Pisma iz Moldavije: Kišinjev, mala metropola velikog srca…

Dragi moji pustolovi, nadam se da ste dobro i da ste spremni za novu sezonu avantura na Mr.M blogu! Ove jeseni sam imao priliku da posetim jednu neobičnu malu zemlju, velikog srca u istočnoj Evropi – Republiku Moldaviju. Vrlo sam ponosan na činjenicu da sam baš ja prvi bloger na svetu koji je pozvan da poseti i oseti moldavsko gostoprimstvo i da proverim neke činjenice koje sam pročitao u brojnim časopisima da je ova mala zemlja nova velika destinacija za ljubitelje dobrih vina i vrhunskih jela u Istočnoj Evropi.

Na samom početku ovog posta iskoristio bih priliku da se zahvalim Nacionalnoj Investicionoj Agenciji Republike Moldavije i Ministarstvu Kulture Republike Moldavije na srdačnom pozivu i neverovatnom iskustvu da bolje upoznam moldavsku kulturu i običaje.

Šta znamo o Moldaviji? Republika Moldavija je zemlja bez izlaza na more u istočnoj Evropi. Graniči se sa Rumunijom na zapadu i Ukrajinom na severu, istoku i jugu. Glavni i ujedno i najveći grad Republike Moldavije je Kišinjev. Većina moldavske teritorije je bila deo Kneževine Moldavije od 14. veka do 1812. godine, kada ju je Otomansko carstvo ustupilo Ruskom carstvu, kojoj je Moldavija bila vazalna država i postala priznata kao Besarabija.

Južna Besarabija je 1856. godine vraćena Moldaviji, koja se tri godine kasnije ujedinila sa Vlaškom i formirala Rumuniju, ali je ruska vlast obnovljena nad celim regionom 1878. godine Tokom Ruske revolucije 1917. godine Besarabija je nakratko postala autonomna država u sastavu Ruske Federacije. Tokom februara 1918. godine, Moldavska Demokratska Republika je proglasila nezavisnost, a zatim se integrisala u Rumuniju kasnije te godine nakon glasanja u njenoj skupštini. Odluku je osporila Sovjetska Rusija, koja je 1924. godine uspostavila, u okviru Ukrajinske SSR, takozvanu Moldavsku autonomnu republiku (MASSR) na teritorijama koje su delimično naseljene Moldavijom istočno od Besarabije.

Moldavija je danas parlamentarna republika sa predsednikom kao šefom države i premijerom kao šefom vlade. Članica je Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope, Svetske trgovinske organizacije (STO), Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), GUAM Organizacije za demokratiju i ekonomski razvoj, Zajednice nezavisnih država ( CIS), Organizacija crnomorske ekonomske saradnje (BSEC) i Asocijacijski trio. Moldavija je ove godine postala zvanični kandidat za članstvo u Evropskoj uniji.

Kako je Moldavija dobila svoje ime? Naziv Moldavija je izveden od reke Moldavije, čija dolina je služila kao politički centar u vreme osnivanja Kneževine Moldavije 1359. godine. Poreklo imena reke je do danas ostalo nejasno. Prema legendi koju su preneli moldavski hroničari Dimitrije Kantemir i Grigore Ureče, princ Dragoš je reku nazvao po lovu na aurohove: posle potere, knežev iznemogli gonič Molda se udavio u reci. Ime psa, dato reci, proširilo se na Kneževinu i potom na Republiku Moldaviju.

Na kulturnu tradiciju Moldavije uticalo je prvenstveno rumunsko poreklo njenog većinskog stanovništva, čiji koreni sežu u drugi vek nove ere, period rimske kolonizacije u Dakiji. Zbog neobične geografske lokacije na raskršću latinske, slovenske i drugih kultura, Moldavija je obogatila sopstvenu kulturu usvajajući i održavajući tradicije susednih regiona i drugih uticajnih moćnih država. Najveća etnička grupa, koja je do 14. veka postala široko identifikovana kao „moldavska“ liga, igrala je značajnu ulogu u oblikovanju klasične rumunske kulture. Moldavska kultura je takođe bila pod uticajem vizantijske kulture, susednog mađarskog i slovenskog stanovništva, a kasnije i Turaka Osmanlija. Snažan zapadnoevropski uticaj u moldavskoj književnosti i umetnosti je doživeo zlatni preporod je u 19. veku. Tokom perioda 1812-1917. godine i 1944-1989. godine, Moldavci su bili pod uticajem ruske i sovjetske administrativne kontrole, kao i imigracije etničkih Rusa.

Kulturno nasleđe Moldavije obeležile su brojne crkve i manastiri koje je sagradio moldavski vladar Stefan Veliki u 15. veku, radovi kasnijih renesansnih mitropolita Varlaama i Dosofteja, kao i dela naučnika kao što su Grigore Ureče, Miron Kostin, Nikolae Milesku. U 19. veku Moldavci sa teritorija srednjovekovne Kneževine Moldavije, podeljene na Besarabiju, Bukovinu i Zapadnu Moldaviju (posle 1859. godine, Rumunija), dali su značajan doprinos formiranju moderne rumunske kulture. Među njima je bilo mnogo Besarabija, kao što su Aleksandru Donici, Aleksandru Hajdeu, Bogdan Petričiku Hasdeu, Konstantin Stamati, Konstantin Stamati-Čiurea, Kostače Negruci, Aleku Ruso, Konstantin Stere.

Mihai Eminesku, kasni romantičarski pesnik, i Jon Kreanga, pisac, su najuticajniji umetnici na rumunskom jeziku, koji se smatraju nacionalnim piscima iu Rumuniji i u Moldaviji.

Dolazimo do zanimljivog dela koje sve nas zanima – hrana! Moldavska kuhinja je specifična i stil kuvanja je stvar tradicije koja je od izuzetne važnosti za Moldavce. Sastoji se uglavnom od sastojaka poput raznih vrsta mesa, krompira, kupusa i raznih žitarica. Lokalna kuhinja je veoma slična rumunskoj, a takođe crpi inspiraciju i elemente iz drugih kuhinja u regionu, uključujući grčku, poljsku, ukrajinsku i rusku, sa velikim uticajem koji je ostavila otomanska kuhinja.

Zbog odličnog geografskog položaja, plodno tlo Moldavije daje obilje grožđa, voća, povrća, žitarica, mesa i mlečnih proizvoda, koji su svi našli svoju primenu u nacionalnoj kuhinji. Plodna crna zemlja u kombinaciji sa upotrebom tradicionalnih poljoprivrednih metoda omogućava uzgoj širokog spektra hrane u Moldaviji. Moldavska kuhinja je bogata i uz dobru hranu uvek možete pronaći i odgovarajuće vino!

Najpoznatije moldavsko jelo je mamaliga (kaša ili kaša od kukuruznog brašna). Ovo je osnovna hrana nalik palenti na moldavskom stolu, koja se služi kao prilog uz čorbe i jela od mesa ili ukrašena svežim sirom, pavlakom ili svinjskom korom. Regionalni delikatesi uključuju branza (salamureni sir) i friptura (jagnjeće ili kozje čorbe). Ne zaboravite da svako dobro moldavsko jelo mora pratiti i odgovarajuće vino jer je to stvar tradicije i načina života koji Moldavci neguju vekovima!

Tradicionalna za moldavsku kuhinju su jela koja kombinuju raznovrsno povrće, kao što su paradajz, paprika, patlidžan, kupus, pasulj, crni luk, beli luk i praziluk. Povrće se koristi u salatama i sosovima, a peče se, kuva na pari, kiseli (muraturi), soljeno ili marinirano.

Različite vrste bors (čorba) uključuju širok spektar supa sa karakterističnim kiselim ukusom. To mogu biti supe od mesa i povrća, ili riblje supe, koje su sve kisele boršom (tradicionalno napravljenim od mekinja) ili limunovim sokom. Pileća supa sa mesom, poznata kao zeama, veoma je popularna.

Mesni proizvodi zauzimaju posebno mesto u tradicionalnoj moldavskoj kuhinji, posebno kao predjelo ili glavno jelo. Pečena i pečena svinjetina, goveđe ćufte i jagnjetina na pari su uobičajeni. Meso i riba se često mariniraju, a zatim peku na roštilju. U tradicionalna praznična jela spadaju punjeni kupus sa mlevenim mesom, pilav (jelo od pirinča), žele od svinjskog mesa, rezanci, piletina i mnogi drugi.

U pojedinim sredinama preovlađuje kuhinja različitih etničkih manjina. U istočnim oblastima Ukrajinci jedu boršč, dok na jugu, Besarabski Bugari služe tradicionalnu mangeu (piletina sa sosom), dok Gagauzi pripremaju šorpu, veoma začinjenu ovčiju supu. U ruskim zajednicama popularni su pelmeni (knedle punjene mesom). Razna jela koja se služe za novogodišnjom trpezom uključuju uglavnom jela pod ruskim uticajem, kao što su šuba i salata de boeuf.

Druga veoma popularna jela uključuju varijantu pierogija pod nazivom coltunasi, punjenu svežim belim sirom (coltunasi cu brinza), mesom (coltunasi cu carne) ili trešnjama.

Bezalkoholna pića uključuju kompote od dinstanog voća i voćni sok. Popularna alkoholna pića su divin (moldavska rakija), pivo i naravno poznato moldavsko vino. Evropsko grožđe se koristi u proizvodnji vina. Popularno grožđe uključuje sovinjon, kaberne i muskat. Glavne domaće moldavske sorte uključuju Feteasca, Rara neagra i Busuioaca alba.

Penušavo vino zauzima posebno mesto u moldavskoj kuhinji. Zemlja proizvodi velike količine klasičnih belih i ružičastih penušavih vina, kao i crvenih penušavih vina koja su prvobitno uvedena u Moldaviji. Najpoznatija penušava vina su ona proizvedena u vinariji Krikova. Poznati brendovi moldavskih penušavih vina su Negru de Purcari, Moldavija, Kišinjev, Cricova, Muscat spumant, National, Nisporeni, itd. Prave se od širokog spektra evropskih sorti grožđa, uključujući šardone, pino beli, pino sivi, pino meni, sovinjon, aligote, traminac roze, muskat beli, kaberne sovinjon i pino crni. Lokalna sorta Feteasca Alba, koja se takođe koristi u penušavim vinima, uzgaja se u Moldaviji još od vremena antičke Dakije.

Tokom moje posete Moldaviji posetio sam 3 najpoznatije vinarije: Cricova, Castel Mimi i Chateau Vartely o kojima ću vam više pisati u narednom postu i siguran sam da ćete uživati u jedinstvenom sadržaju!

Pošto sam vas upoznao sa istorijom Moldavije i približio vam moldavsku kulturu, nasleđe, kao i njihovu kuhinju, došlo je vreme da vam napišem nešto o samoj prestonici ove neobične male zemlje, velikog srca koja čini srce istočne Evrope – Kišinjevu!

Kišinjev je glavni industrijski i trgovački centar Moldavije, a nalazi se u samom srcu zemlje, na reci Bač, pritoci Dnjestra. Prema nekim poslednjim podacima u samom gradu živi preko 600.000 stanovnika, dok je u opštini Kišinjev, koja uključuje i sam grad i druge obližnje zajednice čini skoro 800.000 stanovnika. Kišinjev je ekonomski najprosperitetniji centar u Moldaviji i najveće saobraćajno čvorište. Skoro trećina stanovništva Moldavije živi u oblasti metroa, što je impresivno!

Kako je prestonica Moldavije dobila svoje ime? Poreklo imena grada je nejasno. Postoje brojne legende i teorije koje ukazuju da bi ime moglo da potiče od arhaične rumunske reči chisla (što znači „izvor“, „izvor vode“) i noua („novi“), jer je izgrađeno oko malog izvora, na uglu Puškina i Albišvare ulice koje čine samo jezgro današnjeg Kišinjeva!

Postoji jedna zvanična verzija istorije, koju je formulisao Štefan Čobanu, rumunski istoričar i akademik, smatra da je ime formirano na isti način kao i ime Kišinjeva (alternativno napisano: Kišinjev) u zapadnoj Rumuniji, blizu granice sa Mađarskom. Njeno mađarsko ime je Kisjeno, od čega potiče i rumunsko ime. Kisjeno potiče od kis „mali“ i Jeno, jednog od sedam mađarskih plemena koja su ušla u Karpatski basen 896. Najmanje 24 druga naselja su nazvana po plemenu Jeno.

Kišinjev je na ruskom poznat kao Kišinev, dok ga mediji na ruskom jeziku Moldavije zovu Kišineu. Takođe je napisano kao Chisineu na rumunskom jeziku pre 20. veka i kao Kišineu na moldavskom ćiriličnom pismu. Istorijski gledano, naziv grada na engleskom jeziku, Chisinau, bio je zasnovan na modifikovanom ruskom jer je ušao u engleski jezik preko ruskog u vreme kada je Kišinjev bio deo Ruske imperije.

Kako je nastao Kišinjev? Osnovan 1436. godine kao manastirsko selo, grad je bio deo Kneževine Moldavije, koja je od 16. veka postala vazalna država Osmanskog carstva, ali je i dalje zadržala svoju autonomiju. Početkom 19. veka Kišinjev je bio mali grad sa 7.000 stanovnika.

Istorijski gledano, Kišinjev je bio dom za četrnaest fabrika 1919. godine. Kišinjev je finansijska i poslovna prestonica Moldavije. Kišinjev ima najveći i najrazvijeniji sektor masovnih medija u Moldaviji i dom je nekoliko povezanih kompanija, od vodećih televizijskih mreža i radio stanica do velikih novina. Sve nacionalne i međunarodne banke imaju sedište u Kišinjevu. Značajne lokacije u okolini Kišinjeva uključuju bioskop Patria, nove tržne centre Malldova, Megapolis Mall i najpoznatije prodavnice. Dok mnogi lokalni stanovnici nastavljaju da kupuju na bazarima, mnogi stanovnici više klase i turisti kupuju u maloprodajnim objektima i na Maldovi.

Elat, stariji tržni centar u okrugu Botanica, i Sun Citi, u centru, popularniji su među lokalnim stanovništvom. U gradu postoji nekoliko zabavnih parkova. Jedan iz sovjetskog doba nalazi se u okrugu Botanica, duž tri jezera velikog parka, koji seže do periferije centra grada. Drugi, moderni park Aventura, nalazi se dalje od centra.

Plan rasta grada je razvijen još u 19. veku. Još davne 1836. godine završena je izgradnja Kišinjevske katedrale i njenog zvonika. Zvonik je srušen u sovjetsko vreme i obnovljen je 1997. Kišinjev takođe prikazuje ogroman broj pravoslavnih crkava i zgrada iz 19. veka širom grada, kao što su manastir Ćuflea ili crkva Preobraženja Gospodnjeg. Veći deo grada je napravljen od krečnjaka vađenog iz Krikove, ostavljajući tamo čuveni vinski podrum.

Mnoge zgrade modernog arhitektonskog stila izgrađene su u gradu nakon 1991. godine. Postoji mnogo kancelarijskih i trgovačkih kompleksa koji su moderni, renovirani ili novoizgrađeni, uključujući Kentford, SkiTover i sedište Union Fenosa. Međutim, stare grupe stambenih blokova u sovjetskom stilu i dalje su opsežna karakteristika gradskog pejzaža.

U Kišinjevu postoji nekoliko važnih muzeja. Tri nacionalna muzeja su Narodni muzej etnografije i prirodne istorije, Narodni muzej umetnosti i Nacionalni arheološko-istorijski muzej. Kišinjev, kao i cela Moldavija, još uvek pokazuju značajne znake etničke kulture. Znakovi na kojima piše „Patria Mea“ (Moja domovina) mogu se naći širom prestonice. Iako malo ljudi još uvek nosi tradicionalnu moldavsku odeću, veliki javni događaji često privlače ljude da nose narodnu nošnju.

Nacionalni dan vina Moldavije i festival vina održavaju se svake godine prvog vikenda oktobra u Kišinjevu. Događaji proslavljaju jesenju žetvu i prepoznaju dugu istoriju proizvodnje vina u zemlji, koja datira oko 500 godina unazad. To čini tradiciju i kulturu ove zemlje i to su jaki koreni koji čine ovu zemlju originalnom i lepom!

Tokom mog prvog dana u Kišinjevu bio sam u prilici da prisustvujem jednom velikom modnom događaju UNZIP koji važan kako za poznate moldavske modne kreatore, kao i za neke nove mlade nade za koje se smatra da će postati važna imena u svetu mode. Moj prvi utisak kada sam ušao u velelepno zdanje gde su se održavale revije su bili neverovatni jer se vidi koliko ustvari Moldavci vode računa o svim detaljima, tako da sam imao utisak da se nalazim na nekom gala dešavanju u sklopu milanske nedelje mode na kojima sam bio rado viđen gost, tako da imam samo reči hvale za organizaciju ovog dešavanja.

Moj prvi dan u Kišinjevu je bio uzbudljiv i pun iznenađenja. Uživao sam u brojnim moldavskim specijalitetima i vozio se lokalnim trolejbusima pošto su ljudi iz organizacije mislili da ja nemam predstavu kako izgleda biti turista u gradu u kojem možeš osetiti pozitivnu energiju dok krstariš gradom nekim od brojnih linija trolejbusa… Kada sam i objasnio kako mi u Srbiji imamo sličan način života, shvatili smo da imamo sličnu kulturu i tradiciju koja nas povezuje.

Iskoristio bih ovu jedinstvenu priliku da se zahvalim timu Nacionalnoj Agenciji za Investicije Republike Moldavije i Ministarstvu Kulture Republike Moldavije na iskrenom i ljubaznom pozivu da posetim njihovu zemlju i da osetim moldavsko gostoprimstvo i bar na kratko zavirim u viševekovnu kulturu i tradicije jedne neobične i lepe zemlje u istočnoj Evropi. Ovo je bilo jedno neobično i lepo putovanje gde sam zabeležio brojne fotografije, lepe uspomene i doneo kući najlepša moldavska vina i sireve. Putovanja su najbolji vid neformalne edukacije, gde čovek upoznaje svet i nove kulture i na taj način ima priliku da se poveže sa svetom i proširi svoje vidike i granice. Ovaj put je Invest Moldova je sa svojim partnerima učinila moje putovanje izuzetnim i drago mi je da sam baš ja bio prvi bloger u svetu koji je posetio njihovu zemlju i iskreno se nadam da će u skorijoj budućnosti biti još blogera, influensera i medijskih ličnosti koji će prikazati Moldaviju i dokazati da je to jedna lepa zemlja sa velikim srcem koja je uvek spremna da ugosti svakog!

Naravno, moja poseta Moldaviji je bila izuzetna jer sam bio u prilici da odsednem u jednom od najboljih hotela u gradu – BERD’S Chisinau MGallery Hotel Collection koji je prvi i jedini dizajnerski hotel u Moldaviji. Nalazi se u srcu društvenog i kulturnog života Kišinjeva i bilo je veoma lako i jednostavno se kretati po gradu, što je najvažnije za svakog putnika, zar ne?

Hotel nudi 33 sobe i apartmane pune lokalne tradicije u kombinaciji sa modernom, savremenom arhitekturom i estetikom uz vrhunski komforo. Italijanski restoran MEZZO predstavlja novi svež pogled na italijansku tradiciju, ukusnu kuhinju i elegantan enterijer koji ostaje veran duh minimalizma. BERD’S Chisinau MGallery obećava autentično putovanje u moldavsku kulturu.

Želeo bih da se zahvaljim ljubaznom i profesionalnom osobolju koja je učinila moj boravak nezaboravnim i bilo mi je veliko zadovoljstvo da budem njihov dragi gost u specijalnom Signature apartmanu, koji predstavlja istinsko i duboko razumevanje luksuza i dizajna. Ovaj elegantni dvosobni apartman sa prostranim dnevnim boravkom opremljen je mekim kožnim nameštajem, neverovatnom spavaćom sobom sa kožnim stolom, otvorenim kupatilom sa đakuzijem i tušem. Unutrašnjost je ukrašena ručno tkanim tepisima poreklom sa Tibeta i konceptualizovanim od strane Lucca Scacchettija da prenese tradicionalne lokalne motive. Iskustvu doprinosi i jedinstvena kolekcija keramike poznatog moldavskog vajara – Jurija Platona.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog prvog specijalnog putopisa u jesenjoj sezoni o Moldaviji gde smo imali prilike da uživamo u lepoti prestonice ove male neobične zemlje velikog srca – Kišinjevu. Današnji putopis ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Investicione Agencije Republike Moldavije – Invest Moldova Agency u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogućili da osetim duh i lepotu moldavske kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu iz Moldavije.

Želeo bih da se još jednom da se posebno zahvalim osoblju hotela BERD’S Chisinau MGallery Hotel na toploj dobrodošlici i što su me ugostili u svom hotelu. Boravak u njihovom hotelu je bio izuzetan, gde sam imao osećaj topline kao kod svoje kuće!

Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način tokom ove svetske zdrastvene krize COVID-19.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobične zemlje u istočnoj Evropi.

Kako se vama dopala ova moja priča o Kišinjevu i moldavskoj kulturi? Da li ste imali priliku do sada da posetite magičnu Republiku Moldaviju?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz Kišinjeva,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Investicione Agencije Republike Moldavije i Ministarstva Kulture Republike Moldavije kao i drugih lokalnih partnera. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.