Pisma iz Italije: Rim, večni grad koji se ne zaboravlja…

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, dobrodošli u novi putopis na Mr.M blogu. Nakon serije putopisa iz Azije koji su osvojili vaša srca, došlo je vreme da se posvetim evropskim metropolama. Postoje gradovi koje posećujete i postoje gradovi u koje se uvek rado vraćate. Rim pripada onoj drugoj grupi gradova koji uvek ostave izuzetan utisak na turiste da prosto požele da se vrate ovom večnom gradu. Ovaj grad je mesto gde se vekovi prožimaju na svakom koraku, gde se antički stubovi naslanjaju na zgrade iz 18. veka, a uske ulice vas vode od jednog otkrića do drugog. Došao sam u Rim sa očekivanjima, ali ovaj grad ih je, po ko zna koji put, premašio. U ovom putopisu vodim vas kroz ono što čini Rim jednim od najposećenijih gradova na svetu, kroz mesta koja sam obišao, hotel u kojem sam boravio i ono što sam ponovo osetio hodajući ulicama večnog grada.

Pre nego što započnem današnji putopis o Rimu, želim da izrazim posebnu zahvalnost Svetskoj turističkoj organizaciji – UN Tourism i Master Trevi Rome hotelu na podršci i promociji kvalitetnog turizma širom sveta. Njihova posvećenost povezivanju kultura i destinacija predstavlja inspiraciju za sve nas koji verujemo da putovanje oplemenjuje dušu.

Via dei Condotti u Rimu – pogled niz ulicu ka Španskom stepeništu i crkvi Trinità dei Monti, sa elegantnim fasadama, luksuznim buticima, prolaznicima i policijskim vozilom na kaldrmisanoj ulici.

Fontana della Barcaccia na Piazza di Spagna u Rimu – barokna fontana u obliku potonulog čamca sa papskim grbom, okružena turistima koji sede na ogradi, sa šarenim rimskim fasadama i palmom u pozadini na sunčanom danu.

Zašto je Rim jedan od najposećenijih gradova na planeti?

Rim je grad koji godišnje poseti više od dvadeset miliona turista. Samo u 2024. godini, prema podacima rimske turističke organizacije, grad je zabeležio rekordnih 22,2 miliona dolazaka i neverovatnih 51,4 miliona noćenja. To ga čini najposećenijim gradom u celoj Italiji, daleko ispred Venecije, Firence i Milana. Razlog za tu popularnost nije samo u znamenitostima, mada ih ima na svakom ćošku. Rim privlači jer nudi nešto što retko koji grad može, a to je drevno iskustvo hiljada godina ljudske civilizacije, koncentrisano na relativno malom prostoru istorijskog centra.

Stari Rimljani su vladali čitavim Mediteranom, Severnom Afrikom i delovima Bliskog istoka. Njihovo nasleđe je vidljivo na svakom koraku. Zatim je Rim postao središte hrišćanstva, grad u kojem papa i danas živi, i ovo duhovno značenje privlači hodočasnike iz celog sveta. U doba renesanse, grad je bio jedno od najvažnijih središta umetnosti i obrazovanja u Evropi. Kasnije, u 18. i 19. veku, Rim je bio obavezna stanica na takozvanom Velikom putovanju, kada su mladi evropski aristokrati dolazili da uče o antičkoj kulturi, filozofiji i arhitekturi. Taj duh nikada nije nestao.

Via dei Fori Imperiali u Rimu – široki bulevar sa pogledom na Vittorijano spomenik u daljini, kupole crkava, borove i antičke ostatke sa obe strane, šetači i turisti na sunčanom prolećnom danu.

Dolazak u Rim i prvi utisci

Rim vas dočekuje toplinom, energijom i neobičnom gužvom koja se prosto ne može opisati rečima. Čim izađete na ulicu, osećate taj ritam grada, Vespe skutera koji proleće kraj vas, miris sveže pečenog hleba iz pekare i čuvenih italijanskih testenina iz lokalnih restorana, zvuk vode koja teče iz neke od hiljadu fontana. Istorijski centar je dovoljno kompaktan da se može komotno obići pešice, i upravo tako sam proveo dane u Rimu, hodajući od jedne znamenitosti do druge, zaustavljajući se na slatkim pauzama kada mi zatreba predah.

Ono što me svaki put iznova iznenadi jeste koliko je Rim grad koji živi. Ovo nije muzej na otvorenom u smislu da je sve sačuvano i zaštićeno iza stakla. Ljudi žive u zgradama starim stotinama godina, peru veš na terasama iznad baroknih crkava, piju espreso oslanjajući se na stubove koji datiraju iz vremena carstva. Ta mešavina svakodnevnog i večnog čini Rim drugačijim od svih drugih gradova u Evropi i svetu.

Stub Bezgrešnog začeća na Piazza Mignanelli u Rimu pogled niz ulicu sa rimskim fasadama i zelenim kapcima, sa bronzanom statuom Bogorodice na vrhu korintskog stuba, okruženom mnoštvom posetilaca na sunčanom danu.

Fontana di Trevi: Srce Rima

Svako putovanje u Rim počinje ili se završava kod Fontane di Trevi. Ova barokna fontana, visoka dvadeset šest metara i široka gotovo pedeset, najveća je fontana u Rimu. Projektovao ju je Nikola Salvi, a završena je 1762. godine. Centralna figura predstavlja boga Okeana koji stoji na kočijama koje vuku dva konja, jedan mirni i jedan divlji, simbolišući dva lica mora.

Fontana di Trevi u Rimu u punom sjaju panoramski pogled na najveću baroknu fontanu u gradu sa centralnom figurom boga Okeana, skulpturama konja i morskih bića, okruženu mnoštvom turista na sunčanom danu sa vedrim plavim nebom.

Detalj Fontane di Trevi u Rimu – krupni plan centralnog dela sa skulpturom boga Okeana, morskim konjima i tritonima u belom mermeru, osvetljenim toplom svetlošću kasnog popodneva, sa bogatim baroknim detaljima fasade Palazzo Poli.

Došao sam rano ujutru, pre nego što se masa turista pojavi, i bio sam nagrađen prizorom koji oduzima dah. Svetlost ranog sunca obasjava beli mermer i stvara igru senki na skulpturama koje izgledaju kao da svaki čas mogu da ožive. Tradicija kaže da ako bacite novčić desnom rukom preko levog ramena, vratiće te se u Rim. Svake godine, turisti bace oko milion i po evra u fontanu, a taj novac se prikuplja i donira rimskim dobrotvornim organizacijama.

Nova pravila za posetu Fontana di Trevi donose malu, ali značajnu promenu za turiste u Rimu. Iako je dolazak do same fontane i dalje potpuno besplatan, od februara 2026. godine uvodi se simbolična naknada od oko 2 € za pristup najbližoj zoni uz vodu, mestu gde posetioci tradicionalno bacaju novčiće. Ova mera ima za cilj bolju kontrolu gužvi i očuvanje jednog od najpoznatijih simbola grada. Za većinu posetilaca ništa se suštinski ne menja: uživanje u pogledu i fotografisanje ostaju besplatni, dok se dodatni doživljaj iz prve linije sada naplaćuje.

Stepenište Trinita dei Monti i Piazza di Spagna

Od Fontane di Trevi, kratkom šetnjom dolazi se do Španskih stepeništa, jednog od najpoznatijih stepeništa na svetu. Izgrađene između 1723. i 1725. godine, ovo stepenište od 135 stepenika povezuje Piazza di Spagna u podnožju sa crkvom Trinita dei Monti na vrhu. Na samom trgu, ispred stepeništa, nalazi se fontana u obliku čamca, poznata kao Barkačija, delo Pietra Berninija, oca slavnijeg Đanlorenca Berninija.

Špansko stepenište u Rimu panoramski pogled na sto trideset pet čuvenih stepenika ispunjenih turistima, sa crkvom Trinità dei Monti i egipatskim obeliskom na vrhu, okruženim rimskim fasadama boje oker i terakote na sunčanom prolećnom danu.

Stajao sam na vrhu stepeništa i posmatrao prizor koji se pruža dole šarenu masu ljudi, elegantne fasade okolnih zgrada i ulicu Via dei Kondoti koja vodi pravo od trga. Ova ulica je raj za ljubitelje luksuzne mode, sa prodavnicama kuća poput Kartijea i Bulgarija, čiji su natpisi vidljivi sa samog stepeništa. Piazza di Spagna je mesto gde se sreću elegancija i svakodnevica, gde se turisti mešaju sa Rimljanima koji žure na posao.

Tabla sa natpisom Piazza di Spagna R.IV na fasadi rimske zgrade boje peska detalj sa plavim drvenim kapcima iznad i terakota saksijom sa cvećem pored, tipičan prizor iz istorijskog centra Rima.

Via del Babuino u Rimu elegantna ulica sa drvoredom u terakota saksijama, rimskim fasadama boje peska i kaldrmom, pogledom na Stub Bezgrešnog začeća u daljini, mirna atmosfera na sunčanom jutru.

Piazza del Popolo: Drevna kapija Rima

Na severnom kraju istorijskog centra nalazi se Piazza del Popolo, jedan od najlepših trgova u gradu. Ovaj elipsoidni trg bio je glavni ulaz u Rim za putnike koji su dolazili sa severa, kroz Porta del Popolo, monumentalnu kapiju u Aurelianovim zidinama. Na sredini trga uzdiže se egipatski obelisk star tri hiljade tri stotine godina, jedan od trinaest obeliska u Rimu, koji je car Avgusta doneo iz Egipta.

Porta del Popolo u Rimu monumentalna renesansna kapija u Aurelianovim zidinama sa zvezdastim grbom na vrhu, tri lučna prolaza i natpisom iz 1655. godine, sa automobilima i pešacima ispred, Museo Leonardo da Vinci sa desne strane pod vedrim plavim nebom.

Piazza del Popolo u Rimu široki pogled na elipsoidni trg sa egipatskim obeliskom Flaminio u centru, Porta del Popolo u pozadini i crkvom Santa Maria del Popolo sa desne strane, okružen grupama turista pod vedrim plavim nebom.

Crkve bliznakinje na Piazza del Popolo u Rimu – Santa Maria dei Miracoli i Santa Maria in Montesanto sa kupolama i baroknim fasadama, jedna sa skelama za restauraciju, pogled sa severnog dela trga na kaldrmisanom prostranstvu.

Fontana della Dea Roma na Piazza del Popolo u Rimu – monumentalna skulpturalna kompozicija sa figurom boginje Rim u centru flankirane alegorijama reka Tiber i Aniene, sa terasom Pinčo i klasicističkom ložom na vrhu, turisti u prvom planu.

Dva kraja trga flankiraju identične barokne crkve bliznakinje: Santa Maria dei Mirakoli i Santa Maria in Montesanto, koje stvaraju savršenu simetriju. Sa trga polaze tri ulice u obliku lepeze: Via del Korso, Via del Babujino i Via di Ripeta, koje vode dublje u srce grada. Na istočnoj strani trga, terasa na brdu Pinčo nudi jedan od najlepših pogleda na Rim, sa kupolom bazilike Svetog Petra koja dominira horizontom. Fontana na podnožju terase, sa skulpturom boginje Rim flankiranom rekama Tiber i Aniene, savršeno zaokružuje ovaj prostor.

Unutrašnjost bazilike Santa Maria del Popolo u Rimu pogled na centralni brod sa masivnim kamenim stubovima, baroknim kapelama, drvenim klupama i oltarom u pozadini pod visokim svodovima.

Bočna kapela u bazilici Santa Maria del Popolo u Rimu – oltar sa slikom Uznesenja Bogorodice okružen mermernim stubovima u bojama ćilibara i zelenog mermera, sa freskama na svodu kupole i pozlaćenim detaljima.

Kapela Cerasi u bazilici Santa Maria del Popolo u Rimu – pogled na bočne slike Karavađa, pozlaćene stukature i vitražni prozor sa papskim grbom, remek-dela barokne umetnosti u intimnom sakralnom prostoru.

Nadgrobni spomenik u bazilici Santa Maria del Popolo u Rimu – mermerna skulptura skeleta umotanog u draperiju iza kovanog gvozdenog okvira, sa latinskim natpisom NEQVE ILLIC MORTVVS i zlatnim medaljonima, jedinstven primer barokne memento mori umetnosti.

Panteon: Savršenstvo rimske arhitekture

Panteon je možda najfascinantnija građevina u Rimu. Izgrađen oko 125. godine nove ere za vreme cara Hadrijana, ovo je najbolje sačuvana antička građevina u gradu. Natpis na pročelju kaže da ga je podigao Marko Agripa, jer je Hadrijan želeo da oda počast prvobitnom hramu koji je Agripa izgradio na tom mestu. Kupola Panteona, prečnika četrdeset tri metra, bila je najveća kupola na svetu punih hiljadu tri stotine godina, sve dok Bruneleski nije sagradio kupolu firentinske katedrale.

Ušao sam kroz masivne bronzane dveri i odmah podigao pogled ka oklusu, okruglom otvoru na vrhu kupole, prečnika devet metara, kroz koji prodire svetlost i, ponekad, kiša. Efekat je teatralan i skroman u isto vreme. Svetlost koja prodire kroz oklus kreće se po unutrašnjosti kao džinovski sat, obeležavajući prolazak vremena na isti način već skoro dve hiljade godina. Panteon je od sedmog veka crkva posvećena svim svetima i u njemu se nalaze grobnice slikara Rafaela i nekoliko italijanskih kraljeva.

Trg u blizini Panteona u Rimu – elegantne zgrade boje oker sa italijanskom i evropskom zastavom, kafići sa terasama, prolaznici i biciklisti na kaldrmisanom trgu pod vedrim plavim nebom.

Fontana na Piazza della Rotonda ispred Panteona u Rimu – detalj podnožja sa mermernim maskama, morskim bićima i natpisom Clemens XI Pont Max, okružena rimskim fasadama boje oker.

Piazza Navona: Pozornica rimskog života

Piazza Navona zauzima prostor nekadašnjeg Domicijanovog stadiona iz prvog veka i eliptični oblik trga prati obrise nekadašnje trkalačke staze. Tri fontane krase ovaj trg, a centralna Fontana četiri reke Đanlorenca Berninija, jedno je od remek-dela barokne skulpture. Četiri figure predstavljaju velike reke tada poznatog sveta: Dunav, Gang, Nil i Rio de la Platu. Obelisk iznad fontane bio je deo Maksencijevog cirkusa na Via Apiji.

Piazza Navona u Rimu – široki panoramski pogled na čuveni trg sa Berninijevom Fontanom četiri reke i obeliskom u centru, crkvom Sant'Agnese in Agone sa skelama sa desne strane, okružen šarenim baroknim fasadama i mnoštvom posetilaca.

Fontana četiri reke i crkva Sant'Agnese in Agone na Piazza Navona u Rimu – bliži pogled na Berninijeve skulpture rečnih bogova sa obeliskom, baroknu kupolu i fasadu crkve sa skelama za restauraciju, turisti u prvom planu.

Trg je uvek živ. Umetnici prodaju slike, ulični muzičari sviraju, a terrase okolnih kafića su pune do poslednjeg mesta. Na severnom kraju trga nalazi se Fontana Neptuna, a na južnom Fontana del Moro. Crkva Sveta Agneza u Agonji, čiji je projekat započeo Boromini, dominira jednom stranom trga. Između Berninijeve fontane i Borominijeve crkve postoji čuvena legendarna rivalstvo dvojice umetnika, iako istoričari umetnosti tvrde da je priča o njihovom međusobnom podmetanju na ovom trgu više mit nego istina.

Fontana del Moro na južnom kraju Piazza Navona u Rimu – skulptura Neptuna koji se bori sa delfinom okružena morskim bićima, sa šarenim rimskim fasadama, gelaterijom i picerijom u pozadini.

Piazza Navona u Rimu – pogled na severni deo trga sa skulpturom na fontani u daljini, umetnicima koji prodaju slike, šetačima, šarenim suncobranima i tipičnim rimskim fasadama boje roze i oker.

Koloseum: Veličanstveni svedok rimske prošlosti

Koloseum je simbol Rima i jedno od sedam novih svetskih čuda. Izgrađen između 70. i 80. godine nove ere, ovaj amfiteatar mogao je da primi između pedeset i osamdeset hiljada gledalaca. Pravo ime mu je Flavijev amfiteatar, a naziv Koloseum dobio je po kolosalnoj statui cara Nerona koja je nekada stajala u blizini. Godišnje ga poseti oko dvanaest miliona ljudi, što ga čini najposećenijom kulturnom znamenitošću u celoj Italiji.

Koloseum u Rimu – krupni plan spoljašnje fasade sa tri reda lukova i četvrtim zatvorenim nivoom od travertina, turisti u redu ispred ulaza, pod vedrim plavim nebom sa mesecom vidljivim u daljini.

Koloseum u Rimu – impresivni frontalni pogled na čitavu fasadu Flavijevog amfiteatra sa Via dei Fori Imperiali, sa kaldrmisanim bulevarom, uličnom rasvetom, šetačima, biciklistima i skuterima u prvom planu.

Stajao sam pred njim i pokušavao da zamislim kako je ovaj prostor izgledao kada je bio ispunjen rimskim građanima koji su gledali gladijatorske borbe, lov na divlje životinje i druge spektakle. Podzemni hodnici, poznati kao hipogeum, služili su kao pozadina u kojoj su se pripremali borci i životinje pre nego što bi liftovima bili podignuti na arenu. Ova podzemna mreža tunela i prostorija predstavljala je pravo inženjersko čudo svog vremena.

Unutrašnjost Kolosema u Rimu – pogled kroz masivni kameni luk na višespratne zidove arene od cigle i kamena, sa turistima koji prolaze ispod svoda, igra svetlosti i senki na antičkim zidovima.

Detalj spoljašnjeg zida Kolosema u Rimu – kamena ploča sa latinskim natpisom Amphitheatrum Flavium i imenima papa Klementa Desetog i Benedikta Četrnaestog, krst u luči iznad i antički lukovi od travertina pod vedrim plavim nebom.

Pored Kolosema nalazi se Konstantinov slavoluk, trijumfalni luk iz četvrtog veka, jedan od najbolje sačuvanih u Rimu. Izgrađen je 315. godine da proslavi Konstantinovu pobedu na Milvijskom mostu, a ukrašen je reljefima koji su delom preuzeti sa starijih spomenika.

Konstantinov slavoluk u Rimu – trijumfalni luk iz četvrtog veka sa tri prolaza, reljefima i medaljonima, okružen zelenim borovima i travnjakom, turisti u redu za Koloseum u pozadini pod vedrim plavim nebom.

Trajanov forum i rimske pijace

Rimski forumi su možda najimpresivniji arheološki lokalitet u gradu. Trajanov forum, izgrađen početkom drugog veka, bio je poslednji i najveći od carskih foruma. Trajanov stub, visok trideset osam metara, i danas stoji na svom mestu, sa spiralnim reljefnim frizom koji prikazuje scene iz Trajanovih ratova u Dakiji. Oko dve hiljade pet stotina figura uklesano je u mermer na frizu dugom skoro dvesta metara.

Trajanov stub u Rimu – krupni plan čuvenog mermernog stuba sa spiralnim reljefnim frizom koji prikazuje scene iz Dakijskih ratova, bronzanom statuom Svetog Petra na vrhu, sa ostacima Trajanovog foruma u pozadini pod vedrim plavim nebom.

Trajanov forum u Rimu – panoramski pogled na arheološki lokalitet sa ostacima stubova Bazilike Ulpija, Trajanovim stubom i kupolom crkve Santissimo Nome di Maria u pozadini, okružen zelenim borovima pod vedrim plavim nebom.

Iza stuba se nalaze ostaci Trajanovih pijaca, polukružne građevine od cigle koja se smatra prvim tržnim centrom u istoriji. U njoj je bilo oko sto pedeset prodavnica raspoređenih na više nivoa. Kada stojite pred ovim ruševinama i gledate prema brdu na kojem se uzdiže renesansna kupola crkve Svetog imena Isusovog, shvatate koliko slojeva istorije Rim krije.

Trajanova pijaca u Rimu – panoramski pogled na polukružnu višespratnu strukturu od cigle sa lukovima i prozorima, srednjovekovnom kulom Torre delle Milizie u pozadini, ostaci antičkog foruma u prvom planu pod vedrim plavim nebom.

Vatikan: Sveta država u gradu

Vatikan je najmanja nezavisna država na svetu, sa površinom od samo četrdeset četiri hektara, ali njegov značaj je nemereiv. Bazilika Svetog Petra, najveća crkva na svetu, dominira trgom Svetog Petra koji je projektovao Bernini. Kolonada sa dvesta osamdeset četiri stuba formira zagrljaj koji simbolično prima vernike u okrilje crkve.

Trg Svetog Petra u Vatikanu – panoramski pogled sa stepeništa bazilike na egipatski obelisk u centru, Berninijevu kolonadu, postavljene stolice za papsku audijenciju i masu posetilaca pod dramatičnim oblačnim nebom.

Kolonada Berninija na trgu Svetog Petra u Vatikanu – red dorskih stubova sa statuama svetaca na vrhu, fontana u centru kompozicije, turisti i hodočasnici ispod kolonade pod oblačnim nebom.

Ušao sam u baziliku i koliko god da sam bio pripremljen, veličina i raskoš unutrašnjosti oduzimaju dah. Kupola koju je projektovao Mikelanđelo uzdiže se na visinu od sto trideset šest metara i oslikana je mozaicima koji prikazuju svetce i anđele. Bernijev baldakin iznad papskog oltara, visok dvadeset devet metara, napravljen je od bronze skinutih sa Panteona. Pijeta, Mikelanđelova skulptura Bogorodice koja drži telo Hrista, nalazi se u prvoj kapeli na desnoj strani i jedino je delo koje je Mikelanđelo potpisao.

Fasada bazilike Svetog Petra u Vatikanu – monumentalni frontalni pogled sa korintskim stubovima, statuama Hrista i apostola na vrhu, satovima na obe strane, crvenom zavesom na centralnom balkonu i statuom apostola Pavla u prvom planu pod plavim nebom sa oblacima.

Statua apostola Pavla ispred bazilike Svetog Petra u Vatikanu – krupni plan mermerne skulpture sa mačem i svitkom, sa detaljima fasade bazilike i latinskim natpisom Paulus V Burghesivs Romanvs u pozadini.

Unutrašnjost bazilike Svetog Petra u Vatikanu – detalj pozlaćenog svoda sa freskama, mermernim skulpturama, latinskim natpisom i bogatim baroknim dekoracijama u bojama zlata, plave i bele.

Unutrašnjost bazilike Svetog Petra u Vatikanu – pogled na Berninijev baldakin sa četiri spiralne bronzane kolone ispod Mikelanđelove kupole, sa pozlaćenim mozaicima, latinskim natpisima i vernicima u prvom planu.

Kupola bazilike Svetog Petra u Vatikanu – pogled odozdo na Mikelanđelov remek-delo sa šesnaest rebara, mozaicima svetaca u medaljonima, prozorima koji propuštaju svetlost i zlatnim kasetiranima svodom, okružena freskama evangelista i pandantivima.

Ispod bazilike, u kripti, nalaze se grobnice papa, uključujući i one najskorije preminulih. Trg Svetog Petra, sa centralnim egipatskim obeliskom, pruža pogled koji ostaje upamćen zauvek, posebno kada se oblaci nadnose nad kupolom i stvaraju dramatičnu pozadinu za Berninijeve statuje svetaca na vrhu kolonade.

Skulptura sveca u bazilici Svetog Petra u Vatikanu – mermerna figura redovnika sa krstom u niši masivnog stuba, sa pozlaćenim svodom u pozadini, putti na ovalnim medaljonima i bogatim baroknim dekoracijama.

Mikelanđelova Pijeta u bazilici Svetog Petra u Vatikanu – remek-delo renesansne skulpture u belom mermeru koje prikazuje Bogorodicu kako drži telo Hrista, smešteno iza zaštitnog stakla u prvoj kapeli bazilike, sa mermernim krstom i svećnjacima ispred.

Grobnica pape Aleksandra Sedmog u bazilici Svetog Petra u Vatikanu – Berninijevo remek-delo sa figurom pape u molitvi na vrhu, alegorijama Istine i Milosrđa sa strane, dramatičnom draperijom od crvenog i žutog jaspisnog mermera i skeletom koji izranja ispod.

Mermerna skulptura u bazilici Svetog Petra u Vatikanu – detalj ženske figure koja drži srce od pozlaćene bronze, deo papske grobnice sa draperijom od raznobojnog mermera, izraz nežnosti i meditacije na licu.

Unutrašnjost bazilike Svetog Petra u Vatikanu – pogled na Berninijev baldakin i kupolu Mikelanđela sa zlatnim mozaicima, latinskim natpisom TV ES PETRVS, stubovima i freskama evangelista u pendantivima kupole.

Pozlaćeni kasetirani svod bočnog broda bazilike Svetog Petra u Vatikanu – geometrijski uzorci u zlatu sa freskama na svodu kupole, mermerni stubovi i lučni prozor sa freskama proroka ispod.

Crkve Rima: Skriveno blago

Rim ima preko devetsto crkava i mnoge od njih kriju umetničke riznice koje mogu da se mere sa bilo kojim muzejom na svetu. Bazilika Santa Maria del Popolo, na samom trgu Popolo, sadrži dve slike Karavađa u kapeli Čerazi, Raspeće Svetog Petra i Obraćenje Svetog Pavla. Ulaz je besplatan, a doživljaj neprocenjiv.

Fasada bazilike Svetog Jovana Lateranskog u Rimu – monumentalna klasicistička fasada sa korintskim stubovima, statuama Hrista i svetaca na vrhu, latinskim natpisom Christo Salvatori pod vedrim plavim nebom.

Unutrašnjost bazilike Svetog Jovana Lateranskog u Rimu – pogled na papski oltar sa gotičkim baldakinom, pozlaćeni plafon, freske na zidovima i mozaik u apsidi, mermerne statue apostola u nišama.

Pozlaćeni plafon bazilike Svetog Jovana Lateranskog u Rimu – pogled naviše na bogato kasetirani plafon u zlatnoj, plavoj i crvenoj boji sa papskim grbom u centru, okružen freskama na zidovima.

Bazilika Svetog Jovana Lateranskog je zapravo katedrala Rima, a ne bazilika Svetog Petra kako mnogi misle. Ova crkva je majka svih crkava katoličkog sveta. Unutrašnjost je preuređena u sedamnaestom veku i odiše baroknom raskoši: zlatni plafon, ogromne freske na zidovima i mozaik u apsidi koji datira iz trinaestog veka. Papska katedra, drveni tron u apsidi, simbol je papskog autoriteta.

Tabernakl Sakramenta u bazilici Svetog Jovana Lateranskog u Rimu – bogato pozlaćeni oltar sa pozlaćenim stubovima, reljefom Tajne večere iznad, anđelima i gotičkim baldakinom, u kapeli okruženoj raznobojinim mermerom.

Bazilika Santa Maria Mađore je jedna od četiri velike papske bazilike i jedina koja je sačuvala svoju ranohriš nansku strukturu. Plafon od kasetiranig drveta pozlaćen je prvim zlatom donelim iz Amerike. Unutrašnjost je spektakularna, sa mozaicima iz petog veka koji prikazuju scene iz Starog zaveta.

Apsida bazilike Svetog Jovana Lateranskog u Rimu – pogled na papski tron u mozaičkom polukrugu sa kosmatskim podom od raznobojnog mermera, drvenim horskim klupama i zlatnim mozaicima na zidovima i svodu.

Detalj freske u bazilici Svetog Jovana Lateranskog u Rimu – velika zidna slika u zlatnom okviru koja prikazuje scenu iz crkvene istorije, okružena pozlaćenim stukaturama, mermernim stubovima i baroknim skulpturama.

Ulice Rima: Šetnja kroz vekove

Via del Korso je glavna trgovačka ulica Rima, duga oko jedan i po kilometar, koja povezuje Piazza del Popolo sa Piazza Venecija. Ulica je dobila ime po trci konja koja se održavala za vreme karnevala. Danas je to mesto gde se mešaju lanci prodavnica sa tradicionalnim italijanskim buticima.

Via dei Condotti u Rimu pogled niz najelegantniju rimsku ulicu sa prodavnicama Cartier i Bulgari ka Španskom stepeništu i crkvi Trinità dei Monti u pozadini, sa šetačima i kalemegdanskim drvoredima na kaldrmi.

Palazzo Fendi u Rimu – monumentalna fasada zgrade na uglu sa višespratnom prodavnicom modne kuće Fendi, sa žutim izlozima, zelenim skuterima ispred i rimskom arhitekturom u pozadini.

Via dei Kondoti, najelegantnija ulica u Rimu, polazi od Piazza di Spagna i dom je najpoznatijih svetskih modnih kuća. Via del Babujino, paralelna sa Via dei Kondoti, pripada istom trouglu luksuzne mode poznatom kao Tridete. Hodati ovim ulicama znači hodati između prošlosti i sadašnjosti, između fasada iz osamnaestog veka i izloga koji prikazuju najnovije kolekcije.

Via del Corso u Rimu – široka šoping ulica ispunjena šetačima, sa rimskim fasadama boje roze i peska, crvenim zastavama na zgradama, pogledom koji se proteže daleko niz kaldrmisanu ulicu na sunčanom danu.

Ali pravi šarm Rima leži u sporednim ulicama. Uske uličice iza Panteona, gde se nalaze male radionice i porodične tratorije, pružaju Rim kakav ne piše ni u jednom vodiču. Fasade boje oker i terakote, sa zelenim kapcima na prozorima i bršljanom koji se penje uz zidove, stvaraju prizore koji su inspirisali generacije umetnika i pisaca.

Zamak Svetog Anđela i Tibar

Zamak Svetog Anđela, izvorno građen kao mauzolej cara Hadrijana u drugom veku, prošao je kroz mnoge transformacije, bio je tvrđava, zatvor, papsko sklonište i danas muzej. Njegov okrugli oblik i masivne zidine svedoče o rimskom inženjerskom geniju. Ime je dobio prema legendi iz šestog veka, kada se arhanđel Mihailo navodno pojavio na vrhu građevine i vratio mač u korice, što je označilo kraj kuge koja je harala Rimom. Bronzana statua anđela na vrhu zamka podseća na tu legendu.

Zamak Svetog Anđela u Rimu – frontalni pogled sa Mosta Svetog Anđela sa Berninijevim mermernim anđelima na postoljima, masivna cilindrična tvrđava od cigle sa bronzanom statuom arhanđela Mihaila na vrhu, turisti sa kišobranima pod dramatičnim oblačnim nebom.

Tajni prolaz poznat kao Paseto di Borgo povezuje zamak sa Vatikanom i služio je papama kao put za bekstvo u slučaju opasnosti. Papa Klement Sedmi koristio je ovaj prolaz 1527. godine tokom pljačke Rima od strane vojski Karla Petog. Unutrašnjost zamka krije bogato ukrašene papske odaje sa freskama iz šesnaestog veka i terase sa kojih se pruža pogled na ceo grad.

Most Svetog Anđela, ukrašen deset anđela koje je projektovao Bernini, jedan je od najfotografičnijih prizora u Rimu. Svaki anđeo drži predmet vezan za Hristove muke krst, krunu od trnja, koplje, sunđer. Stigao sam do zamka baš kada se nebo naoblačilo, i dramatičan kontrast tamnih oblaka iza ciglenog zamka stvorio je nezaboravan prizor.

Pogled na Rim sa obale Tibra – most Vittorio Emanuele II sa mermernim skulpturama, kupola bazilike Svetog Petra u daljini, rimske zgrade boje oker i zeleni drvoredi duž reke pod oblačnim nebom.

Tibar, reka koja protiče kroz Rim, nije široka ni impozantna poput nekih drugih evropskih reka, ali mostovi koji je presecaju pružaju neke od najboljih pogleda na grad. Pogled sa Ponte Umberto prema kupoli Svetog Petra jedno je od onih mesta gde se zaustavljate i samo gledate. Duž reke, naročito u predvečerje, svetlost dobija onu toplu rimsku boju koja je inspirisala Karavađa i druge majstore svetlosti i senke.

Sikstinska kapela i vatikanski muzeji

Nije moguće govoriti o Vatikanu a da se ne pomene Sikstinska kapela, možda najpoznatija prostorija na svetu. Mikelanđelov plafon, naslikan između 1508. i 1512. godine, prikazuje scene iz Knjige Postanja, od Stvaranja Adama do Nojevog potopa. Dvadeset godina kasnije, Mikelanđelo se vratio da naslika Strašni sud na oltarskom zidu, delo koje je šokiralo savremenike svojom dramatikom i golotinjom figura.

Vatikanski muzeji, kroz koje se prolazi na putu do Sikstinske kapele, sadrže jednu od najvažnijih umetničkih zbirki na svetu. Galerija geografskih mapa, Rafaelove sobe, Muzej Pio-Klementino sa antičkim skulpturama, svaka od ovih celina mogla bi da bude samostalan muzej. Svake godine oko šest miliona posetilaca prođe kroz ove hodnike, što govori o njihovom značaju.

Master Trevi: Moj dom u Rimu

Za boravak u Rimu izabrao sam Master Trevi, boutique aparthotel koji se nalazi na adresi Via dei Maroniti 19, na samo nekoliko minuta hoda od Fontane di Trevi. Ovaj objekat nudi 27 pažljivo dizajniranih apartmana koji spajaju savremeni minimalizam sa skandinavski inspiriranim unutrašnjim uređenjem. Boravio sam u jednosobnom apartmanu koji je ponudio nešto što klasični hotelski smeštaj retko pruža, osećaj da zaista živite u Rimu, a ne da ste samo u prolazu.

Marko Tadić, osnivač bloga Mr.M by Marko Tadić, u jednosobnom apartmanu Master Trevi aparthotela u Rimu – leži u krevetu sa belom posteljinom u crvenoj svilenoj pidžami, sa savremenim umetničkim grafkama na zidu i elegantnim noćnim lampama sa zlatnim postoljima.

Master Trevi blok za pisanje sa listom obaveznih mesta u Rimu – rukom ispisana lista Must-See in Rome sa stavkama Colosseum, Roman Forum, Pantheon, Spanish Steps, Vatican Museums, Piazza Navona i Sistine Chapel na belom bloku sa logom master i ikonicama.

Apartman je bio prostran i svetao, sa velikim prozorima od poda do plafona koji propuštaju prirodnu svetlost i stvaraju osećaj otvorenosti. Krevet je bio udoban, posteljina kvalitetna, a noćne lampe pored kreveta davale su prostoriji toplu, prijatnu atmosferu. Na zidovima iznad kreveta visile su dve uramljene grafike u neutralnim tonovima, koje su se savršeno uklapale u celokupni dizajn prostora. Kupatilo je bilo opremljeno kišnim tušem, bademantilima i papučama, detalji koji čine razliku između običnog smeštaja i pravog iskustva.

Ono što Master Trevi izdvaja od klasičnih hotela jeste koncept aparthotela. Svaki apartman ima malu kuhinju sa aparatom za kafu, frižiderom i svim što je potrebno za pripremu laganog obroka. To znači da možete započeti jutro espressom u svom apartmanu pre nego što izađete na rimske ulice. Zajednički prostor na prizemlju služi kao dnevni boravak gde možete raditi, čitati ili se jednostavno opustiti.

Ulaz u Master Trevi aparthotel u Rimu staklena vrata sa natpisom „master", okružena maslinama u saksijama, starinskim fenjerom i zelenilom dvorišta, sa odrazom okolnih rimskih fasada boje terakote u staklenim panelima.

Pogled na unutrašnje dvorište u blizini Master Trevi aparthotela u Rimu rimske zgrade boje oker i narandže sa drvenim kapcima, visokom palmom, maslinama i starinskim fenjerom pod vedrim plavim nebom.

Doručak je serviran u prijatnom ambijentu sa otvorenim policama na kojima su stajale boce vina, voće, svež sok i korpa peciva. Kroasani, slatkiši i razne namirnice bili su izloženi pod staklenim poklopcima, a mali tanjiri sa maslinama, pistacijama i domaćim preljevima davali su tom obroku pravi italijanski karakter. Atmosfera je bila intimna i daleko od haosa velikih hotelskih restorana.

Doručak u Master Trevi aparthotelu u Rimu bife sa svežim kroasanima, pecivima, domaćim džemovima, pistacijama i maslinama, belim šoljama za kafu i tanjirima, na tamnom stolu uz police sa voćem, bocama soka i vinskim čašama u toploj ambijentalnoj rasveti.

Lokacija je besprekorna. Izlazite na ulicu i za dva minuta ste kod Fontane di Trevi. Špansko stepenište, Panteon, Via del Korso sve je u krugu od deset minuta hoda. Tihi dvorište kompleksa u kojem se Master Trevi nalazi pruža mir od rimske buke, ali čim pređete prag, u samom ste srcu grada. Upravo taj balans između udobnosti apartmana i hotelske usluge čini ovaj koncept idealnim za putnika koji želi da provede više od jedne noći u Rimu i da grad upozna u svom ritmu.

Tiho dvorište u blizini Master Trevi aparthotela u Rimu monumentalna zelena drvena vrata sa lukom na fasadi boje terakote, kamene stepenice, starinski fenjeri i zimzeleni žbunovi u tipično rimskom ambijentu.

Na bloku za pisanje sa logom Master Trevi napisao sam svoju listu obaveznih mesta u Rimu: Koloseum, Rimski forum, Panteon, Špansko stepenište, Vatikanski muzej, Piazza Navona, Sikstinska kapela i polako ih jedan po jedan obilazio tokom boravka.

Vittorijano i Piazza Venecija: Monumentalni centar

Piazza Venecija je raskrsnica na kojoj se ukrštaju svi putevi Rima. Na južnoj strani trga uzdiže se Vittorijano, monumentalni spomenik posvećen prvom kralju ujedinjene Italije Viktoru Emanuelu Drugom. Rimljani ga šaljivo zovu „svadbena torta” ili „pisaća mašina” zbog njegovog preglomaznog belog mermera koji odudara od topih tonova okolne arhitekture. Bez obzira na to, pogled sa vrha ovog spomenika, do kojeg vodi stakleni lift, pruža jednu od najboljih panorama Rima od Koloseuma na jednoj strani do kupole Svetog Petra na drugoj.

Sa Piazza Venecija polazi Via dei Fori Imperijali, široki bulevar koji car Musolini probio tridesetih godina dvadesetog veka kroz srce antičkog Rima. Ova ulica vodi pravo do Koloseuma i pruža pogled na Rimski forum sa obe strane. Vikendom je ova ulica zatvorena za saobraćaj i postaje najlepša pešačka zona u gradu.

Trastevere i rimski karakter

Trastevere, četvrt na desnoj obali Tibra, sačuvala je onaj rimski karakter koji je u centru grada delimično izgubljen pod teretom masovnog turizma. Uske uličice, fasade obrasle bršljanom, male tratorije sa kariranim stolnjacima i veš koji se suši na prozorima, sve to daje Trasteveru autentičnost koju je teško naći drugde. Ova četvrt je bila dom rimskih zanatlija i radnika, i taj duh se i danas oseća u njenom neuređenom šarmu.

Bazilika Santa Maria in Trastevere, jedna od najstarijih crkava u Rimu posvećenih Bogorodici, nalazi se na središnjem trgu ove četvrti. Mozaici na fasadi i u apsidi datiraju iz 12. i 13. veka i spadaju među najlepše u gradu. Uveče, trg postaje mesto okupljanja muzičari sviraju, ljudi sede na stepenicama fontane i uživaju u atmosferi koja podseća na Rim kakav je bio pre ere masovnog turizma.

Živopisna rimska ulica sa restoranima – prolaznici, motori parkirani uz fasade, stolovi sa belim stolnjacima ispod suncobrana, zeleni žbunovi na zidovima i atmosfera rimskog popodneva u srcu istorijskog centra.

Rimske fontane: Muzika vode

Rim je grad fontana. Više od dve hiljade fontana razbacano je po gradu, od monumentalnih baroknih zdanja do malih česmi na uglovima ulica poznatih kao nazoni. Ove male fontane sa pitkom vodom postavljene su krajem devetnaestog veka i i danas služe svojoj svrsi možete napuniti flašu vodom koja je čista, hladna i besplatna.

Fontana Barkačija na Piazza di Spagna, u obliku potonulog čamca, napravljena je u obliku koji je prilagođen niskom pritisku vode na tom mestu. Fontane na Piazza Navona Fontana četiri reke u centru, Fontana Neptuna na severu i Fontana del Moro na jugu, čine ovaj trg jednim od najfotogeničnijih mesta u Rimu. Na Piazza dela Rotonda, ispred Panteona, fontana sa obeliskom iz vremena Ramzesa Drugog dodaje egipatski akcenat ovom rimskom trgu.

Svaka fontana u Rimu ima svoju priču, svoju simboliku i svoju lepotu. One nisu samo ukrasi, one su bile vitalni deo rimske infrastrukture još od vremena antičkih akvedukata koji su dovodili vodu u grad sa okolnih brda.

Rimska kuhinja: Ukus koji se pamti

Ne može se pisati o Rimu a da se ne pomene hrana. Rimska kuhinja je jednostavna, zasnovana na kvalitetnim sastojcima i receptima koji se prenose sa generacije na generaciju. Četiri klasična rimska jela su karborana, amatrićana, kačo e pepe i đumberi. Svako od ovih jela ima svoje pravilo – karborana se pravi sa guanćale, jajima, pekorinim i crnim biberom, bez pavlake i bez luka. Ko stavi pavlaku u karboronaru, nije skuvao karboronaru.

Rimska pica se razlikuje od napuljske, testo je tanje i hrskavije, naročito varijanta poznata kao pica al tagljo, koja se prodaje u parčadima i meri na vagu. Za desert, tu je maritozo, mekana briošu napunjena šlagom, koja je poslednih godina postala rimski kulinarski simbol na društvenim mrežama.

Supalji je još jedan rimski specijalitet, pržene kuglice pirinča punjene mocarelom i ragujom, sa hrskavom spoljašnjošću. Ova jela se najbolje probaju u trattorijama daleko od glavnih turističkih ruta, u četvrtima kao što su Trastevere, Testaćo ili San Lorenco.

Praktični saveti za putovanje u Rim

Rim je grad koji se najbolje obilazi pešice, ali udobna obuća je neophodna, kaldrma zna da bude nezahvalna. Proleće i jesen su idealni periodi za posetu, kada su temperature prijatne, a gužve nešto manje nego leti. Karte za Koloseum i Vatikanske muzeje obavezno kupite unapred jer su redovi za ulaznice ponekad duži od sat vremena.

Rimska kuhinja zaslužuje poseban tekst, ali vredi pomenuti da su karborana, amatrićana, kačo e pepe i đumberi četiri osnovna rimska jela koja morate probati. Izbegavajte restorane koji imaju slike jela na meniju i fotografe ispred vrata, to je siguran znak da su namenjeni turistima, ne Rimljanima.

Rim ima dve glavne železničke stanice Termini i Tiburtina i dva aerodroma Fjumićino i Kampino. Iz Fjumićina do centra grada najbrže se stiže vozom Leonardo Ekspres, koji za trideset dva minuta vozi do stanice Termini. Gradski prevoz postoji, ali metro ima samo tri linije jer svako kopanje neminovno otkriva nove arheološke nalaze i zaustavlja radove.

Fasada crkve Santa Maria in Via Lata u Rimu – barokna bela fasada sa latinskim natpisom, stubovima i timpanonom, okružena rimskim zgradama, sa autobuskom stanicom, prolaznicima i saobraćajem u prvom planu.

Rim kao večna inspiracija

Na kraju svakog putovanja u Rim, ostajem sa istim osećajem da nisam video dovoljno, da nisam proveo dovoljno vremena, da moram da se vratim. Rim je grad koji ima tu retku sposobnost da vam pruži nešto novo svaki put kada ga posetite. Možete doći deset puta i svaki put otkriti ulicu, crkvu, fontanu ili pogled koji ranije niste primetili.

Rim nije samo prestonica Italije. On je prestonica jedne civilizacije koja je oblikovala ceo zapadni svet. Hodati rimskim ulicama znači hodati po istim kamenovima po kojima su hodali carevi, pape, umetnici i mislioci koji su formirali svet u kojem danas živimo. Taj osećaj kontinuiteta, ta nit koja povezuje prošlost sa sadašnjošću, čini Rim jednim od onih retkih gradova koji zaista zaslužuju epitet – večni.

Vratio sam se u svoj apartman u Master Treviju, seo na krevet i pogledao listu na bloku za pisanje. Svaka stavka bila je zaokružena. Sva ta mesta sam obišao, ali Rim me je, kao i uvek, naučio da prava putovanja nisu u čekiranju stavki sa liste. Prava putovanja su u onim trenucima između u kafi popijenoj na nekom nepoznatom trgu, u svetlosti koja pada na fasadu jarke boje, u zvuku fontane iza ugla. To je ono što vas tera da se vratite. Zato, dragi Rimu, hvala ti što me svaki put iznova podsetiš zašto putujem. Vidimo se ponovo po ko zna koji put, jer novčić je već bačen u fontanu.

Da li ste već imali priliku da posetite Rim, ovaj večni grad u kojem se antički stubovi uzdižu pored baroknih fontana, a dve hiljade godina istorije živi na svakom koraku ulica po kojima su hodali carevi, pape i najveći umetnici zapadne civilizacije? Ili možda tek planirate da zakoračite u ovaj veličanstveni lavirint, izgubite se u uskim uličicama iza Panteona, osetite energiju grada koji diše kroz svoje trgove i fontane, ali i pronađete trenutke tišine u skrivenim crkvama i dvorištima koja čuvaju remek-dela od neprocenjive vrednosti?

Svoje utiske, komentare ili pitanja slobodno ostavite ispod teksta ili me kontaktirajte putem mejla i društvenih mreža. Sve informacije su dostupne na stranici KONTAKT.

Vidimo se uskoro, sa novom pričom iz srca stare Evrope!

Srdačni blogerski pozdrav iz Rima,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Svetske turističke organizacije (UN Tourism) i Master Trevi Rome hotela, kao i drugih lokalnih partnera koji su nesebično podržali ovaj projekat. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.

SHARE THIS POST