Dragi moji ljubitelji mode, dobrodošli u novu modnu priču na Mr.M blogu. Danas vas vodim u modnu šetnju jednim od najlepših gradova u Evropi sa modnom kućom Belstaff. Prag je svakako grad koji se nalazi na listi želja putovanja, tako da će vas slike iz današnje modne priče dodatno pripremiti za ono što vas tamo očekuje. Kada sa Karlovog mosta skrenete niz uske kamene stepenice, kaldrma vas tiho vodi na Kampu, ostrvce na samoj reci Vltavi. Tu, na trgu Na Kampě, vreme kao da je stalo. Pastelne barokne fasade, kovane rešetke na prozorima i zelene fenjere zatekao sam baš onako kako sam ih i zamišljao.

Ova prolećna kombinacija u neočekivano hladnim danima nastala je upravo na toj vekovnoj kaldrmi u srcu Praga. Vodila me je ideja koju danas mnogi zovu tihi luksuz. Reč je o stilu bez velikih modnih imena i bez razmetanja. Umesto toga, ističu se aduti kao što su: materijal, kroj i boja. Četiri kuće sa dugom istorijom spojio sam u jedan miran, peskovit izgled. Hajde da vam ispričam priču o svakoj, jer iza svakog komada stoji čitav vek strpljenja.

Šta je zapravo tihi luksuz?

Pre nego što pređem na komade iz današnje modne priče, vredi objasniti sam pojam. Tihi luksuz poslednjih godina je postao prava modna reč. Ipak, ideja iza njega stara je koliko i dobar zanat. Reč je o odeći koja vrednost nosi u sebi, a ne na sebi. Nema krupnih natpisa ni upadljivih šara koje bi vikale ko ste i koliko ste platili.

Umesto toga, sve počiva na tri stuba. Prvi je materijal, jer se kvalitet kašmira ili kože oseti već na dodir. Drugi je kroj, koji telu daje liniju bez napora. Treći je boja, najčešće smirena i neutralna, takva da traje više sezona. Kada se ta tri stuba slože, dobijate izgled koji jednostavno ne zastareva.

Zrelom muškarcu takav pristup posebno prija. U godinama kada više nemate potrebu da nešto dokazujete, odeća postaje sredstvo mira, a ne buke. Birate manje komada, ali zato bolje. Svaki od njih ima svoju priču i svoje mesto u ormaru. Upravo zbog toga sam za ovu prašku šetnju odabrao baš ovakva četiri imena. Sva četiri govore tiho, ali ih ljubitelji mode ipak odlično čuju.

Belstaff antilop jakna: Britanska legenda u mekoj koži

Belstaff za mene predstavlja srce ove današnje odevne kombinacije i ujedno i najbolji način da započnem donu priču. Reč je o britanskoj kući koju su 1924. godine osnovali Eli Belovič i njegov zet Hari Grozberg. Radionicu su otvorili u Longtonu, malom mestu u grofoviji Stafordšir. Ime brenda je zapravo spoj prezimena Belovič i imena te grofovije Stafordšir. Malo ko zna da je u početku stajalo sa dva slova „l”, pa je drugo izbačeno tek tridesetih godina.

Kuća je proslavila ime jednom važnom inovacijom. Belstaff je naime bio među prvima koji je voštani pamuk koristio za izradu vodootporne odeće za motocikliste. Taj materijal štitio je vozača od kiše i vetra, a izgledao je dovoljno dobro i za nošenje preko odela. Kožne jakne stigle su nešto kasnije i brzo postale omiljene među vozačima i avijatičarima.

Moja jakna je iz limitirane serije, izrađena od najfinije antilop prevrnute kože u boji peska. Pilotski je kroj, sa spuštenim okovratnikom, džepom na rajsferšlus na grudima i prostranim džepovima sa preklopom. Na rukavu nosi prepoznatljiv amblem feniksa, koji se u istoriji kuće pojavio davne 1969. godine. Sve to daje joj snažan karakter, ali bez imalo suvišne pompe.

OUTFIT

Kožna jakna: Belstaff

Naočare za sunce: Façonnable

Rolka: Giorgio Armani

Pantalone: Loro Piana

Patike: Fratelli Rossetti

Feniks na rukavu: zašto Belstaff i danas znači karakter

Da bih objasnio zašto toliko volim ovaj brend, moram da pomenem ljude koji su ga nosili. Lista zvuči kao spisak ikona dvadesetog veka. Među njima su glumac Stiv Makvin, revolucionar Če Gevara i hrabra avijatičarka Ejmi Džonson. Svako od njih tražio je odeću koja izdržava stvarni život, a ne samo izlog. Upravo tu Belstaff i danas pronalazi svoju dušu.

Tokom decenija kuća je stvorila nekoliko modela koji se pamte. Najpoznatiji je verovatno Trialmaster, jakna od voštanog pamuka predstavljena 1954. godine. Prepoznavala se po četiri džepa, kaišu u struku i kosom džepu za mapu. Takvi praktični detalji rođeni su iz sveta motora i avijacije, a vremenom su postali deo modnog rečnika.

Zanimljivo je i to da je 2024. godina za Belstaff bila posebna. Kuća je tada proslavila pun vek postojanja, tačno sto godina od osnivanja. Iako je tokom istorije menjala vlasnike i pogone, ostala je verna svojim britanskim korenima i ideji trajne odeće. Zbog toga jakna na ovim slikama za mene nije samo komad iz ormara. Ona je mali deo jedne mnogo veće, vekovne priče.

Belstaff: Zašto baš antilop koža?

Antilop, brušena ili prevrnuta koža kako god je zvali, ona ima posebnu draž. Površina joj je mekana i blago svilenkasta na dodir. Svetlost po njoj igra drugačije nego po glatkoj koži, pa boja deluje toplije i življe. Na praškom popodnevnom svetlu ta nijansa peska dobila je gotovo zlatni ton.

Mnogi muškarci se plaše brušene kože jer veruju da je teška za održavanje. Iskustvo mi, međutim, govori da to nije tako. Dovoljni su meka četka, posebna gumica za antilop i malo poštovanja prema materijalu. Kišu izbegavam, a sveže mrlje rešavam odmah, dok su još površinske. Uz takvu pažnju, ovakva jakna traje godinama i s vremenom postaje samo lepša.

Detalj koji mnogi previde jeste reljef same kože. Na fotografiji izbliza lepo se vidi kako vlakna hvataju svetlo oko rajsferšlusa na grudima. Takav sloj dubine nijedan sjajni materijal jednostavno ne može da ponudi. Zato brušenu kožu doživljavam kao tihi luksuz u najčistijem obliku. Ona ne viče, već čeka da je primetite.

Giorgio Armani rolka: mekoća koja je promenila mušku modu

Ispod jakne nosim kašmirsku rolku kuće Giorgio Armani, u toploj boji slonovače. Ima fini reljefni, blago talasasti pleteni rad koji se primećuje tek izbliza. Baš takva suzdržanost obeležila je čitav opus ovog velikana. Mekoća kašmira uz kožu daje osećaj koji nijedan drugi materijal ne ume da ponovi.

Priča o kući počinje u Milanu, srcu italijanske mode. Đorđo Armani i njegov prijatelj Serđo Galeoti osnovali su firmu 1975. godine. Legenda kaže da je Galeoti nagovorio Armanija da proda svoj beli Folksvagen, kako bi zajedno prikupili oko deset hiljada dolara početnog kapitala. Pre toga, Armani je radio kao nabavljač u milanskoj robnoj kući La Rinašente, a potom učio zanat u ateljeu Nina Černutija.

Ono što je doneo svetu bilo je tiho, ali zaista snažno. Armani je svoj pristup opisivao kao omekšavanje slike muškarca i očvršćavanje slike žene. Uveo je nestruktuirani sako, bez tvrdih postava i naglašenih ramena, sa linijama koje prirodno prate telo. Svetsku slavu doneo mu je film „Američki žigolo” iz 1980. godine, u kome je Ričard Gir nosio njegova odela. Od tog trenutka, ime Armani postalo je sinonim za laku eleganciju.

Giorgio Armani: Tihi pečat jednog velikana

Ovu rolku nosim sa posebnim poštovanjem, jer iza nje stoji čitava era. Đorđo Armani preminuo je u septembru 2025. godine, u 91. godini života. Do samog kraja svoju je kuću zadržao nezavisnom, odolevajući ponudama velikih modnih grupacija. Takva istrajnost danas je prava retkost u svetu luksuza.

Njegova filozofija najbolje se vidi upravo u jednom ovakvom komadu. Boje su neutralne i smirene, kroj je opušten, a sav luksuz krije se u dodiru i padu materijala. Nema sjajnih kopči ni krupnih natpisa koji bi vikali umesto vas. Naprotiv, sve je svedeno na ono najvažnije: kvalitet i liniju.

Kada navučem ovu mekoću boje slonovače, pomislim na čoveka koji je mušku eleganciju učinio lakšom i prirodnijom. Pre njega, muško odelo često je bilo kruto i strogo. Armani ga je oslobodio i dao mu udobnost, a da pritom nije izgubio ozbiljnost. Upravo zato njegovi komadi tako lepo pristaju zrelom muškarcu koji zna šta želi. Oni ne traže pažnju, već je dobijaju mirno i sigurno.

Rolka kao temelj zrele garderobe

Dozvolite mi da se na trenutak zadržim na samoj rolki. Smatram je jednim od najpametnijih komada u muškom ormaru. Ona greje vrat, uokviruje lice i daje liniji čistoću koju košulja teško postiže. Pored toga, izvanredno se slaže sa jaknama svih vrsta, od sakoa do kože.

Kašmir joj pritom daje sasvim drugu dimenziju. Ovo vlakno dolazi od posebne vrste koza i ceni se zbog izuzetne mekoće i toplote. Lakše je od obične vune, a greje bolje, pa je idealno za promenljive prolećne dane. Fini reljefni pleteni rad na ovoj rolki dodaje joj još i diskretnu teksturu.

Za muškarca u zrelim godinama rolka ima i jednu praktičnu prednost. Ona elegantno rešava pitanje vrata, koje s godinama mnoge pomalo brine. Umesto kravate ili otkopčane košulje, dobijate mek i doteran okvir lica. Boja slonovače uz to lepo osvetljava ten. Zbog svega toga, dobra kašmirska rolka za mene je investicija, a ne tek puki komad odeće. Kupite je jednom kako treba i nosićete je godinama.

Loro Piana somot: sto godina italijanske tradicije

Pantalone su od rebrastog somota kuće Loro Piana, u toploj bež nijansi. Široka noga i mek pad daju im opuštenu, ali doteranu liniju. Vezica u struku dodaje notu ležernosti koja se lepo slaže sa sportskom jaknom. Somot je inače idealan za prelazne sezone, jer greje taman koliko treba.

Loro Piana je možda najtiša velika priča u italijanskoj modi. Firmu je 1924. godine, u mestu Kvarona u Pijemontu, osnovao inženjer Pjetro Loro Pjana. Porodica je vunom trgovala još od početka devetnaestog veka, u mestu Trivero. Zanimljivo je da iz istog tog sela potiče i čuvena kuća Zegna. Još je lepša podudarnost da su Belstaff i Loro Piana rođeni iste, 1924. godine, pa su nedavno oboje proslavili pun vek postojanja.

Pravi uspon doneli su naredni naraštaji porodice. Nećak Franko preuzeo je kuću 1941. godine i pretvorio je u uglednog dobavljača vrhunskih tkanina. Njegovi sinovi, Pjer Luiđi i Serđo, kasnije su izgradili globalni brend. Postali su poznati po retkim, gotovo nedostižnim vlaknima. Od 2013. godine većinski vlasnik kuće je francuska grupa LVMH, ali zanatski duh je ostao isti.

Loro Piana: Od vikunje do tihog luksuza

Da biste razumeli zašto je Loro Piana toliko cenjen, treba pogledati čime se bavi. Kuća se proslavila lovom na najfinija prirodna vlakna na svetu. Među njima su vikunja, bebi kašmir i merino vuna. Reč je o materijalima koji se beru u malim količinama, daleko, u planinama Anda i Mongolije. Upravo zato se ime Loro Piana izgovara sa toliko poštovanja.

Postoji i lepa nit koja ovu priču povezuje sa prethodnom. Tkanine kuće Loro Piana koristio je i sam Armani, za svoja rana, revolucionarna odela. Iste fabrike snabdevale su i pariske kuće, kao i krojače sa londonskog Sevil Roua. Dve velike italijanske kuće tako se danas sreću na mom telu, kroz pantalone i rolku.

Baš ovaj brend često se navodi kao primer pojma tihi luksuz. Reč je o luksuzu koji ne traži da bude prepoznat na prvi pogled. Nema vidljivog znaka ni upadljive boje. Umesto toga, vrednost se otkriva tek kada dodirnete materijal ili kada zapitate odakle potiče. Takav pristup mi je oduvek bio blizak, jer poštuje i nosioca i posmatrača.

Niti koje povezuju 1924. godinu i Milano

Što sam više istraživao ova četiri imena, to su mi veze između njih bivale jasnije. Dve godine se, na primer, stalno ponavljaju. Belstaff i Loro Piana osnovani su iste, 1924. godine, jedan u Engleskoj, a drugi u Italiji. Obe kuće su tako nedavno napunile čitav vek postojanja.

Drugi vezivni čvor jeste sam Milano. Armani je baš tu osnovao svoju kuću, dok Fratelli Rossetti niče nadomak istog grada. Loro Piana svoje tkanine isporučuje upravo takvim milanskim ateljeima. Tri od četiri imena na meni tako dele isti italijanski zavičaj. To nije slučajnost, već odraz duge tradicije severne Italije u modi.

Najlepša nit, ipak, vodi kroz samog Armanija. Njegova rana odela krojena su, između ostalog, i od tkanina kuće Loro Piana. Sa Fratelli Rossetti sarađivao je još tokom sedamdesetih godina. Kada sve to spojim, shvatim da moja kombinacija nije samo skup lepih komada. Ona je, na neki način, mala mapa evropskog zanata, ispletena kroz jedan vek i nekoliko gradova. Baš zbog toga mi je i bila tako draga za nošenje.

Fratelli Rossetti patike: porodična priča iz Parabjaga

Na nogama su mi patike Fratelli Rossetti, u nijansi taupe koja spaja glatku i brušenu kožu. Mlečnobele đonove biram namerno, jer omekšavaju ceo izgled. Sa ovako toplom paletom, klasične cipele delovale bi pomalo previše strogo. Patike, s druge strane, daju notu opuštenosti koja celom izgledu prija.

I ova kuća, baš kao prethodne, čuva svoju porodičnu dušu. Osnovao ju je Renzo Roseti 1953. godine, u Parabjagu, mestašcetu nadomak Milana. Počeli su pomalo i slučajno, izradom sportskih cipela. Te prve modele nosili su italijanski šampioni u umetničkom klizanju i hokeju. Ubrzo su, međutim, prešli na klasične kožne cipele i tako pronašli svoj pravi put.

Niz hrabrih poteza obeležio je njihovu istoriju. Čuvenu mokasinu Brera kuća je stvorila još 1961. godine. Bili su i prvi italijanski brend obuće koji je stigao na njujоršku Medison aveniju. Sedamdesetih su sarađivali sa imenima poput Valentina i Armanija. To je još jedna milanska nit koja, eto, povezuje moj izgled u celinu.

Danas kuću vode sinovi osnivača, braća Dijego, Dario i Luka Roseti. Ove patike su zato savršen primer kako luksuzni brendovi spajaju zanat i udobnost. Po praškoj kaldrmi prešao sam toga dana podosta kilometara. Ipak, stopala nisu osetila ni trunku umora, što i jeste prava mera dobre obuće.

Façonnable: Naočare koje plene mediteranskom elegancijom

Jedan detalj na ovim slikama zaslužuje posebnu pažnju. Reč je o Façonnable sunčanim naočarima sa okruglim ramom u boji kornjačevine. Okrugli oblik ima dugu istoriju i nosi notu blage, starinske elegancije. Uz peskovitu paletu, taj topli, prošarani ram deluje kao prirodan nastavak cele priče.

Naočare za mene nisu samo zaštita od sunca. One su, zapravo, okvir lica i tačka u kojoj se ceo izgled zaokružuje. Pravi par može da doda karakter i najjednostavnijoj kombinaciji. Zato im uvek posvetim jednako pažnje kao jakni ili obući. Mala stvar, a ume da napravi veliku razliku.

Sam duh fotografija takođe je deo ove priče. Birao sam mirne uglove, prazne ulice i tihu kaldrmu, bez gužve i buke. Želeo sam da odeća diše i da je ništa ne ometa. Prag je, srećom, pun takvih kutaka, naročito rano izjutra. Tada svetlo pada meko, a grad pripada onima koji umeju da ga gledaju polako. Upravo u takvom svetlu tihi luksuz pokazuje svoje pravo lice.

Paleta boje peska: kako se gradi miran izgled

Cela kombinacija živi u jednoj porodici boja. Pesak, slonovača, taupe i topli bež slažu se kao tonovi na slikarskoj paleti. Takav ton na ton pristup deluje smireno i doterano. Pored toga, on vizuelno produžava liniju tela, što je uvek dobrodošlo.

Tajna pritom nije u istovetnosti, već u finim razlikama. Jakna je nešto tamnija i toplija, rolka je svetlija i čistija, dok su pantalone negde između. Različite teksture rade ostatak posla. Brušena koža, kašmir i rebrasti somot hvataju svetlost svaki na svoj način. Zato ovakav izgled nikada ne deluje dosadno, iako koristi samo jednu boju.

Dodatke sam namerno sveo na najmanju moguću meru. Sunčane naočare sa okruglim ramom u kornjačevini jedini su detalj koji blago odudara. U svetu tihog luksuza upravo takva suzdržanost nosi najveću težinu. Manje, naime, govori više. Kada je materijal vrhunski, on sam kaže sve umesto vas, pa nakit i šareni dodaci postaju potpuno suvišni.

Mala strana i Kampa: Prag koji ne žuri

Mesto na kome su slike nastale zaslužuje svoju priču. Kampa je najveće ostrvo na reci Vltavi, na strani Male strane. Od kopna ga deli uzan potok koji nosi ime Čertovka, odnosno Đavolji potok. Taj potok je vekovima pokretao gradske mlinove. Poslednji od njih radio je sve do 1936. godine.

Ime ostrva krije malu zagonetku. Mnogi veruju da potiče od latinske reči „campus”, što jednostavno znači polje. U srednjem veku Kampa je zaista bila velika bašta. Meštani su tu, pored reke, belili svoje platno. Tek kasnije, kada je tlo nasuto i podignuto iznad nivoa čestih poplava, nikle su prve kuće.

Danas je trg Na Kampě jedan od najmirnijih kutaka praškog centra. Okružuju ga male krčme, radnje sa rukotvorinama i porodični hoteli. Na jednoj fasadi jasno se vidi natpis hotela Archibald at the Charles Bridge. Do ostrva se najlakše stiže bočnim stepenicama, odmah sa samog Karlovog mosta.

Volim da ovaj kraj u sebi zovem praškom Venecijom. Dok turisti u dugoj koloni prelaze most iznad, ovde dole vlada potpuna tišina. Seo sam na staru klupu, gledao kako se grane ogledaju u mojim naočarima i osetio onaj mir koji veliki gradovi retko nude. Upravo zato sam baš ovo mesto izabrao za jedan ovako miran izgled.

Lenonov zid i druge tajne Kampe

Kampa nije zanimljiva samo zbog svoje tišine. Na ostrvu se krije i nekoliko pravih dragulja. Najpoznatiji među njima jeste Muzej Kampa, posvećen srednjoevropskoj modernoj umetnosti. Smešten je u staroj zgradi mlina, čija istorija seže vekovima unazad. Spoj drevnih zidova i savremene umetnosti deluje gotovo nestvarno.

Nedaleko odatle nalazi se i čuveni Lenonov zid. Posle smrti Džona Lenona 1980. godine, mladi Prag pretvorio ga je u mesto poruka o slobodi i miru. Šareni grafiti i danas prekrivaju njegovu površinu i menjaju se gotovo svakodnevno. U gradu pastelnih fasada, taj nalet boja deluje kao mali pobunjenik.

Vredi pomenuti i jedan tihi detalj, koji se lako previdi. Na zidu kod ostrva stoji stara oznaka nivoa vode iz velike poplave 1890. godine. Ona podseća koliko je reka snažna i koliko je ostrvo vekovima živelo s njom. Dok šetate Kampom, vredi zastati baš pred takvim sitnicama. One pričaju istoriju mnogo iskrenije od svake razglednice. Upravo zbog njih volim da se uvek iznova vraćam u ovaj kraj.

Prolećno oblačenje: kako se oblačiti između sezona

Proleće u srednjoj Evropi ume da bude prilično varljivo. Jutra su sveža, podne je toplo, a veče opet traži sloj više. Baš zato volim kombinacije poput ove, koje se lako prilagođavaju. Tajna je u slojevima koji se po potrebi skidaju i dodaju.

Rolka i laka jakna ovde rade savršen par. Kada sunce ogreje, jaknu jednostavno raskopčam ili je prebacim preko ramena. Kada ponovo zahladi, zatvorim rajsferšlus do grla i odmah mi je toplo. Somotske pantalone uz to drže taman dovoljno topline za prelazne dane. Tako jedan isti izgled prati ceo dan, od jutarnje kafe do večernje šetnje.

Boje peska imaju i jednu sezonsku prednost. One hvataju meko prolećno svetlo i deluju toplo čak i kada je nebo sivo. Na praškoj kaldrmi to se lepo videlo. Dok je dan prelazio iz oblačnog u sunčan, kombinacija je delovala podjednako dobro. Upravo takva svestranost za mene je znak promišljene garderobe. Ona ne robuje vremenu, već se s njim mirno nosi.

Kako i vi da nosite ovakav outfit?

Ovakva kombinacija nipošto nije rezervisana samo za modne nedelje. Naprotiv, savršeno pristaje zrelom muškarcu koji ceni udobnost i diskretnu eleganciju. Tajna je u tome da odaberete jedan zaista kvalitetan komad. Oko njega zatim mirno gradite ostatak izgleda.

Počnite, na primer, od jakne. Dobra brušena koža u neutralnoj boji slaže se sa skoro svime iz ormara. Dodajte rolku ili fini džemper umesto košulje i odmah dobijate mekši, topliji utisak. Pantalone neka budu udobne, sa malo širom nogom. Takve danas deluju mnogo modernije od onih pripijenih.

Obuću birajte prema duhu cele kombinacije. Čiste kožne patike u zemljanim tonovima lepo spajaju ležernost i ozbiljnost. Ako, pak, više volite klasiku, mokasine ili pleteni mokasin rade potpuno isti posao. Najvažnije je da sve boje ostanu u istoj porodici. Tako će ceo izgled delovati promišljeno, a ne slučajno.

Na kraju, nikako ne zaboravite na držanje i osmeh. Ni najskuplji materijal ne vredi mnogo ako ga nosite nesigurno. Zato uvek birajte komade u kojima se osećate kao svoji na svome. Tihi luksuz, uostalom, uvek počinje iznutra, pa tek onda stiže do tkanine.

Zašto sam se odlučio za Belstaff jaknu?

Ova prolećna šetnja Malom stranom podsetila me je zašto toliko volim ovaj posao. Belstaff antilop jakna, Armani rolka, Loro Piana somot i Fratelli Rossetti patike nisu samo lepi komadi. Svaki od njih nosi priču o porodici, zanatu i strpljenju koje se meri decenijama.

Te priče imaju i nešto zajedničko. Sve počivaju na ideji da prava vrednost traži vreme. Vunu su Loro Piana porodice trgovale skoro dva veka. Belstaff je svoju jaknu usavršavao kroz sto godina. Armani je čitav život posvetio jednoj mekoj liniji. Takvo strpljenje danas je redak luksuz, možda i najtiši od svih.

Prag je bio savršen okvir za sve to. Grad koji toliko poštuje svoju prošlost zaslužuje odeću sa istom takvom dušom. Na kaldrmi Kampe, među vekovnim fasadama, ovi komadi delovali su kao kod kuće. Nadam se da vas je ova kombinacija inspirisala da i sami potražite svoj mirni, peskoviti izgled. Vidimo se uskoro, u nekom narednom gradu i nekoj novoj priči.

Kako vam se dopao moj današnji outfit? Zaista sam se potrudio da pripremim ovaj post sa puno ljubavi i nadam se da vam se sviđa! Ako imate bilo kakvih pitanja, komentara, sugestija ili poruka za mene, možete mi pisati ispod u komentarima. Naravno, kao i uvek, možete me kontaktirati putem elektronske pošte ili društvenih mreža koje možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se uskoro u novim modnim avanturama na Mr.M blogu!

Srdačan blogerski pozdrav iz Praga,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Belstaff, Loro Piana, Giorgio Armani i Fratelli Rossetti brendova. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju proizvoda.