz 19. i ranog 20. veka. Direktno na jugu nalazi se veliki i zeleni park Mačka, a na istoku gradska četvrt Bešiktaš.

Nakon uspešno odrađene šoping terapije možete da se spustite pored Macka parka i da uživate u pogledu na prelepi Bosfor! Da, to je onaj čuveni pejzaž koji možemo videti u brojnim poznati turskim serijama! Istanbul je pun čuda i verujte mi svaki put kada odem tamo uvek nešto novo otkrijem i saznam, pa se uvek iznova oduševim i zaljubim u ovaj carski grad na dva kontinenta!

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog prvog specijalnog putopisa u zimskoj sezoni o Istanbulu gde smo imali prilike da uživamo u lepoti ovog carskog grada na dva kontinenta. Današnji putopis ne bi bio moguć bez nesebične pomoći nacionalne srpske avio-kompanije – Air Serbia i Divan Istanbul Hotela u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogućili da osetim duh i lepotu turske kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu iz Turske.

Želeo bih da se posebno zahvalim osoblju hotela Divan Istanbul na toploj dobrodošlici i što su me ugostili u svom hotelu. Boravak u njihovom hotelu je bio izuzetan, gde sam imao osećaj topline doma kao kod svoje kuće!

Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način tokom ove svetske zdrastvene krize COVID-19.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način po ko zna koji put osetim lepote ove neobičnog carskog grada na dva kontinenta.

Kako se vama dopala ova moja priča o Istanbulu i predstavljanje Divan Istanbul hotela koji krasi srce Istanbula? Da li ste imali priliku do sada da posetite magični Istanbul?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz Istanbula,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane nacionalnog avio prevoznika Air Serbia i Divan Istanbul Hotela kao i drugih lokalnih partnera. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.

SHARE THIS POST

Pisma iz Moldavije: U vinu je istina!

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, danas nastavljamo našu avanturu u Moldaviji. U prethodnom postu ste bili u prilici da se upoznate sa lepotama prestonice Republike Moldavije – Kišinjev. Ako koji slučajem niste stigli da pročitate post ili želite da se prisetite nekih zanimljivih informacija, iskoristite priliku i pročitajte post na sledećem linku.

Šta smo naučili do sada o Moldaviji? Znamo da je to zemlja dobrih vina i izuzetne hrane i zbog toga mnogi kažu da je Moldavija nova velika destinacija za vinski turizam u istočnoj Evropi. Danas ćemo to i da dokažemo i vodim vas zajedno sa mnom vinskim putevima Moldavije gde ćemo se upoznati sa nekim od poznatih vinarija u ovoj neobičnoj zemlji istočne Evrope.

Na samom početku ovog posta iskoristio bih priliku da se zahvalim Nacionalnoj Investicionoj Agenciji Republike Moldavije i Ministarstvu Kulture Republike Moldavije na srdačnom pozivu i neverovatnom iskustvu da bolje upoznam moldavsku kulturu i običaje.

Penušavo vino zauzima posebno mesto u moldavskoj kuhinji. Zemlja proizvodi velike količine klasičnih belih i ružičastih penušavih vina, kao i crvenih penušavih vina koja su prvobitno uvedena u Moldaviji. Najpoznatija penušava vina su ona proizvedena u vinariji Krikova. Poznati brendovi moldavskih penušavih vina su Negru de Purcari, Moldavija, Kišinjev, Cricova, Muscat spumant, National, Nisporeni, itd. Prave se od širokog spektra evropskih sorti grožđa, uključujući šardone, pino beli, pino sivi, pino meni, sovinjon, aligote, traminac roze, muskat beli, kaberne sovinjon i pino crni. Lokalna sorta Feteasca Alba, koja se takođe koristi u penušavim vinima, uzgaja se u Moldaviji još od vremena antičke Dakije.

Tokom moje posete Moldaviji posetio sam 3 najpoznatije vinarije: Cricova, Castel Mimi i Chateau Vartely, danas ćemo zajedno obići vinske podrume i saznati nešto više o Chateau Vartely i Cricova vinarijama, dok ćemo jednu malu pauzu provesti u zanimljivom seoskom ambijentu sa predivnim pejzažima – Butuceni.

Chateau Vartely vinarija se zvanično pojavila na tržištu 1996. godine i etablirala se kao lider na sceni nacionalnog vina. Nekoliko godina kasnije, 2004. godine osnovana je kompanija Chateau Vartely, koja je već stekla brojna međunarodna priznanja, a 2008. godine je otvoren i turistički kompleks, opremljen svim najnovijim svetskim standardima za potrebe posetilaca Chateau Vartely vinarije.

Vinarija se nalazi samo 50 kilometara od Kišinjeva. Ukupna površina vinograda Chateau Vartely je 550 hektara, a nalazi se u zoni Codru i Bugeac. Smatra se da berba koja se uzgaja na ovim prostorima godišnje se flašira u više od 4,5 miliona boca.

Odakle potiče ime Chateau Vartely vinarije? Samo ime Vartely potiče od imena grada Orheja (Orhei) što na mađarskom znači „mesto za tvrđavu“. Brend Chateau Vartely je razvijen i lansiran 2004. godine. Slogan ove vinarije glasi „Vino s ljubavlju za tebe“, jer svako plemenito vino koje je proizvedeno u Chateau Vartely vinariji ima i deo srca i posvećenosti ljudi koji ovde rade.

Kao osoba koja je ljubitelj vina, mogu samo da kažem da mi je ovo putovanje bilo izuzetno novo iskustvo, posebno jer sam u Chateau Vartely vinariji video neobičan spoj modernog i tradicionalnog. Moje zapažanje su potvrdili i eminentni ljudi vinari koji takođe smatraju da je Chateau Varteli neobična vinarija koja kombinuje najnovije inovacije u tehnologiji uzgoja i prerade grožđa sa strašću za proizvodnju vina vrhunskog kvaliteta.

Izvrsnost i istaknuti kvalitet vina Chateau Varteli prepoznat je kroz brojne medalje i priznanja dodeljivana na najprestižnijim međunarodnim takmičenjima kao što su: Mondial de Brukelles, Mundus Vini, Vinalies Internationales, Decanter, International Vine & Spirits Competition, Sakura, Citta del Vino, International Vine Challenge i mnogi drugi.

Nakon ovog uzbudljivog obilaska Chateau Vartely vinarije koji je bio spoj klasičnog turističkog obilaska uz korišćenje moderne tehnologije i slikovitog prikaza neobične priče ove vinarije, tim iz Investicione Agencije Republike Moldavije je odlučio da je najbolje da napravimo pauzu u jednom od najlepših seoskih predela u Moldaviji – Butuceni.

Jedno od najpopularnijih mesta u Moldaviji je turistička zona pod nazivom Stari Orhej, koja se nalazi na reci Raut. To je nacionalna baština Republike Moldavije, koja se nalazi otprilike oko 60 km od prestonice Kišinjeva, ova zona obuhvata tri sela: Butućeni, Morovaja i Trebujeni. Orhej veči je arheološki i istorijski kompleks koji se sastoji od novootvorenog atheoloskog muzeja, drevne stenovite crkve, nove crkve i nekoliko privatnih staromodnih hotelav – gostionica u veoma ruralnom tradicionalnom stilu, koji se nalaze u selima Butućeni i Trebujeni. Stari Orhej je prelepo tiho i divno mesto sa predivnim pejzažima i bogatom istorijom koja dovodi turiste da otkriju drevne korene Moldavije.

Butućeni je veoma malo ljupko selo koje se nalazi uz stene i pripada kompleksu Starog Orheja. Od tri sela, selo Butućeni je najbliže Starom Orheju. Zato je danas najposećenija turistička destinacija. Ovo tiho i zanimljivo selo privlači turiste jer čuva istinsku moldavsku tradiciju sa svojim upečatljivim šarenim kućama, uskim ulicama i neverovatnom prirodom. Nema domaćinstva u Butućeniju koja se ne bavi poljoprivredom i stočarstvom jer im je turizam čini samo deo njihovih prihoda.

Imao sam sjajno iskustvo sa restoranom i muzejem Butuceni Eco Resort, gde sam saznao dosta zanimljivih informacija o ovom živopisnom mestu i imao priliku da zavirim u autentičnu moldavsku tradiciju, kulturu i istoriju uz neverovatno gurmansko putovanje sa divnim obrocima i čuvenim toplim moldavskim gostoprimstvom. Spoljašni izgled svih kuća u Batućeniju izgleda veoma šarmantno jer vas podsećaju na kuću vaših baka i deka na selu.

Ako dolazite u ovaj kraj Moldavije, ne zaboravite da svratite u Butuceni Eco Resort gde se zaista možete opustiti nakon duge pešačke ture. Siguran sam da će vas obradovati ukus tradicionalne moldavske zama supe, mamaliga sa mesom i čaša dobrog vina. Jednom kada probate domaću moldavsku kuhinju, budite uvereni da ćete se zaljubiti na prvi zalogaj. U ovom mestu imate obezbeđenu bežičnu WiFi internet mrežu, tako da ćete moći da podelite iskustvo sa svojom porodicom i prijateljima putem brojnih aplikacija koje čine naš život modernim.

U Starom Orheju imate osećaj kao da ste izašli iz modernog gradskog života i zakoračili u jednu seosku idilu, pravu nirvanu izolovanu od uticaja spoljašnjeg modernog sveta. Boravak usred monumentalne kamene gradnje, pećinskih manastira i svih drugih arheoloških rezervata, bićete u prilici da zavirite u istoriju do drevnih korena Moldavske kulture i nacionalnog identiteta. Posetite Orheiul Vechi i otkrijte njegov značaj i neverovatnu istoriju.

Za kraj sam vam ostavio jednu od najpoznatijih turističkih atrakcija za ljubitelje prefinjenog alkoholnog pića – vina. Vinski podrumi Cricova vinarije su drugi po veličini vinski podrum u Moldaviji, posle Milestii Mici (najveći na svetu). Ova neverovatna vinarija se može se pohvaliti 120 kilometara lavirinta puteva koji se nalaze na nivoima od 30 do 100 metara ispod zemlje. Tuneli su postojali ispod Krikove od 15. veka, kada je iskopan krečnjak za izgradnju Kišinjeva. Pedesetih godina prošlog veka pretvoreni su u vinski podrum.

Polovina tunela se koristi za skladištenje vina. Putevi su u Cricova vinariji su nazvani po vinima koje čuvaju. Ovaj „vinski grad“ ima svoja posebna skladišta, prostorije za degustaciju vina i druge objekte pod zemljom. Spušta se čak i do 100 metara ispod nivoa zemlje i sadrži preko milion boca retkog vina. Najstarije vino datira iz 1902. godine (pogledajte sliku ispod). Temperatura se održava na oko 12 °C tokom cele godine, što je savršeno temperatura za vino, ali ja sam se sve vreme družio sa svojom zimskom jaknom od koje se nisam odvajao tokom celog putovanja kroz Moldaviju.

Najveći uvoznik vina iz Krikova je Kazahstan. Ranije je to bila Rusija, međutim to se promenilo 2014. godine kada je Rusija uvela embargo na moldavsko vino u znak odmazde što je Moldavija povukla korake ka pridruživanju Evropskoj uniji.

Cricova vinarija proizvodi penušava vina po klasičnom francuskom metodu, koji je navodno pre nekoliko vekova izmislio monah Dom Pjer Perinjon – „Methode Champenoise“. Cricova pravi jedinstveno penušavo crveno vino, kodrinskoie-penušavo, napravljeno od cabernet sauvignon-a i koje se prodaje kao „bogate somotaste teksture i ukusa crne ribizle i trešnje“.

U “Velikim podrumima Cricove” nalazi se raznovrsna kolekcija vina, The National Oenotec. Jedinstveni eksponati (“Uskrsni Jerusalim” berba 1902, liker “Jan Becher” berba 1902) zajedno sa još 158 brendova iz Burgundije, Mozela, Tokaja, Rajne, nalaze se u kolekciji establišmenta, ali i Moldavije uopšte koji danas obuhvata ukupno oko 1,3 miliona boca. Među njima su i trofeji Drugog svetskog rata, među kojima su i vina iz kolekcije Hermana Geringa. Nakon što su Sovjeti zaplenili njegovu privatnu kolekciju vina, deo je prenet na Krim, a ostatak u Krikovu.

Ipak, ponos Oenoteca su, pre svega, vina koja nose naziv „Cricova“, koja su vinariji donela kolekciju domaćih i međunarodnih degustacionih nagrada. Od 2008. godine, kolekcija se sastoji od preko 70 srebrnih, zlatnih i Grand Prix nagrada.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog drugog specijalnog putopisa u jesenjoj sezoni o Moldaviji gde smo imali prilike da uživamo u lepoti vina ove male neobične zemlje velikog srca. Današnji putopis ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Investicione Agencije Republike Moldavije – Invest Moldova Agency i Ministarstva Kulture Republike Moldavije u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogućili da osetim duh i lepotu moldavske kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu iz Moldavije.

Želeo bih da se posebno zahvalim osoblju hotela BERD’S Chisinau MGallery Hotel na toploj dobrodošlici i što su me ugostili u svom hotelu. Boravak u njihovom hotelu je bio izuzetan, gde sam imao osećaj topline kao kod svoje kuće!

Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način tokom ove svetske zdrastvene krize COVID-19.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobične zemlje u istočnoj Evropi.

Kako se vama dopala ova moja priča o moldavskom vinu, kulturi i tradiciji? Da li ste imali priliku do sada da posetite magičnu Republiku Moldaviju?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz Moldavije,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Investicione Agencije Republike Moldavije i Ministarstva Kulture Republike Moldavije kao i drugih lokalnih partnera. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.

SHARE THIS POST

Pisma iz Jordana: Petra, drevni grad tajni isklesan u kamenu…

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja nadam se da ste dobro i da ste spremni za nastavak naše jordanske avanture! Danas nastavljamo našu avanturu i zajedno obilazimo jedan od najmisterioznijih drevnih gradova na svetu koji svoje tajne i dan danas čuva u kamenu – Petru.

Ako kojim slučajem niste stigli da pročitate prvi putopis iz Jordana na Mr.M blogu ili želite da se podsetite nekih detalja iz magičnog Amana i Džeraša, izdvojite par minuta svog vremena i posetite post na sledećem linku.

Danas ću sa vama podeliti svoje utiske o drevnoj Petri i želeo bih da se zahvalim Nacionalnoj Turističkoj Organizaciji Hašemitske Kraljevine Jordan – Visit Jordan na pozivu i neverovatnom iskustvu da bolje upoznam jordansku kulturu i običaje.

Petra, prvobitno poznata svojim stanovnicima kao Rakmu, nalazi se u blizini planine Jabal Al-Madbah, u basenu okruženom planinama koje čine istočni deo doline Arabah koja se proteže od Mrtvog mora do Akabskog zaliva. Naučnici su došli do određenih saznanja da je područje oko današnje Petre bilo je naseljeno još od 7000. godine pre nove ere, a Nabatejci su se možda naselili u ono što će postati glavni grad njihovog kraljevstva već u 4. veku pre nove ere. Arheološki radovi su otkrili samo dokaze o prisustvu Nabatejaca koji datiraju iz drugog veka pre nove ere, kada je Petra postala njihova prestonica.

Ko su bili Nabatejci? Nabatejci su bili nomadski Arapi koji su doprineli razvoju Petru zbog svojih investicija. Pogodan geografski položaj i blizina trgovačkih puteva tamjana je omogućilo Petri da postane glavno regionalno trgovačko središte.

Trgovački posao je omogućio Nabatejcima izuzetan prihod i Petra je postala centar njihovog bogatstva. Nabatejci su bili navikli da žive u neplodnim pustinjama, za razliku od svojih neprijatelja i bili su u stanju da odbiju napade koristeći prednost planinskog terena ove oblasti. Naročito su bili vešti u sakupljanju kišnice, poljoprivredi i kamenorezačkim radovima. Petra je doživela svoj procvat u 1. veku nove ere, kada je izgrađena njena čuvena građevina Al-Khazneh – za koju se veruje da je mauzolej nabatejskog kralja Arete IV , vreme kada je populacija Petre dostigla neverovatnih 20.000 stanovnika za to vreme.

Iako je Nabatejsko kraljevstvo postalo država koja je bila pod upravom Rimskog carstva u prvom veku pre nove ere, ono je izgubilo nezavisnost tek 106. godine nove ere. Petra je pala u ruke Rimljana, koji su pripojili Nabateju i preimenovali je u Arabia Petraea. Značaj Petre je opao kako su se pojavili morski trgovački putevi, a nakon zemljotresa 363. godine uništio je mnoge građevine. U vizantijsko doba izgrađeno je nekoliko hrišćanskih crkava, ali je grad nastavio da propada, a do ranog islamskog doba bio je napušten, ali je bio prisutan mali broj nomada. Petra je bila zaboravljena i nepoznata javnosti sve dok je 1812. godine nije ponovo otkrio Johan Ludvig Burkhard.

Da bi se pristilo gradu, potrebni je proći kroz klisuru dugu 1,2 kilometra zvanu Siq, koja vodi direktno do Khazneh. Poznata po svojoj arhitekturi isklesanoj u kamenu i sistemu vodovoda, Petra se naziva i „Gradom ruža“ zbog boje kamena od kojeg je ceo grad isklesan. UNESCO je ovu svetsku baštinu 1985. godine opisao kao „jedno od najdragocenijih kulturnih dobara čovekove kulturne baštine“. Početkom, 21. veka tačnije 2007. godine Al-Khazneh je proglašen za jedno od novih 7 svetskih čuda. Petra je simbol Jordana, kao i najposećenija turistička atrakcija Hašemitske Kraljevine Jordan. Statistika koju vodi ministarstvo turizma pokazuje da je broj turista koji su obišli Petru vrhunac doživeo 2019. godine kada je bilo preko milion turista. Nažalost, tokom pandemije, broj turista je opao, ali je ponovo 2021. godine Petra imala skoro 300.000 posetilaca, što je impozantna brojka ako uzmemo u obzir probleme u turizmu koje je izazvala sama pandemija.

Dok šetate do Petre, svratite do prodavnice suverina gde ćete imati priliku da od lokalaca saznate nešto više o Petri i da se bolje upoznate sa istorijom i kulturom ovog drevnog grada. Suveniri su vrlo interesantni, tako da izdvojte par minuta svog vremena prilikom posete Petri i doživite ovaj grad na jedan sasvim drugačiji način. Postoji samo jedna prodavnica suvenira, tako da ćete sigurno pronaći ovo zanimljivo mesto!

Jedna od zanimljivih stvari po kojima je Petra poznata je njena helenistička arhitektura. Fasade grobnica u Petri prikazuju ovu vrstu arhitekture i takođe daje podatke o različitim tipovima kultura sa kojima su Nabatejci trgovali. Većina njih sadrži informacije o vrsti sahrana u nišama koje su uklesane u kamen.

Možda značajnija sličnost sa helenističkim stilom dolazi sa njegovom riznicom, koja je široka 24 metra i visoka 37 metara i podseća na arhitekturu Aleksandrije. Fasada Riznice ima slomljeni fronton sa centralnim tolosom unutra, a čini se da se dva obeliska formiraju u steni na vrhu. Blizu dna Riznice nalaze se blizanci grčki bogovi Kastor i Poluks, koji štite putnike na njihovim putovanjima. Blizu vrha Riznice vide se simboli dve pobede u obliku ženske figure na tolosu. Veruje se da je ova ženska figura Izida-Tihe, Izida je egipatska boginja, a Tihe grčka boginja sreće.

Al-Khazneh na arapskom znači „Riznica“, naziv potiče iz legendi o ukrasnoj kamenoj urni visoko na drugom nivou, koja je u stvarnosti čvrsti peščar.

Postoji više legendi koja se vezuje za Riznicu, ali jedna legenda kaže da su egipatski faraon i deo njegove vojske izbegli zatvaranje Crvenog mora, magijom stvorili Al-Khazneh kao sigurno mesto za svoju riznicu i nastavili da tragaju za Mojsijem. To je dovelo do imena Khazneh el-Far’oun, “Riznica faraona”.

Švajcarski istraživač Johan Ludvig Burkhard pisao je o još jednoj lokalnoj legendi da su u urni bila sakrivena „drevna faraonska blaga“. Na urni se mogu videti značajna oštećenja od metaka, koje jordanska vlada pripisuje beduinima koji su verovali u legendu.

Al-Khazneh je prvobitno izgrađen kao mauzolej i kripta početkom 1. veka nove ere za vreme vladavine Arete IV Filopatrisa. Mnogi arhitektonski detalji zgrade su erodirali tokom dve hiljade godina otkako je isklesan i izvajan sa litice. Smatra se da su skulpture različitih mitoloških ličnosti povezanih sa zagrobnim životom. Na vrhu su figure četiri orla koji bi odneli duše. Figure na gornjem nivou su amazonke koje plešu sa duplim sekirama. Ulaz je okružen statuama blizanaca Kastora i Poluksa koji su živeli jednim delom na Olimpu, a delimično u podzemnom svetu.

Još jedan odličan primer helenističke arhitekture predstavljen u Petri je manastir, koji je najveći spomenik Petre i još jedna zgrada uklesana u stenama Petre. Manastir pokazuje više nabataenskih dodira dok u isto vreme uključuje elemente grčke arhitekture. Njegov jedini izvor svetlosti je ulaz koji se nalazi na 8 metara visine. Izvan manastira je veliki prostor, koji je namenski sravnjen za bogoslužbene svrhe. Ranije, u vizantijskom periodu, ovo je bilo mesto za hrišćansko bogosluženje, ali je sada sveto mesto za hodočasnike.

Na kraju uske klisure, Siq, nalazi se najsloženija ruševina Petre, popularno poznata kao Al-Khazneh („riznica“), uklesana u liticu od peščara. Iako je ostala u izvanredno očuvanom stanju, lice strukture je obeleženo stotinama rupa od metaka koje su napravila lokalna beduinska plemena koja su se nadala da će izbaciti bogatstvo za koje se nekada pričalo da je bilo skriveno u njemu. Nedaleko od Riznice, u podnožju planine zvane En-Nejr, nalazi se ogromno pozorište, postavljeno tako da se vidi najveći broj grobnica. Na mestu gde se dolina otvara u ravnicu, mesto grada se otkriva sa upečatljivim efektom.

Pozorište je tokom izgradnje usečeno u obronak i u nekoliko grobnica. I dalje su vidljive pravougaone praznine u sedištima. Gotovo sa tri strane ga okružuju ružičasti planinski zidovi, podeljeni u grupe dubokim pukotinama i obloženi kvrgama isečenim u steni u vidu kula. Smatra se da pozorište može ugostiti oko 8.500 ljudi. Predstave kojima je publika ovde mogla da prisustvuje bile su čitanja poezije i drame. Smatra se da su se ovde održavale i borbe gladijatora i da su privukle najviše publike, iako nijedan gladijator nije uspeo da stekne zamah ili slavu zbog velike stope smrtnosti koja je dolazila sa tim. Pozorište je bilo jedna od mnogih građevina u Petri koje su pretrpele značajnu štetu usled zemljotresa u Galileji 363. godine.

Kompleks bazena i bašte Petra je niz objekata u centru grada. Prvobitno rečeno da je to područje pijace, ali detaljna iskopavanja na tom lokalitetu su omogućila naučnicima da dođu do zaključka da je to ustvari jedna složena nabatejska bašta, koja je uključivala veliki bazen, ostrvski paviljon i složen hidraulički sistem.

Ispred kompleksa bazena i bašte Petre nalazi se ulica sa kolonadom, koja je među nekoliko artefakata Petre koji su izgrađeni, a ne prirodni. Ova ulica je nekada držala polukružni nimfej, koji je sada u ruševinama zbog naglih poplava, a nekada je držalo jedino Petrino drvo. Ovo je trebalo da bude simbol mirne atmosfere koju su Nabatejci mogli da izgrade u Petri. Kada su Rimljani preuzeli kontrolu nad gradom, ulica sa kolonadama je sužena kako bi se napravila bočna šetnica.

Petra je mesto na raskrsnici prirodnog i kulturnog nasleđa koje formira jedinstven kulturni pejzaž. Od kada je Johan Ludvig Burkhard zvani šeik Ibrahim ponovo otkrio Petru, 1812. godine, kulturno nasleđe je privuklo veliki broj zainteresovanih ljudi koji su delili interesovanje za drevnu istoriju i kulturu Nabatejaca, kao što su putnici , hodočasnici, slikari i naučnici.

Međutim, tek krajem 19. veka arheološki istraživači su sistematski pristupili ruševinama. Od tada su redovna arheološka iskopavanja i istraživanja nabatejske kulture deo današnje svetske kulturne baštine UNESCO. Kroz iskopavanja u Arheološkom parku Petra, sve veći broj nabatejske kulturne baštine je izložen uticaju na životnu sredinu. Veliki broj otkrića i izloženost struktura zahtevaju brojne mere očuvanja uvažavajući međusobnu vezu između prirodnog pejzaža i kulturnog nasleđa, jer je posebno ova veza centralni izazov na UNECSO-vom mestu svetske baštine.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog drugog posebnog putopisa o drevnom gradu Petri, koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Nacionalne Turističke Organizacije Hašemitske Kraljevine Jordan – Visit Jordan u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogućili da osetim duh i lepotu Jordanske kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu iz Jordana.

Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način tokom ove svetske zdrastvene krize COVID-19.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobične zemlje u zapadnoj Aziji.

Kako se vama dopala ova moja priča o drevnoj Petri? Da li ste imali priliku do sada da posetite magični Jordan?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz Petre,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Nacionalne Turističke Organizacije Hašemitske Kraljevine Jordan – Visit Jordan, kao i drugih lokalnih partnera. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.

SHARE THIS POST