Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, dobrodošli u novi putopis na Mr.M blogu. Nakon putopisa iz grad svetlosti, prestonice Francuske – Pariza koji je osvojio vaša srca, vreme je da se posvetimo biseru francuske rivijere. Nica je jedan od onih gradova koji opravdaju svaki dan koji im posvetite. Proveo sam nekoliko dana u njoj i otišao sa punom beležnicom utisaka i saveta.
Pre nego što započnem današnji putopis o Nici, želim da izrazim posebnu zahvalnost Svetskoj turističkoj organizaciji – UN Tourism i Boscolo Nice Hotel & Spa na podršci i promociji kvalitetnog turizma širom sveta. Njihova posvećenost povezivanju kultura i destinacija predstavlja inspiraciju za sve nas koji verujemo da putovanje oplemenjuje dušu.
Najpre da krenemo od onog najvažnijeg, a to je gde se Nica nalazi zapravo nalazi. Grad leži na jugoistoku Francuske, na samoj obali Sredozemnog mora. Glavni je grad Azurne obale i peto najveće mesto u zemlji. Pošto se Alpi spuštaju gotovo do mora, ovde u istom danu imate i plažu i planinu.
Ovaj vodič podelio sam po celinama, radi lakšeg snalaženja. Vodim vas kroz Promenadu, plaže, Stari grad i čuvenu pijacu. Na kraju vas čeka i hotel u kojem sam odseo, sa svim detaljima.
Zašto je Nica poznata i zašto je svi vole?
Nica privlači posetioce iz celog sveta već više od dva veka. Razlog je jednostavan: ovde se gotovo cele godine sija sunce. Blaga mediteranska klima donosi tople zime i prijatna leta, pa grad nikada ne miruje.
Slava Nice počela je sa engleskom aristokratijom. Bogati Englezi dolazili su ovamo da prezime daleko od hladne i sumorne domovine. Vremenom su im se pridružili ruski plemići, umetnici i pisci. Tako je grad postao zimsko utočište evropske elite.
Danas Nica nosi titulu koja sve govori. Naime, UNESCO ju je 2021. godine uvrstio na listu svetske baštine kao „zimsko letovalište Rivijere”. Stručnjaci smatraju da je upravo ovaj grad izmislio sam pojam Rivijere. Redak je to primer da jedno mesto definiše čitav stil života.
Pored klime i istorije, Nica nudi i savršenu mešavinu sadržaja. Na jednom mestu imate plaže, muzeje, luksuzne radnje i živopisnu staru četvrt. Možete se kupati ujutru, a popodne razgledati barokne crkve. Uveče vas, pak, čeka večera uz pogled na more.
Grad je takođe izvanredna polazna tačka za dalja putovanja. Monako je udaljen svega pola sata vožnje. Kan, Antib i italijanska granica jednako su blizu. Zbog toga mnogi biraju baš Nicu kao bazu za istraživanje cele obale.
Kratka istorija Nice: od grčke Nikaje do glavnog grada Rivijere
Istorija Nice počinje davno pre nego što možemo i da zamislimo. Arheolozi su na lokalitetu Tera Amata pronašli tragove ljudskog prisustva stare oko 400.000 godina. Ljudi su, dakle, ovo područje voleli od pamtiveka.
Pravi grad osnovali su stari Grci oko 350. godine pre nove ere. Doseljenici iz Masalije, današnjeg Marselja, podigli su naselje na obali. Ime su mu dali u čast Nike, grčke boginje pobede. Tako je nastala Nikaja, preteča današnje Nice.
Rimljani su kasnije sagradili poseban grad na obližnjem brdu. Zvao se Kemenelum, a danas je to četvrt Simje. Vekovima su se na ovom prostoru smenjivali razni gospodari i kulture.
Veliki deo svoje prošlosti Nica je provela pod vlašću Savoje i Sardinije. Grad je dugo gledao više ka Torinu nego ka Parizu. Italijanski uticaj zato i danas snažno obeležava arhitekturu i kuhinju.
Prekretnica je stigla 1860. godine. Torinskim ugovorom Nica je pripojena Francuskoj, a odluku je potvrdio i narodni plebiscit. Zvanično ujedinjenje proslavljeno je u junu iste godine. Od tada grad pripada Francuskoj, ali svoj italijanski šarm nikada nije izgubio.
Ova dvojna duša najlepše se vidi na svakom koraku. Nazivi ulica ispisani su na francuskom, ali i na starom niškom narečju. Prošlost i sadašnjost ovde žive zajedno.
Nica: Brdo zamka, pogled koji se pamti
Svoje upoznavanje grada započeo sam usponom na brdo zamka. Colline du Château, kako glasi francuski naziv, uzdiže se 92 metra iznad mora. Sa ovog mesta nekada je počinjala čitava Nica.
Upravo su ovde Grci podigli svoj akropolj. Kasnije je na vrhu nikla srednjovekovna tvrđava sa katedralom. Tokom vekova brdo je bilo srce odbrane grada i njegovo najutvrđenije mesto.
Sudbina tvrđave bila je, nažalost, tragična. Po naređenju kralja Luja Četrnaestog, vojska ju je srušila 1706. godine. Od nekadašnjeg utvrđenja danas su ostali samo temelji i poneki zid.
Na mestu ruševina prostire se prelep park. Staze vijugaju kroz borove i palme, a hlad prija po vrelom danu. U srcu parka nalazi se i veštački vodopad, sagrađen davne 1885. godine.
Glavni razlog dolaska ipak je pogled. Sa vidikovca se pruža panorama koja oduzima dah. Pod nogama vam leže Zaliv anđela, crveni krovovi Starog grada i luka puna jahti.
Na vrh se može stići na više načina. Najlakši je lift, koji radi još od 1912. godine. Avanturisti će radije izabrati stepenice i uspon kroz zelenilo. Bez obzira na izbor, trud se itekako isplati. Mali savet za kraj: dođite pre podneva. Tada je svetlost najlepša za fotografije, a gužva je još uvek mala.
Nica: Promenade des Anglais, magična šetnja uz more
Nijedan opis Nice ne može da zaobiđe njeno čuveno šetalište. Promenade des Anglais proteže se oko sedam kilometara duž obale. Počinje kod aerodroma, a završava se na ivici Starog grada.
Ime šetališta krije zanimljivu priču. Tokom oštre zime 1820. godine mnogi siromašni stanovnici ostali su bez posla. Engleski sveštenik Luis Vej tada je finansirao izgradnju staze uz more. Tako je nezaposlenima obezbedio rad, a gradu trajan poklon.
Meštani su novu stazu od milošte nazvali „Engleski put”. Zvanično ime Promenade des Anglais ustalilo se oko 1844. godine. Englezi su, naime, bili prvi koji su ovde masovno zimovali.
Danas je šetalište srce gradskog života. Šetao sam njime u rano jutro, kada trkači i biciklisti dele stazu sa prvim turistima. Palme se nižu u nedogled, dok more sija sa leve strane.
Duž promenade ređaju se raskošni hoteli i vile iz doba Bel epok. Među njima se izdvaja zdanje hotela Suisse, smešteno tačno ispod brda zamka. Pored njega svetli i čuveni natpis „Castel”.
Posebno me je oduševio prizor ljudi na beloj ogradi. Meštani i turisti sede okrenuti ka pučini i jednostavno ćute. U tom trenutku shvatio sam pravu draž ovog grada. Na šetalištu se nalazi i omiljeno mesto za fotografije. Veliki natpis „#ILoveNICE” blista u bojama francuske zastave. Turisti se ovde rado slikaju, sa morem i plažom u pozadini.
Zaliv anđela i plaže Nice
More u Nici nosi poetično ime. Zaliv anđela, ili Baie des Anges, prostire se u savršenom luku ispred grada. Voda u njemu menja boju od svetlog tirkiza do dubokog kobalta.
Plaže duž zaliva imaju jednu osobenost. Naime, ovde nećete naći fini pesak, već sitne bele oblutke. Kamenčići možda nisu najudobniji za ležanje, ali zato voda ostaje neverovatno bistra. Deo plaža je javan i potpuno besplatan. Drugi deo pripada hotelima i klubovima, koji nude ležaljke i suncobrane uz naknadu. Svako tako može da pronađe mesto po svom ukusu.
Tokom toplih dana plaža živi punim plućem. Ljudi se sunčaju, kupaju i igraju odbojku. Šetalište iznad njih, sa druge strane, nikada ne prestaje da pulsira. Posetio sam plažu u proleće, van glavne sezone. Atmosfera je tada potpuno drugačija i mnogo mirnija. Nekoliko hrabrih kupača uživalo je u svežem moru, dok su ostali samo upijali sunce.
Sa plaže se pruža i poseban pogled na grad. Brežuljci u pozadini i zgrade boje oker stvaraju nezaboravnu kulisu. Zbog toga je ovo more, bez preterivanja, jedno od najlepših na Mediteranu.
Nica: Trg Masena, srce grada
Svaka šetnja Nicom pre ili kasnije vodi do Trga Masena. Ovaj prostrani trg najvažnije je okupljalište u gradu. Spaja Stari grad, šetalište i moderne tržne ulice.
Trg nosi ime po slavnom maršalu Andreu Maseni. Reč je o vojskovođi rođenom u Nici, koji je služio pod Napoleonom. Njegovo ime danas s ponosom nosi najlepši gradski plato. Najpre vas zapljusne boja zgrada. Fasade u nijansi crvenog okera podsećaju na italijanske palate. Ovaj topli ton mnogi nazivaju „pompejansko crveno”. Pod njim se kriju arkade, radnje i čuvene Galerije Lafajet.
Pod nogama vam je još jedan zaštitni znak trga. Naime, čitava površina popločana je crno-belim pločama u obliku šahovske table. Ovaj efektni uzorak postao je omiljen motiv fotografa. U središtu trga uzdiže se Fontana sunca. Na njenom vrhu stoji bronzani Apolon, visok oko sedam metara. Oko njega su raspoređene figure koje predstavljaju planete.
Najviše pažnje ipak privlače statue na visokim stubovima. Delo katalonskog umetnika Žaumea Plense postavljeno je 2007. godine. Sedam osvetljenih figura predstavlja sedam kontinenata. Noću menjaju boje, pa izgleda kao da vode tihi razgovor. Trg sam obišao tokom dana i u večernjim satima. Verujte mi, svaki put delovao je potpuno drugačije, ali podjednako čarobno.
Nica: Avenija Žan Medsen i Bazilika Notre-Dame
Od Trga Masena polazi glavna gradska arterija. Avenija Žan Medsen najvažnija je trgovačka ulica u Nici. Ovde se nalaze tržni centri, robne kuće i bezbroj radnji. Sredinom avenije klizi moderan tramvaj. Tihe i čiste kompozicije povezuju ceo grad, pa je vožnja prava radost. Duž ulice se, uz to, smenjuju drvoredi i elegantne zgrade.
Najveća znamenitost avenije jeste velelepna crkva. Bazilika Notre-Dame najveća je bogomolja u Nici. Iako podseća na katedralu, ona to formalno nije.
Crkva je sagrađena u neogotičkom stilu, između 1864. i 1868. godine. Arhitekta se ugledao na čuvenu katedralu u Anžeu i na pariski Notr Dam. Dve vitke kule dosežu visinu od 31 metra. Razlog gradnje bio je i simboličan. Naime, posle pripajanja Francuskoj grad je želeo da naglasi svoj novi identitet. Gotika se u to doba smatrala tipično francuskim stilom.
Fasadu krasi ogromna rozeta, prava čipka u kamenu. Unutrašnjost odiše mirom i svetlošću koja dopire kroz vitraže. Zastao sam na trenutak da upijem tišinu usred užurbanog grada.
Ispred bazilike prostire se prijatan trg sa drvećem. Odatle puca lep pogled na celu fasadu. Ovo mesto idealno je za kratak predah tokom šetnje.
Stari grad: srce stare Nice
Pravu dušu Nice pronašao sam u njenom Starom gradu. Vieux Nice je splet uskih i krivudavih uličica. Ovde se vreme kao da zaustavilo pre nekoliko vekova. Fasade kuća oslikane su toplim bojama. Oker, terakota i crvena smenjuju se na svakom koraku. Sa prozora se suši rublje i vise saksije sa cvećem.
Uličice su toliko uske da sunce jedva dopire do kaldrme. Upravo u toj senci krije se prijatna svežina. Iznad glava povremeno se ukaže komadić plavog neba.
Na svakom ćošku čeka neko otkriće. Male prodavnice nude sapune, začine i lokalne proizvode. Iz pekara, pak, dopire miris svežeg peciva i sočne pice. Stari grad pun je i baroknih crkava. Njihove fasade boje vanile kriju raskošne unutrašnjosti. Pozlata, freske i kupole ostavljaju snažan utisak na posetioca.
Iznad krovova neprestano se nazire brdo zamka. Ono služi kao prirodni orijentir u lavirintu uličica. Kad god biste se izgubili, dovoljno je da pogledate naviše. Hodanje kroz ovu četvrt prava je poslastica za čula. Zvuk koraka po kaldrmi, miris kuhinje i žamor gostiju stapaju se u jedno. Stari grad je, bez sumnje, mesto u kojem sam najradije provodio vreme.
Nica: Cours Saleya, pijaca svih čula
U srcu Starog grada nalazi se najpoznatiji trg. Cours Saleya je čuvena gradska pijaca i stecište života. Ime je dobio po soli, koja se ovde nekada skladištila.
Pijaca na ovom mestu postoji još od 1816. godine. Prva pijaca cveća otvorena je 1861. godine. Nekoliko decenija kasnije Nica je dobila prvu svetsku veleprodajnu pijacu rezanog cveća. Najlepši deo svakako je cvetna pijaca. Tezge se savijaju pod buketima u svim bojama. Ruže, ljiljani i lale mame poglede prolaznika i fotografa.
Pored cveća, nude se i drugi mirisni proizvodi. Naišao sam na tezgu prepunu soli i začina iz celog sveta. Pažnju mi je privuklo i kandirano voće, prava niška specijalnost. Pijaca menja svoj karakter iz dana u dan. Od utorka do nedelje prodaju se cveće, voće i povrće. Ponedeljkom se, međutim, trg pretvara u buvljak sa antikvitetima.
Oko pijace se nižu šarene terase restorana. Crvene tende restorana Mamma Mia daju trgu poseban šarm. Ovde se uz čašu vina najlepše posmatra svakodnevni vrvež. Zanimljiv je i jedan istorijski detalj. Naime, slavni slikar Anri Matis živeo je u zgradi na ovom trgu. Inspiraciju je, bez sumnje, pronalazio baš u ovim bojama.
Mediteranska kuhinja Nice: Ukusi sunca i mora
Putovanje u Nicu nije potpuno bez upoznavanja lokalne kuhinje.Kuhinja Nice je deo francuskog nematerijalnog nasleđa. Spaja jednostavne namirnice, maslinovo ulje i mediteransko sunce.
Najpoznatije lokalno jelo zove se soka. Reč je o tankoj palačinki od brašna od leblebije. Peče se na visokoj temperaturi, a jede topla i posuta biberom. Tu je i čuvena salata niçoise. Pravi se od paradajza, tunjevine, jaja, inćuna i maslina. Sveža i lagana, savršena je za topao letnji dan.
Ljubitelji peciva moraju da probaju pissaladière. Ova slana pita prekrivena je karamelizovanim lukom, inćunima i crnim maslinama. Mirisu koji širi teško je odoleti. Za brz obrok preporučujem pan bagnat. To je zapravo salata niçoise smeštena u natopljenu lepinju. Idealan je za ručak na plaži ili u hodu.
Sladokusce čeka tourte de blettes. Ova neobična pita pravi se od blitve, a može biti i slana i slatka. Zvuči čudno, ali ukus prijatno iznenadi. Za kraj obroka tu je već pomenuto kandirano voće. Šarene kriške krase izloge poslastičarnica širom grada. Ovaj slatkiš savršen je suvenir koji nosi ukus Nice.
Hranu sam probao i u restoranima i sa tezgi. Svaki zalogaj nosio je u sebi delić mediteranskog podneva.
Nica: Opera i Kej Sjedinjenih Država
Šetnja uz Stari grad otkriva još jedan biser. Opera u Nici jedna je od najlepših gradskih građevina. Njena raskošna fasada krije i tužnu prošlost. Na ovom mestu nekada je stajalo drveno pozorište. Tokom predstave 1881. godine izbio je strašan požar. U nesreći je, nažalost, stradao veliki broj ljudi.
Novu zgradu podigli su svega nekoliko godina kasnije. Opera je svečano otvorena 1885. godine, i to Verdijevom „Aidom”. Arhitekta je bio đak čuvene pariske škole. Fasada koja gleda na more zrači italijanskom elegancijom. Stubovi, kipovi i ukrasi odaju utisak velikog teatra. Glavni ulaz nalazi se, međutim, sa suprotne strane.
Ispred opere stoji jedan neočekivan detalj. Naime, tu se nalazi mala kopija Kipa slobode. Ona je podsetnik na slavnog vajara Bartoldija i na veze sa Amerikom. Odmah pored prostire se Kej Sjedinjenih Država. Ovo primorsko šetalište nekada se zvalo drugačije. Ime je promenjeno 1917. godine, u znak zahvalnosti Americi.
Na monumentalnom ulazu uklesan je dug natpis. On objašnjava da je grad tako odao počast predsedniku Vudrou Vilsonu. Razlog je bio ulazak Amerike u Prvi svetski rat. Kroz prolaz se nazire i bronzana statua. Reč je o spomeniku Žaku Širaku, nekadašnjem predsedniku Francuske. Trg iza kapije nosi upravo njegovo ime.
Crkve Nice: raskoš u kamenu
Nica krije veliki broj prelepih crkava. Svaka od njih priča deo gradske prošlosti. Stilovi se kreću od baroka do neoklasike. U Starom gradu dominiraju barokne bogomolje. Njihove fasade boje vanile deluju skromno spolja. Unutra, međutim, blistaju pozlata, freske i mermer.
Iznad krovova se uzdižu živopisni zvonici. Mnogi od njih prekriveni su šarenim crepom u bojama. Ovaj italijanski detalj daje gradu poseban pečat. Posebno me je zadivila jedna neoklasična crkva kraj luke. Njen trem nose visoki stubovi sa raskošnim kapitelima. Natpis na pročelju posvećen je Bezgrešnom začeću. Na vrhu stoji kip Bogorodice raširenih ruku.
Pažnju privlači i visoki gradski toranj sa satom. Njegova osmougaona kula vidi se iz mnogih uličica. Zvona u njemu i danas mere vreme starog grada. Crkve nisu samo verski objekti. One su i prava riznica umetnosti i istorije. Ulazak u njih najčešće je besplatan, a utisak neprocenjiv.
Tokom šetnje svratio sam u nekoliko njih. Svaki put me je dočekala prijatna svežina i tišina. U toj tišini grad je otkrivao svoju duhovnu stranu.
Luksuzni šoping i elegancija Nice
Nica ne nudi samo istoriju i more. Grad je i pravo odredište za ljubitelje mode. U samom centru smestio se ekskluzivni tržni kvart. Nekoliko ulica rezervisano je za najveće svetske brendove. Izlozi kuća Louis Vuitton, Gucci i Saint Laurent blistaju na suncu. Tu su i Balenciaga, Armani i mnoge druge modne kuće.
Šetnja ovim ulicama prija i bez kupovine. Elegantne fasade i uredni izlozi sami po sebi su prizor. Ulične svetiljke ukrašene cvećem dodatno oplemenjuju ambijent. Pažnju mi je privukla i lokalna kuća mirisa. Naime, čuveni brend Molinard ima svoju radnju u centru. Provansa je oduvek bila poznata po parfemima i cveću.
Pored luksuza, grad nudi i pristupačnije radnje. Duž avenije Žan Medsen ređaju se poznati lanci. Svako tako može da pronađe nešto za sebe. Moda u Nici nije samo pitanje kupovine. Ona je deo svakodnevnog stila i držanja meštana. Ljudi ovde neguju onu tihu, nenametljivu eleganciju.
Upravo me je ta crta grada posebno privukla. Luksuz se ne pokazuje bučno, već se podrazumeva. Nica dobro zna da prava raskoš počiva u jednostavnosti.
Luka Nice: gde se ljuljaju jahte
Na istočnom kraju grada krije se još jedan dragulj. Luka Limpija, ili Port Lympia, mirno je utočište za brodove. Ovde svakodnevni vrvež šetališta zamenjuje spokoj vode. U luci se ljuljaju brodovi svih veličina. Pored skromnih jedrilica, vezane su i raskošne jahte. Njihovi jarboli stvaraju pravu šumu iznad mirne pučine.
Oko luke se ređaju zgrade u toplim bojama. Fasade boje oker i terakote ogledaju se u vodi. Iznad njih se uzdiže stenovito brdo prekriveno zelenilom. Atmosfera u luci potpuno je opuštena. Ribari krpe mreže, a posade pripremaju brodove za isplovljavanje. Sve se odvija sporo i bez žurbe.
Luka je i polazna tačka za izlete morem. Odavde kreću brodovi ka obližnjim gradovima i ostrvima. Pogled na grad sa vode, kažu, posebno je lep. Prošetao sam obalom i jednostavno upijao prizor. Sunce je sijalo, a voda je svetlucala u svim nijansama plave. U tom miru osetio sam drugačije lice Nice.
Luka je idealno mesto za beg od gužve. Daleko od turističkih tokova, ovde grad pokazuje svoju opuštenu stranu. Preporučujem je svakome ko traži trenutak tišine.
Hotel Boscolo Nice & Spa: elegancija u srcu grada
Tokom boravka u Nici odseo sam u posebnom zdanju. Hotel Boscolo Nice & Spa nalazi se na adresi Bulevar Viktor Igo. Smešten je u samom centru, na svega nekoliko koraka od avenije Žan Medsen. Lokacija hotela je upravo savršena. Promenada, plaže i Stari grad udaljeni su tek nekoliko minuta hoda. Aerodrom je, sa druge strane, na svega sedam kilometara.
Zgrada potiče s početka dvadesetog veka. Reč je o raskošnom zdanju iz doba Bel epok. Njena fasada zaštićena je kao deo gradskog nasleđa. Unutrašnjost spaja klasiku i savremeni dizajn. Beli mermer, parket i nijanse slonovače stvaraju utisak tihe raskoši. Crvena zastava sa slovom „B” ponosno se vijori nad ulazom.
Hotel nosi i nekoliko značajnih priznanja. Ubraja se među istorijske hotele Nice, a poseduje i ekološki sertifikat. Iza svega stoji italijanska porodica Boskolo i njena ljubav prema Francuskoj. Gastronomska ponuda inspirisana je Italijom. Hotel ima čak tri restorana: Angelo, Genesi i krovni bar. Posebnu pažnju zaslužuje i krovna terasa sa grejanim bazenom.
Sa krova puca pogled na ceo grad i okolna brda. Naime, ovo je jedini hotel u Nici sa čak dva bazena. Pored krovnog, gosti uživaju i u zatvorenom bazenu u sklopu spa centra. Spa centar prostire se na više od petsto kvadrata. Nudi saunu, hamam i tretmane vrhunskog kvaliteta. Posle dana provedenog u šetnji, ovo je bilo pravo osveženje.
Hotel Boscolo Nice & Spa: moje iskustvo sa Exclusive Room sa pogledom na grad
Odseo sam u sobi kategorije Exclusive Room with Terrace. Već na prvi pogled osvojila me je svojom toplinom. Spoj klasične elegancije i udobnosti bio je savršen. U sobi su me dočekali brojni detalji i mali znakovi pažnje. Na poslužavniku su stajali makaroni i fine čokolade za laku noć. Pored njih bila je i lokalna kozmetika za negu.
Najlepši deo sobe bila je, naravno, terasa. Sa nje sam svako jutro posmatrao buđenje grada. Uz šoljicu kafe i pogled na ulicu, dan je počinjao kako treba. Kupatilo je krasio prefinjen mozaik u toplim tonovima. Svaki detalj odisao je pažnjom i dobrim ukusom. U ovoj sobi osetio sam se kao kod kuće, samo uz dodatak raskoši.
Hotel Boscolo Nice & Spa: Ručak u restoranu Angelo
Jednog dana tokom boravka u Nici odlučio sam da ručam u hotelu. Angelo je italijanski restoran u sklopu Boscola. Taj obrok ostao mi je u nezaboravnom sećanju. Za početak sam naručio tartuf picu. Stigla je sa mocarelom fior di latte i čeri paradajzom. Tanka kora i miris tartufa odmah su me osvojili.
Kao glavno jelo birao sam taljatu od goveđeg filea. Reč je o mesu rase šarole, savršeno kratko pečenom. Posluženo je sa listićima parmezana i svežom salatom. Za kraj nisam mogao da odolim tiramisuu. Krasilo ga je sveže bobičasto voće. O tom desertu, priznajem, i danas razmišljam.
Uz jelo sam uživao u prepoznatljivom koktelu Angelo. Sve je stizalo na lepim drvenim stolovima. Tanjiri su pritom bili ručno oslikani, prava mala umetnička dela. Ceo ručak bio je čisto mediteransko uživanje. Spoj italijanske kuhinje i pažljive usluge delovao je besprekorno. Restoran Angelo zato toplo preporučujem svakom gostu.
Praktični saveti za putovanje u Nicu
Pre polaska vredi znati nekoliko korisnih stvari. Ovi saveti olakšaće vam boravak i uštedeti dragoceno vreme. Reč je o sitnicama koje čine veliku razliku. Najbolje vreme za dolazak je proleće ili rana jesen. Tada su temperature prijatne, a gužve znatno manje. Leto, sa druge strane, donosi vrelinu i mnoštvo turista.
Po gradu se najlakše krećete peške ili tramvajem. Centar je kompaktan, pa su sve znamenitosti blizu. Tramvajska linija povezuje aerodrom sa srcem grada. Obuću birajte pažljivo. Naime, ulice Starog grada popločane su kaldrmom. Udobne patike biće vam najbolji saputnik.
Za plažu ponesite i papuče za vodu. Pošto su plaže kamenite, oblutci umeju da budu neprijatni. Sa papučama ćete mnogo lakše ući u more. Ne propustite da probate lokalna jela. Soka i salata niçoise prava su mala otkrića. Pijaca Cours Saleya idealno je mesto za prvi zalogaj.
Vodu za piće slobodno točite sa česme. Voda u Nici potpuno je bezbedna i ukusna. Tako ćete uštedeti novac i smanjiti otpad. Za kraj, ostavite vremena za odmor. Nica nije grad koji se obilazi u žurbi, već u laganoj šetnji. Sedite na obalu, udahnite morski vazduh i jednostavno uživajte u svom mediteranskom iskustvu.
Zašto se u Nicu turisti iznova vraćaju?
Nakon nekoliko dana u Nici, otišao sam teškog srca. Grad me je ponovno osvojio svojom lepotom i opuštenim ritmom. Ostavio je u meni želju da se jednog dana vratim. Nica je grad sa više lica. Ujutru je mirno primorsko mesto, a uveče blistava metropola. Spaja italijanski šarm i francusku eleganciju na jedinstven način.
Ovde svako pronalazi nešto za sebe. Ljubitelji istorije šetaju Starim gradom i razgledaju crkve. Oni koji traže odmor, pak, leže na suncu uz more. More, sunce i boje ostaju najjača uspomena. Tirkizni zaliv i fasade boje okera teško se zaboravljaju. Upravo zato Nica i jeste biser Azurne obale.
Nadam se da vam je današnji putopis dočarao lepotu grada i pružio neke korisne osnovne informacije za odmor. Možda baš ona postane povod za vaše sledeće putovanje u Nicu. Jer Nica, verujte mi, nije samo grad. Ona je pravi mediteranski raj.
Svoje utiske, komentare ili pitanja slobodno ostavite ispod teksta ili me kontaktirajte putem mejla i društvenih mreža. Sve informacije su dostupne na stranici KONTAKT.
Ja ću se sigurno ponovo vratiti, jer ovaj grad, jednostavno pronađe put do vašeg srca!
Srdačni blogerski pozdrav iz Nice,
Mr.M
Ovaj post je sponzorisan od strane Svetske turističke organizacije (UN Tourism) i Hotel Boscolo Nie & Spa hotela, kao i drugih lokalnih partnera koji su nesebično podržali ovaj projekat. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.