Dragi moji ljubitelji mode, dobrodošli u novu modnu priču na Mr.M blogu. Danas vas vodim u jutarnju modnu šetnju jednim od najlepših bisera Azurne obale sa čuvenim britanskim brendom obuće Jimmy Choo. Neka jutra prosto pamtite celog života, moram priznati da ovo u Nici bilo je jedno od njih. Grad je još spavao, tramvaji su tek kretali iz depoa, a Trg Masena pripadao je samo meni. Upravo tu, na crno-beloj šahovskoj kaldrmi, nastala je ova modna priča. Za nju sam odabrao Jimmy Choo Memphis patike u bež boji, uz kompletnu Loro Piana kombinaciju u bež tonovima. Na ruci je otkucavao Briston Streamliner Kennedy, sat koji je odmah postao tema razgovora.

Dvanaest godina pišem o modi i putovanjima. Za to vreme naučio sam jednu važnu stvar. Prava elegancija se ne ističe, već diskretno naglašava. Ona se ne dokazuje krupnim logoima brendova, već krojem, materijalom i osećajem na koži. Ova kombinacija je savršen primer tog pristupa. Zato sam odlučio da vam u ovom tekstu ispričam priče tri brenda. Prva je o kultnoj londonskoj kući koju je proslavila princeza Dajana. Druga je o italijanskoj porodici koja već vek prede najfinija vlakna sveta. Treća je o mladom francuskom časovničarskom brendu koji je vratio duh tridesetih godina prošlog veka.

Krenimo redom, jer svaki komad ove kombinacije zaslužuje svoje poglavlje.

Trg Masena: Modna pista u srcu Nice

Trg Masena je srce Nice i njeno najlepše nasleđe. Nosi ime po Andreu Maseni, čuvenom Napoleonovom vojskovođi koji je rođen upravo u ovom gradu. Gradnja trga počela je 1832. godine, a prostor je nastao delom preko korita reke Pajon. Arhitekta Žozef Vernije osmislio je arkade po uzoru na čuvenu parisku ulicu Rivoli. Rezultat je prostor koji deluje istovremeno italijanski i francuski.

Ta dvojnost nije slučajna. Nica je postala deo Francuske tek 1860. godine. Pre toga je pripadala Savojskoj dinastiji, pa fasade u crvenoj boji sa zelenim kapcima čuvaju italijansko nasleđe grada. Kada stanete nasred trga, imate utisak da ste negde između Torina i Pariza. Fotografima je to pravi poklon, jer crvena pozadina daje toplinu svakom kadru.

Na južnoj strani trga nalazi se Fontana sunca. U njenom središtu stoji mermerni Apolon visok sedam metara, delo vajara Alfreda Žanioa iz 1956. godine. Zanimljivo je da je nagi bog svojevremeno izazvao pravi skandal među građanima. Statuu su zbog toga uklonili, a na trg se vratila tek 2011. godine. Danas je Apolon ponovo simbol grada i omiljeno mesto za fotografisanje.

Iznad tramvajskih šina uzdiže se sedam figura na visokim stubovima. Katalonski umetnik Žaume Plensa postavio ih je 2007. godine pod nazivom „Razgovor u Nici”. Figure predstavljaju sedam kontinenata, a noću menjaju boje i stvaraju čaroban prizor. Preporučujem da trg posetite dva puta, jednom u zoru i jednom posle zalaska sunca.

Zašto baš bež boja? Filozofija bezvremenskog stila

Mnogi me pitaju zašto tako često biram neutralne tonove. Odgovor je jednostavan. Bež, kamel i boja peska nikada ne izlaze iz mode. One su tiha osnova garderobe zrelog muškarca. Uz to, ovi tonovi laskaju gotovo svakom tenu i lako se međusobno slažu.

Postoji i dublji razlog. Kombinacija u jednoj paleti boja vizuelno izdužuje figuru. Kada su mantil, majica, pantalone i patike u srodnim nijansama, oko klizi od ramena do stopala bez prekida. Taj trik koriste najbolji stilisti sveta već decenijama. Verujte mi, deluje bolje od bilo koje dijete.

Za Nicu je ovaj izbor imao još jedan smisao. Crvene fasade Trga Masena traže miran kontrast. Da sam obukao nešto šareno, fotografije bi izgledale nemirno. Ovako bež tonovi dišu naspram terakote, a ceo kadar deluje skladno. Prilikom planiranja svake modne priče prvo razmišljam o lokaciji, pa tek onda o garderobi. Taj redosled mi se uvek isplati.

Savet za kraj ovog dela je praktičan. Ako gradite garderobu u neutralnim tonovima, mešajte teksture. Svila uz tehničku tkaninu, glatka koža uz vunu. Upravo razlika u materijalima čini da jednobojna kombinacija ne bude dosadna. O tome će biti reči i kasnije u tekstu.

Jimmy Choo: Priča koja je počela u istočnom Londonu

Sada dolazimo do glavnog junaka ovog naslova. Jimmy Choo je danas sinonim za raskošnu obuću i kožnu galanteriju, ali počeci su bili sasvim skromni. Osnivač brenda rođen je 1948. godine na malezijskom ostrvu Penang, u porodici obućara. Zanat je učio od oca, a prvi par obuće napravio je već sa jedanaest godina. Bile su to obične papuče, ali su odredile ceo njegov život.

Početkom osamdesetih godina Choo je studirao obućarski zanat na čuvenom koledžu Cordwainers u Londonu. Posle studija otvorio je malu radionicu u istočnom delu grada, u zgradi nekadašnje bolnice. Tu je ručno izrađivao cipele za privatne mušterije. Njegov rad brzo je primetio britanski Vogue, koji mu je 1988. godine posvetio čak osam strana. Za mladog majstora iz Malezije to je bila ulaznica u svet visoke mode.

Najvernija mušterija postala mu je princeza Dajana. Choo je redovno odlazio u Kensingtonsku palatu i za nju stvarao posebne modele. Njena podrška značila je više od bilo koje reklame. Kada princeza nosi vaše cipele, ceo svet želi da zna ko ih pravi.

Prekretnica je stigla 1996. godine. Tamara Melon, tadašnja urednica dodataka u britanskom Vogue-u, predložila je saradnju. Njen otac uložio je sto pedeset hiljada funti, pa je u maju te godine nastala kuća Jimmy Choo Ltd. Prva prodavnica otvorena je iste godine u londonskoj ulici Motcomb.

Jimmy Choo: Od crvenog tepiha do svetskog trona

Devedesete su bile savršen trenutak za rađanje ovakvog brenda. Holivud je tada otkrivao moć crvenog tepiha, a glumice su tražile obuću koja priča priču. Jimmy Choo štikle brzo su postale obavezan deo svake dodele nagrada. Pomenimo i seriju „Seks i grad”, koja je brend pretvorila u deo popularne kulture. Kada je Keri Bredšo uzviknula da je izgubila svoju „Choo” cipelu, prodavnice su preko noći dobile redove.

Sam osnivač povukao se iz kompanije 2001. godine, kada je prodao svoju polovinu vlasništva. Kreativno kormilo preuzela je Sandra Čoi, rođaka njegove supruge, koja je uz njega radila od samih početaka. Ona i danas vodi dizajn kuće, što celoj priči daje retku dozu doslednosti. Malo koja modna kuća može da se pohvali istim kreativnim rukopisom kroz tri decenije.

Poslovni uspon nastavio se i bez osnivača. Kompanija je 2014. godine izašla na Londonsku berzu, kao prvi brend raskošne obuće kome je to pošlo za rukom. Tri godine kasnije kupila ju je grupacija Michael Kors, danas poznata kao Capri Holdings, za oko 896 miliona funti. Za radionicu koja je počela u staroj bolničkoj zgradi, to je put kakav se retko viđa.

Britanska kruna odužila se osnivaču 2002. godine, kada je dobio Orden Britanske imperije za doprinos modnoj industriji. Dečak sa Penanga postao je gospodin Choo, a njegovo ime ušlo je u istoriju mode.

Jimmy Choo Memphis patike u bež boji

Vratimo se sada na Trg Masena i na moja stopala. Memphis model predstavlja moderno lice kuće Jimmy Choo. Reč je o patikama koje spajaju sportsku udobnost i prepoznatljivu raskoš brenda. Moj par dolazi u prirodnoj boji, negde između slonovače i svetlog peska. Ta nijansa se savršeno uklopila u ostatak kombinacije.

Gornji deo patike kombinuje glatku kožu i savitljivi neopren. Taj spoj daje čvrstinu tamo gde je potrebna i mekoću tamo gde stopalo diše. Sa strane stoji diskretan JC znak u istoj boji kao ostatak patike. Upravo to mi se najviše dopada. Znak postoji, ali ga primećujete tek iz blizine. Nema prenaglašenog logoa, nema krupnih slova, samo prepoznatljiv potpis Jimmy Choo nasleđa.

Najzanimljiviji deo krije se pozadi. Peta ima providan umetak sa višestrukim ispupčenjima, nalik na krupne dijamante. Kada svetlost prođe kroz njih, patika dobija gotovo draguljarski sjaj. To je detalj koji Memphis izdvaja od stotina sličnih modela na tržištu. Fotografije iz Nice to lepo pokazuju, naročito one snimljene u jutarnjem suncu.

Đon je od gume u toploj karamel nijansi, sa izraženim šarama za dobro prijanjanje. Debljina đona daje koji centimetar visine, ali bez utiska glomaznosti. Unutrašnjost je postavljena i mekana, pa stopalo od prvog koraka ima oslonac. Sve u svemu, ovo su patike koje podjednako dobro stoje uz pantalone od odela i uz farmerke.

OUTFIT

Mantil: Loro Piana

Majica: Loro Piana

Sat: Briston

Pantalone: Loro Piana

Patike: Jimmy Choo

Jimmy Choo: Kako se Memphis patike ponašaju u hodu?

Lepota bez udobnosti za mene ne znači ništa. Zato svaki par obuće testiram tamo gde je najteže, na putovanjima. Nica je za to idealan poligon. Grad ima kilometre kamene kaldrme, strme uličice starog jezgra i dugu šetnju uz more. Memphis patike izdržale su sve to bez ijednog žulja.

Neopren se pokazao kao pun pogodak. Materijal prati pokret stopala i ne steže ni posle celog dana hodanja. Postavljeni uložak upija udarce o tvrdu podlogu, što kičma itekako oseti na kraju dana. Gumeni đon pouzdano drži i na glatkim pločama trga, čak i kada su vlažne od jutarnjeg pranja.

Praktičan savet za sve koji razmišljaju o svetlim patikama. Prirodna boja traži malo više pažnje, ali se održava lakše nego što mislite. Kožne delove brišem vlažnom krpom odmah po povratku u hotel. Neopren se čisti mekom četkom, uvek u istom smeru. Uz malo discipline, patike i posle mnogo nošenja izgledaju kao iz kutije.

Za kraj ovog dela, jedno zapažanje o veličini. Model je odgovara broju i klasičnom kalupu, pa uzmite onaj koji inače nosite. Ako imate šire stopalo, neopren će se prilagoditi već posle prvog dana. To je još jedna prednost ovog neobičnog spoja materijala.

Loro Piana: vek tihe raskoši iz Pijemonta

Pređimo sada na garderobu, jer ona nosi potpis kuće o kojoj mogu da pišem danima. Loro Piana je za mene vrhunac onoga što zovemo tihom raskoši. Priča počinje mnogo pre zvaničnog osnivanja. Porodica Loro Piana trgovala je vunom u italijanskom Triveru još početkom devetnaestog veka. Kompaniju je 1924. godine osnovao inženjer Pjetro Loro Piana u mestu Kvarona, u podnožju Alpa u Pijemontu.

Pravi uspon počeo je četrdesetih godina, kada je vođenje preuzeo Pjetrov sinovac Franko. On je fine tkanine iz Kvarone izvozio velikim modnim kućama u Parizu i šire. Njihove štofove kupovali su najbolji krojači sveta, od pariskih ateljea do londonske ulice Savile Row. Kada čuveni majstori biraju vaš materijal, to govori više od bilo koje nagrade.

Sedamdesetih godina na čelo dolaze Frankovi sinovi, Serđo i Pjer Luiđi. Braća su porodični posao pretvorila u svetski brend. Njihova ideja bila je jednostavna i smela. Kontrolisati svaki korak, od vlakna na životinji do gotovog kaputa u prodavnici. Zato su putovali svetom u potrazi za najboljim sirovinama. Kašmir su našli u Mongoliji i severnoj Kini, a najfiniju merino vunu u Australiji i na Novom Zelandu.

Posebno poglavlje je vikunja, divlja rođaka lame iz Anda. Inke su njeno zlatno runo čuvale samo za careve, a lovokradice su je do šezdesetih godina gotovo istrebile. Loro Piana je 1994. godine potpisala ugovor sa Peruom o otkupu vlakna isključivo sa živih životinja. Kasnije je pomogla i osnivanje prvog privatnog rezervata za vikunje. Od 2013. godine kuća posluje u okviru grupacije LVMH, ali duh Kvarone i dalje živi u svakom šavu.

Loro Piana: Šta tiha raskoš znači u praksi?

Pojam tihe raskoši postao je poslednjih godina pomodna fraza, pa vredi objasniti šta on zaista znači. Loro Piana je njegova živa definicija još od vremena kada taj izraz nije ni postojao. Kuća gotovo da ne koristi vidljive znakove na odeći. Nema krupnih slova preko grudi, nema šara koje vrište sa daljine. Vrednost se krije u samom vlaknu i u ruci koja ga obrađuje.

Brojke to najbolje objašnjavaju. Vlakno vikunje meri oko dvanaest mikrona u prečniku, što ga čini najfinijim komercijalnim vlaknom na svetu. Bebi kašmir, koji se češlja samo sa mladih jarića, ima oko trinaest i po mikrona. Poređenja radi, ljudska dlaka je nekoliko puta deblja. Kada takvo vlakno dodirne kožu, razumete zašto poznavaoci plaćaju cenu bez pogovora.

Postoji i jedan lep detalj koji malo ko zna. Kuća svake godine dodeljuje nagradu za rekordnu balu, takmičenje najboljih uzgajivača merino vune iz Australije i Novog Zelanda. Pobednička vuna ulazi u posebne, brojčano ograničene kolekcije. Tako se krug zatvara, od pašnjaka na kraju sveta do izloga u Milanu.

Za mene je pouka jednostavna. Prava raskoš ne traži publiku, već znalca. Ona se ne fotografiše lako, ali se pamti pod prstima. Upravo zato ovakve komade biram za putovanja koja nešto znače.

Loro Piana mantil vetrovka kamel boje: Zaštita bez osećaja težine

Prvi Loro Piana komad u ovoj kombinaciji je mantil vetrovka u kamel boji. Na prvi pogled deluje kao običan laki mantil, ali ruka odmah oseti razliku. Tkanina je tehnička, glatka i gotovo bestežinska, a pritom štiti od kiše i vetra. Za putnika je to zlata vredno. Mantil stane u ručni prtljag, ne gužva se i spreman je za svako iznenađenje neba.

Kroj je opušten, sa prostranim džepovima i kragnom koja se podiže po potrebi. Dužina do polovine butine čini ga svestranim. Možete ga nositi preko odela, ali i preko majice kao ovde u Nici. Rajsferšlus i drikeri omogućavaju da ga zatvorite do grla kada zaduva vetar sa mora. Toga jutra na trgu vazduh je bio svež, pa je mantil odradio tačno ono za šta je stvoren.

Kamel boja je posebna priča. To je nijansa koja je obeležila istoriju muške elegancije, od klasičnih kaputa do modernih vetrovki. Ona se prirodno slaže sa bež, belom i braon paletom, ali i sa teget ili sivom. Ako birate jedan laki mantil za sva putovanja, kamel je najpametniji izbor.

Zanimljivo je kako Loro Piana pristupa ovakvim komadima. Nema vidljivih znakova, nema krupnih natpisa. Kvalitet prepoznajete po padu tkanine i završnoj obradi šavova. Upravo zato ovakav mantil traje godinama, i modno i fizički.

Loro Piana majica od svilenog konca: Mala škola luksuznih materijala

Ispod mantila nosim Loro Piana majicu od svilenog konca u bež boji. Na fotografijama deluje kao obična majica kratkih rukava. U stvarnosti je to pleteni komad od finog konca, bliži lakom džemperu nego pamučnoj majici. Razlika se vidi u okovratniku sa rebrastom završnicom i u načinu na koji tkanina pada.

Svila je materijal koji ljudi pogrešno vezuju samo za košulje i marame. U pletenom izdanju ona pokazuje sasvim drugo lice. Prijatna je na koži, diše bolje od pamuka i prirodno reguliše toplotu. Ujutru greje taman koliko treba, a u podne ne pregreva. Za mediteransku klimu, gde se temperatura menja iz sata u sat, to je savršen izbor.

Postoji i estetski razlog zašto volim ovakve majice. Pleteni komad ima telo i strukturu, pa izgleda uredno i bez peglanja. Rame lepo stoji, rukav drži oblik, a ivica ne gubi liniju posle pranja. Kada takvu majicu uvučete u pantalone ili pustite preko pojasa, ona uvek deluje promišljeno.

Održavanje traži malo pažnje, ali ništa strašno. Ručno pranje u mlakoj vodi ili program za osetljivo, uvek u mrežastoj vrećici. Sušenje na ravnoj podlozi, dalje od direktnog sunca. Zauzvrat dobijate komad koji ćete nositi godinama. Moje iskustvo kaže da jedna ovakva majica vredi kao pet običnih, jer nikada ne iznevi.

Loro Piana široke pantalone bež boje i kako ih nositi

Treći Loro Piana komad su široke pantalone u bež boji, sa dubokim faltama i ravnim padom nogavice. Ovakav kroj vraća se poslednjih sezona na velika vrata, a ja mu se iskreno radujem. Široka nogavica ima eleganciju starog Holivuda i udobnost koju uzan kroj nikada neće dostići.

Tajna dobrih širokih pantalona leži u tri stvari. Prva je tkanina sa težinom, koja pada pravo i ne leprša na svaki povetarac. Druga je visok struk, koji izdužuje nogu i drži siluetu. Treća je tačna dužina, do sredine patike, ni milimetar niže. Kada se ta tri uslova poklope, pantalone rade pola posla za vas.

Mnogi muškarci se plaše širokog kroja jer misle da ih čini nižim. Istina je suprotna, uz jedan uslov. Gornji deo mora biti uredan i bliži telu. Zato sam majicu delimično uvukao, a mantil ostavio otvoren. Tako pojas ostaje vidljiv, noga deluje duža, a cela figura dobija na visini. Probajte ovaj trik i uverite se sami.

Bež pantalone uz bež patike su namerna odluka. Kada su obuća i nogavica u srodnoj nijansi, linija noge se ne prekida. To je najstariji trik za izduživanje siluete i radi bez greške. Na šahovskoj kaldrmi Trga Masena taj efekat je došao do punog izražaja, što fotografije jasno pokazuju.

Briston Streamliner Kennedy: Art deko na vašem zglobu

Dolazimo do detalja koji je ukrao pažnju na svakoj fotografiji izbliza. Briston Streamliner Kennedy je sat koji nosi celu jednu epohu na malom kvadratu. Briston je mlada francuska kuća, osnovana 2013. godine. Njen tvorac Bris Žone proveo je petnaest godina u velikim satskim kućama pre nego što je krenuo svojim putem. Njegova ideja bila je sveža. Praviti satove sportskog duha i klupske elegancije, po ceni koja ne traži nasledstvo.

Zaštitni znak kuće postao je acetat, prirodni materijal od celuloze koji svi znamo sa okvira za naočare. Briston ga nabavlja od čuvenog italijanskog proizvođača Mazzucchelli, porodične firme sa znanjem koje se prenosi šest generacija. Svaka acetatna ploča polira se ručno, pa dva sata nikada nisu potpuno ista. Meni ta ideja neponovljivosti posebno prija u vremenu masovne proizvodnje.

Kolekcija Streamliner Kennedy stigla je kao moderno čitanje tridesetih godina prošlog veka. Inspiracija je američki pokret Streamline, ogranak ar dekoa koji je oblikovao vozove, automobile i arhitekturu tog doba. Geometrija, simetrija i igra pravih i oblih linija čine srž ovog dizajna. Ime kolekcije je omaž stilu porodice Kenedi, a Džon Ficdžerald Kenedi važi za jednog od najelegantnijih predsednika u istoriji. Njegov spoj ležernosti i otmenosti tačno opisuje karakter ovog sata.

Moj primerak nosi srebrnasto beli brojčanik i braon kožnu narukvicu sa krokodilskim otiskom. Na jutarnjem suncu Nice, uz kamel rukav mantila, izgledao je kao da je pravljen za ovaj kadar.

Briston: Detalji koji odvajaju dobar sat od posebnog

Zadržimo se još malo na satu, jer detalji to zaslužuju. Kućište je kvadratno, dimenzija trideset šest sa trideset šest milimetara, od brušenog nerđajućeg čelika. Bočne strane nose ploče od acetata u boji kornjačinog oklopa, pričvršćene vidljivim zavrtnjima. Taj spoj hladnog čelika i tople, ćilibarske šare daje satu karakter kakav retko viđam u ovoj klasi.

Kruna stoji na dvanaest sati, što je neobično i vrlo praktično rešenje. Na njenom vrhu sedi kabošon od lapis lazulija, kamena duboke plave boje. To je mali plemićki detalj koji sat podiže za klasu. Brojčanik je dvoslojan, sa isečenim rimskim i arapskim brojevima kroz gornju ploču. Sredina nosi gijoš ukras i železničku minutnu skalu, poklon oku svakoga ko voli stare zanate.

Unutra kuca japanski automatski mehanizam Miyota 9039, tanak i pouzdan, sa rezervom hoda do četrdeset dva sata. Prozirno dno otkriva rotor sa ugraviranim grbom kuće. Safirno staklo čuva brojčanik, a vodootpornost do pedeset metara pokriva svaku kišu i pranje ruku.

Posebna pohvala ide sistemu za brzu zamenu narukvica. Bez alata, za nekoliko sekundi, sat menja karakter. Čelična narukvica za poslovni dan, kožna za večeru, platnena za plažu. Jedan sat, tri različite priče. Za putnika koji pakuje pametno, to je argument koji pobeđuje.

Kako sam sastavio ovu modnu kombinaciju?

Sada kada znate svaki komad, evo kako razmišljam kada ih spajam. Osnova je piramida nijansi. Najsvetlija tačka su majica i patike, sredina su pantalone, a najtamniji ton nosi mantil. Braon narukvica sata i karamel đon patika povezuju celinu kao tanke niti. Ništa nije slučajno, ali ništa ne deluje usiljeno. To je cilj kome težim.

Drugo pravilo su teksture. Pomenuo sam ga ranije, a ovde je primenjeno doslovno. Tehnička tkanina mantila, pletena svila majice, glatka vuna pantalona, koža i neopren na patikama. Četiri različita opipa u istoj paleti boja. Zato kombinacija ima dubinu iako je gotovo jednobojna. Na fotografijama se to čita kao slojevitost, a uživo kao promišljenost.

Treće pravilo tiče se srazmere. Široke pantalone traže protivtežu gore, pa mantil ima opušten, ali kontrolisan kroj. Rukavi su podignuti taman toliko da otkriju sat. Kragna stoji podignuta, jer daje okvir licu i malo drame kadru. Sve su to sitnice, ali sitnice čine razliku između obučenog i doteranog čoveka.

Poslednji savet iz ovog poglavlja je najvažniji. Nosite ono u čemu se osećate svoj. Ja se u ovim tonovima osećam kao kod kuće, pa se to vidi u držanju i osmehu. Nijedan brend ne može da kupi tu vrstu samopouzdanja.

Nica pre gužve: Zašto je šest ujutru pravo vreme za grad?

Za kraj, nekoliko redova o samom slikanju, jer me često pitate kako nastaju ovakve fotografije. Tajna je uvek ista i zove se rano buđenje. Na Trg Masena fotograf i ja, stigli smo pre sedam sati, kada grad se tek budi. Tada je svetlost mekana i zlatna, senke su duge, a trg gotovo prazan. Dva sata kasnije ista lokacija vrvi od ljudi i taj mir se ne može ponoviti.

Nica nagrađuje ranoranioce i na druge načine. Pekare tada vade prvo pecivo, a miris se širi ulicama starog grada. Ribari se vraćaju u luku, tramvaji klize poluprazni, a Promenade des Anglais pripada ljudima koji vode zdrav način života koji su došli da odrade jutarnje trčanje i galebovima. To je grad kakav turisti retko vide, a upravo takav se najdublje pamti.

Sa trga preporučujem kratku šetnju kroz Promenade du Paillon, zeleni pojas koji se proteže kroz srce grada. Vodeno ogledalo sa mlazevima posebno je lepo ujutru, dok se u njemu ogledaju crvene fasade. Odatle vas deset minuta hoda deli od mora i čuvene šetnice uz obalu. Ceo taj potez može se obići pre doručka, što toplo savetujem.

Praktičan detalj za one koji planiraju sličan poduhvat. Proverite red vožnje tramvaja, jer linija prolazi kroz sam trg. Između dva prolaska imate nekoliko mirnih minuta za kadar na šinama. Bezbednost uvek na prvom mestu, fotografisanje tek na poslednjem.

Za koga je ova modna kombinacija?

Na kraju, budimo iskreni oko jednog pitanja. Kome ovakav izbor odeće najviše pristaje? Moj odgovor glasi, svakom muškarcu koji je prerastao potrebu da se dokazuje. Bež paleta, čisti krojevi i tihi detalji traže izvesnu zrelost. Ne godina, već stava. Ovo je garderoba čoveka koji zna šta voli i ne menja mišljenje sa svakom sezonom.

Dobra vest je da se ceo pristup lako prilagođava. Nemate Jimmy Choo patike? Potražite bilo koje kvalitetne patike u boji peska sa gumenim đonom u karamel tonu. Loro Piana majica može se zameniti dobrom pletenom majicom od merino vune. Suština nije u imenu na etiketi, već u paleti, krojevima i teksturama. Pravila koja sam opisao rade na svakom nivou ulaganja.

Jedino gde ne bih štedeo jeste sat. On je detalj koji ljudi prvo primete i poslednje zaborave. Briston dokazuje da poseban sat ne mora da košta kao automobil. Za cenu jednog vikenda na Azurnoj obali dobijate mehaniku, istoriju dizajna i predmet koji se nasleđuje. Takva računica meni uvek ima smisla.

Zašto se Azurnoj obali uvek vredi vratiti?

Ova priča spojila je tri sveta koja iskreno volim. London devedesetih, iz koga je poniklo ime Jimmy Choo. Pijemont, gde porodica Loro Piana već vek dokazuje da je kvalitet najbolja reklama. I Francusku, koja je kroz Briston pokazala da mladi brend može da nosi dušu starih vremena. Sve to našlo se jednog jutra na Trgu Masena, pod suncem koje je Apolon sa fontane očigledno odobrio.

Ako iz ovog teksta ponesete jednu misao, neka bude ova. Ulažite u komade koji traju, u tonove koji se ne troše i u trenutke koji se pamte. Moda prolazi, stil ostaje, a putovanja daju smisao i jednom i drugom.

Kako vam se dopao moj današnji outfit? Zaista sam se potrudio da pripremim ovaj post sa puno ljubavi i nadam se da vam se sviđa! Ako imate bilo kakvih pitanja, komentara, sugestija ili poruka za mene, možete mi pisati ispod u komentarima. Naravno, kao i uvek, možete me kontaktirati putem elektronske pošte ili društvenih mreža koje možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se uskoro u novim modnim avanturama na Mr.M blogu!

Nica je ovim jutrom još jednom potvrdila zašto je zovu biserom Azurne obale. A ja već razmišljam o sledećoj priči sa ovog čarobnog komada Mediterana. Do tada, ostajte mi dobro i nosite ono što volite.

Srdačni blogerski pozdrav iz Nice,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Jimmy Choo, Loro Piana i Briston brendova. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju proizvoda.