Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, dobrodošli u novi putopis na Mr.M blogu. Nakon serije putopisa iz Azije koji su osvojili vaša srca, vreme je da se posvetimo evropskim metropolama. Svi oni koji putuju znaju da postoje dve vrste destinacija, gradovi koje posećujete i gradovi koji vas posete i osvoje vaše srce na prvi pogled. Amsterdam pripada ovoj drugoj vrsti. Tog decembra 2025. godine, kada sam kročio po ko zna koji put na mokri kaldrmisani trotoar ispred Centralne železničke stanice, osetio sam nešto što ne mogu precizno da opišem: mešavinu uzbuđenja, topline i tihe holandske buntovničke elegancije koju ovaj grad nosi u sebi bez obzira na godišnje doba. Nije padao sneg, ali je vazduh bio oštar, nebo sivo-plavo, a svetla duž kanala već su počela da se pale, pretvarajući grad u nešto nalik pozorišnoj sceni na otvorenom.
Pre nego što započnem današnji putopis o Amsterdamu, želim da izrazim posebnu zahvalnost Svetskoj turističkoj organizaciji – UN Tourism i Waldorf Astoria Amsterdam na podršci i promociji kvalitetnog turizma širom sveta. Njihova posvećenost povezivanju kultura i destinacija predstavlja inspiraciju za sve nas koji verujemo da putovanje oplemenjuje dušu.
Amsterdam nije samo glavni grad Holandije, mada mnogi ne znaju da vlada zapravo zaseda u Hagu. Ovo je grad koji ima dušu, grad koji diše kroz svoje kanale, pedale bicikala i fasade kuća starih po četiri veka. Grad koji prima gotovo devet miliona posetilaca godišnje i svakome od njih nudi nešto drugačije. Meni je ponudio zimsku bajku bez snega i pokazao mi da je ponekad najlepša sezona za putovanje upravo ona koja vas na prvi pogled ne privlači.
Amsterdam: Grad sagrađen na vodi i drvenim stubovima
Ono što me je uvek fasciniralo u Amsterdamu jeste činjenica da ceo grad doslovno stoji na drvenim stubovima zabijenim u močvarno tlo. Zvuči neverovatno, ali je istina jer bez tih miliona stubova zarivenih u peskoviti sloj ispod močvare, veličanstvene kuće duž kanala bi se urušile pre više vekova. Holanđani imaju izreku koja savršeno oslikava njihov odnos prema prirodi i inženjerstvu: „Bog je stvorio svet, ali su Holanđani stvorili Holandiju.” I zaista jer tako, jer kada šetate Amsterdamom, shvatate koliko je zapravo tačna ta izreka.
Amsterdam je osnovan u dvanaestom veku kao malo ribarsko naselje na ušću reke Amstel, koja je pregradjena da bi se kontrolisale poplave, otuda i potiče samo ime grada, koje doslovno znači „brana na Amstelu”. Iz tog skromnog početka izrastao je jedan od najvažnijih trgovačkih centara sveta, naročito tokom sedamnaestog veka, u periodu koji se naziva Holandsko zlatno doba. U tom periodu, Amsterdam je bio centar svetske trgovine, finansija i umetnosti. Moćna Holandska istočnoindijska kompanija odavde je upravljala trgovačkim putevima koji su se prostirali do jugoistočne Azije, a bogatstvo koje je pristizalo u grad omogućilo je izgradnju onog Amsterdama koji danas poznajemo.
Sistem kanala, koji je izgrađen upravo tokom tog zlatnog perioda, čini okosnicu grada. Amsterdam ima preko sto kilometara kanala, oko 165 vodenih tokova, 90 ostrva i više od 1500 mostova, što je verovali ili ne, tri puta više nego što ih ima Venecija. Tri glavna kanala: Herengracht (Gospodski kanal), Keizersgracht (Carski kanal) i Prinsengracht (Prinčevski kanal), formiraju koncentrične polukrugove oko starog centra grada. Ceo ovaj sistem kanala je 2010. godine upisan na listu Svetske baštine pod zaštitom Uneska, čime je Amsterdam zasluženo dobio i formalnu potvrdu onoga što svi koji ga posete već znaju, da je to jedno od najlepših urbanih okruženja na planeti.
Amsterdam: Kako je mala ribarska naseobina postala svetska prestonica
Priča Amsterdama je priča o ljudskoj upornosti, domišljatosti i viziji. Kada su se prvi stanovnici naselili na ušće Amstela u 12. veku, niko nije mogao da zamisli da će to malo močvarno mesto postati jedan od najvažnijih gradova na svetu. Prva brana podignuta je oko 1270. godine i od tog trenutka počinje uspon naselja koje je 1275. godine dobilo slobodne trgovačke privilegije od holandskog grofa Florisa Petog.
Pravi procvat počeo je u 17. veku. Holanđani su se izborili za nezavisnost u Osamdesetogodišnjem ratu, a Amsterdam je preuzeo ulogu svetskog trgovačkog i finansijskog centra. Holandska istočnoindijska kompanija, osnovana 1602. godine, bila je praktično prva multinacionalna korporacija i prva kompanija koja je emitovala akcije na berzi, a njena centrala nalazila se upravo u Amsterdamu. Kroz grad je teklo bogatstvo iz svih krajeva sveta poput začina iz Indonezije, svile iz Azije, dijamanti iz Afrike. To bogatstvo je omogućilo izgradnju sistema kanala i veličanstvenih kuća čije fasade i danas krase grad.
Zanimljiv detalj koji sam saznao tokom brojnih poseta ovom gradu jeste zašto su amsterdamske kuće tako uske i visoke. U Holandskom zlatnom dobu, porez se obračunavao prema širini fasade, pa su domišljati trgovci gradili kuće što uže a što više. Na vrhu svake kuće stoji kuka koja je služila za podizanje tereta pomoću kolotura, jer su uska stepeništa bila nepraktična za unošenje nameštaja i robe. Takođe, ako pažljivo pogledate, primetićete da se mnoge kuće blago naginju napred. To nije greška u gradnji, već namerna konstrukcija koja je olakšavala podizanje tereta bez opasnosti da udari u fasadu.
Još jedna fascinantna činjenica potiče iz 1660. godine, kada je samo 25% stanovnika Amsterdama su bili Holanđani. Ostalih 75% procenata činili su stranci kao što su francuski hugenoti, španski Jevreji, nemački protestanti i mnogi drugi koji su bežali od progona u svojim zemljama. Amsterdam je oduvek bio grad utočište, grad koji prihvata i ta tradicija se oseća i danas, kada 120 različitih nacionalnosti čini njegovu populaciju.
Amsterdam: Zimska decembarska čarolija
Mnogi putnici Amsterdam posećuju u proleće, kada lale procvetaju i grad se zaodene bojama. Ali decembar donosi potpuno drugačiju, podjednako nezaboravnu atmosferu. Dani su kratki, sunce zalazi već oko četiri popodne, ali upravo ta rana tama otvara prostor za festivalsku magiju svetlosti. Tokom moje posete, grad je bio ukrašen za praznike, a Festval svetlosti u Amsterdamu, koji se te godine održavao četrnaesti put, pretvorio je kanale u galeriju na otvorenom. Dvadeset umetničkih instalacija od svetla raspoređenih duž kanala osvetljavalo je zimske noći, a svaka od njih nosila je svoju priču inspirisanu temom nasleđa.
Temperature su se kretale oko šest stepeni dnevno, uz povremeni vetar sa Severnog mora koji je terao da se čovek poput mene dobro obmota zimskom opremom. Nije padao sneg, ali je vazduh imao onu specifičnu zimsku svežinu koja vas natera da dublje udahnete i bolje pogledate oko sebe. Bez lišća na drveću, arhitektonski detalji kanalskih kuća bili su vidljiviji nego ikada, ukrasi na zabatima, kuke za dizanje tereta na vrhu fasada, prozori koji se smanjuju sa svakim spratom. Svaka kuća pričala je neku svoju priču.
Ono što je važno znati o decembru u Amsterdamu jeste da Holanđani prazničnu sezonu doživljavaju drugačije nego ostatak Evrope. Njihov najvažniji praznični lik nije Deda Mraz, već Sinterklas sveti Nikola, čiji praznik se obeležava 5. decembra, kada porodice razmenjuju poklone. Ceo grad je tokom prvih dana decembra još uvek bio obojen atmosferom Sinterklas slavlja, sa tradicionalnim začinjenim keksićima zvanim pepernoten i kruidnoten na svakom koraku. Božić u Holandiji je tiši, porodičniji praznik, bez preterane komercijalizacije, ali sa onom toplinom koja se oseća u svakom ukrašenom izlogu i osvetljenom prozoru kanalskih kuća.
Posebno upečatljivo iskustvo bio je obilazak tradicionalnih holandskih braon kafića bruine kroegen sa tamnim drvenim enterijirima, niskim plafonima i atmosferom koja je stara više vekova. U jednom takvom kafiću na Prinsengrachtu, sa čašom holandskog đenevera, njihovog tradicionalnog pića od kleke i pogledom na osvetljeni kanal, shvatio sam zašto Holanđani imaju posebnu reč za ono osećanje ugodnosti i topline u dobrom društvu. Gezelligheid se ne prevodi, ali se oseća i Amsterdam u decembru je možda najbolje mesto na svetu da ga doživite.
Na Trgu Dam, ogromna jelka iz nemačkog Ardena bila je ukrašena sa četrdeset hiljada sijalica, dok je fasada robne kuće De Bijenkorf blistala u svetlosti hiljada lampica. Šetnja kanalima nakon zalaska sunca bila je pravo iskustvo, odsjaj svetala na mirnoj površini vode, kafići osvetljeni svećama, miris toplog kakaoa i olibola, tradicionalnih holandskih krofnica posutih šećerom u prahu koje se prodaju na svakom ćošku tokom prazničnog perioda.
Znamenitosti koje morate posetiti u Amsterdamu
Amsterdam je grad koji ima toliko toga da ponudi da je gotovo nemoguće sve obići za jedan vikend. Ipak, postoji nekoliko mesta koja su apsolutni imperativ za svakog posetioca.
Rijksmuseum je nacionalni muzej Holandije i jedno od najznačajnijih umetničkih zdanja na svetu. Smešten na Muzejskom trgu, ovaj veličanstveni objekat čuva dela Rembrandta van Rejna, Johanesa Vermera i mnogih drugih holandskih i svetskih majstora. Remrandtova „Noćna straža” jeste centralno delo muzeja i ostavlja bez daha čak i one koji se ne smatraju ljubiteljima umetnosti. Savet je da rezervišete kartu unapred, jer se muzej redovno popuni, naročito tokom prazničnog perioda.
Muzej Van Goga se nalazi na istom trgu i čuva najveću kolekciju dela Vinsenta van Goga na svetu preko sedam stotina radova ovog genija postimpresionizma. Zgrada, delo arhitekte Gerita Ritvilda, sama po sebi je umetnička vrednost. Od „Suncokreta” do „Zvezdane noći nad Ronom,” svaki korak kroz muzej vodi vas dublje u svet umetnika čiji život je bio jednako dramatičan koliko i njegova platna.
Kuća Ane Frank na Prinsengrachtu jeste jedno od najpotresnijih muzejskih iskustava u Evropi. U tajnom aneksu ove kanalske kuće, mlada Jevrejka Ana Frank se sa porodicom skrivala od nacista tokom Drugog svetskog rata i tu napisala svoj čuveni dnevnik. Prostor je sačuvan u autentičnom obliku i poseta ostavlja dubok utisak koji se ne zaboravlja. Karte se rasprodaju veoma brzo, pa je neophodno rezervisati ih preko zvanične stranice, ponekad i nedeljama unapred.
Trg Dam je centralno okupljalište grada i mesto gde je Amsterdam počeo svoju priču. Na trgu se nalazi Kraljevska palata iz sedamnaestog veka, koja i danas služi za zvanične ceremonije i prijeme, iako kraljevska porodica živi u Hagu. Pored palate stoji Nova crkva, gotsko zdanje koje danas služi kao izložbeni prostor, a tu je i Nacionalni spomenik podignut 1956. godine u znak sećanja na žrtve Drugog svetskog rata.
Četvrt Jordaan, nekada radnička, danas je jedna od najšarmantnijih oblasti grada sa uskim ulicama, nezavisnim prodavnicama, galerijama i kafićima koji odišu onom autentičnom amsterdamskom atmosferom. Šetnja kroz Devet ulica, deo grada poznat kao De Negen Straatjes vodi vas kroz butike, antikvitete i prodavnice dizajnerskih predmeta, a usput vas dočekuju jedni od najlepših pogleda na kanale u celom gradu.
Vondelpark je zelena oaza u srcu grada i najpoznatiji park u Holandiji, koji godišnje poseti više od deset miliona ljudi. Čak i zimi, šetnja parkom pruža mir i odmor od gradske vreve. Park se prostire na sto dvadeset jutara i nudi staze za šetnju, trčanje i biciklizam.
Plutajuće cvećare na kanalu Singel, poznate kao Bloemenmarkt, jedinstven su prizor koji postoji od 1862. godine. Ovo je jedina plutajuća tržnica cveća na svetu, a mada je tokom zime ponuda skromnija nego u proleće, sama atmosfera staklenik na čamcima čini je vrednom posete.
Heineken Experience je interaktivni muzej u staroj pivari osnovanoj 1867. godine, gde Gerard Adrijan Hajneken započeo proizvodnju piva koje je danas poznato širom sveta. Ova atrakcija privlači milion posetilaca godišnje i nudi zanimljivo iskustvo za sve koji žele da saznaju više o istoriji najpoznatijeg holandskog piva.
Rembrandtova kuća na Jodenbreestratu je mesto gde je veliki slikar živeo, radio i podučavao tokom sedamnaestog veka. Danas je to brižljivo restaurirani muzej koji vam omogućava da zakoračite u svet Rembranta i vidite kako je izgledao svakodnevni život jednog od najvećih umetnika svih vremena.
Zašto je Amsterdam toliko popularan?
Popularnost Amsterdama nije slučajna. Ovaj grad od gotovo milion stanovnika uspeo je da spoji tradiciju i modernost na način koji je jedinstven u Evropi. Tu je pre svega atmosfera slobode i tolerancije koja je Amsterdam obeležila još od šezdesetih godina dvadesetog veka. Holandija je 2001. godine postala prva zemlja na svetu koja je legalizovala istopolne brakove, a Amsterdam je oduvek bio grad koji prihvata različitost.
Ali ono što Amsterdam zaista izdvaja jeste njegova ljudska dimenzija. Uprkos tome što je metropola, grad nema monumentalne bulevare niti trijumfalne kapije. Njegove uske ulice, trgovi i kanali stvaraju osećaj grada po meri čoveka. Oko petinu radne populacije i dalje se svakodnevno prevozi biciklom u gradu ima preko osam stotina hiljada bicikala, što je više od broja stanovnika. Svake godine, oko petnaest hiljada bicikala završi na dnu kanala i moraju se vaditi specijalnim kranovima, podatak koji zvuči komično, ali savršeno ilustruje amsterdamski način života.
Amsterdam je i kulturna prestonica sa najvećim brojem muzeja po glavi stanovnika od bilo kog grada na svetu. Pored već pomenutih, tu su Stedelijk muzej moderne umetnosti, NEMO muzej nauke, STRAAT muzej uličnog umetnosti i mnogi drugi. Za ljubitelje muzike, Koncertgebau je jedna od najpoznatijih koncertnih dvorana na svetu, sa akustikom koja se smatra savršenom. Sagrađen 1888. godine, ovaj veličanstveni objekat nudi preko devet stotina koncerata godišnje, a tokom decembra program je naročito bogat, od klasičnih božićnih koncerata do savremenih izvođenja. Poseta večernjem koncertu u ovom zdanju, nakon šetnje osvetljenim kanalima, jedno je od onih iskustava koja čine putovanje zaista posebnim. I sama zgrada, sa svojom neoklasičnom fasadom, predstavlja arhitektonski dragulj koji vredi videti čak i ako ne ulazite unutra.
Gastronomija u Amsterdamu je daleko bogatija nego što mnogi očekuju. Pored tradicionalnih holandskih specijaliteta poput struvafla (tankih karamel vafla), kibeling (pržene ribe), ertensoep (guste supe od graška) i goude sira, grad nudi izuzetnu internacionalnu kuhinju sa snažnim uticajem indonežanske i kineske tradicije, što je nasleđe holandske kolonijalne prošlosti. Amsterdam ima i više restoran sa Mišlenovim zvezdicama, koji zadovoljavaju i najprobirljivije nepce.
Amsterdam: Korisne informacije za turiste
Prevoz do Amsterdama je izuzetno jednostavan. Aerodrom Shiphol je jedan od najvećih i najbolje povezanih čvorišta u Evropi, udaljen samo dvadesetak minuta od centra grada. Voz od aerodroma do Centralne stanice vozi direktno i košta oko pet evra. Iz Srbije postoje direktni letovi ili letovi sa jednim presedanjem koje nude različite avio-kompanije.
Javni prevoz u Amsterdamu je odlično organizovan jer tramvaji, autobusi i metro pokrivaju ceo grad. Međutim, najbolji način da se Amsterdam istraži jeste peške ili biciklom. Grad je relativno mali i ravan, pa se gotovo sve glavne znamenitosti mogu obići peške, običnom šetnjom. Za bicikliste, mreža od gotovo osam stotina kilometara biciklističkih staza čini kretanje gradom izuzetno jednostavnim. Mnogi hoteli nude besplatan ili povoljno iznajmljivanje bicikala.
Što se tiče gradskih karata, I amsterdam City Card nudi pristup većini muzeja, vožnju brodom po kanalima i besplatan javni prevoz za period od jednog do nekoliko dana. Za one koji planiraju da posete više muzeja, ova kartica može biti isplativa investicija.
Vožnja brodom po kanalima je apsolutni obaveza, to je iskustvo koje vam pruža potpuno drugačiju perspektivu grada. Tokom zimskog perioda, naročito u vreme Festivala svetlosti, večernje krstarenje kanalima je pravi doživljaj. Preporučujem zatvorene i grejane brodove sa toplim napicima, kombinacija pogleda na osvetljene umetnička dela od svetla sa kanalske vode je nešto što se pamti.
Što se tiče valute, Holandija koristi evro. Većina lokala prihvata kartice, ali je uvek dobro imati malo gotovine, naročito na pijacama i manjim tržnicama. Napojnica nije obavezna, ali je uobičajeno ostaviti oko deset odsto u restoranima.
Za ljubitelje kupovine, ulica PC Hooftstraat je destinacija za luksuzne brendove, dok Devet ulica nudi nezavisne butike i dizajnerske radnje. Albert Cuyp Market u četvrti De Pijp je najveća dnevna ulična tržnica u gradu i pravo mesto za uživanje u lokalnoj hrani i kulturi.
Luksuzna kupovina u Amsterdamu? Gde pronaći vrhunske brendove?
Amsterdam možda na prvi pogled ne deluje kao tipična luksuzna šoping destinacija poput Pariza ili Milana, ali ovaj grad ima svoju, sasvim posebnu ponudu za one koji cene vrhunski kvalitet i ekskluzivne brendove. Ono što me je prijatno iznenadilo jeste da luksuzna kupovina u Amsterdamu ima opušteniju atmosferu nego u većini evropskih prestonica, ovde nema preterane pompe, ali kvalitet i izbor su na najvišem nivou.
Ulica Piter Korneliszon Hoftstraat, koju Amsterdamci jednostavno zovu „PC”, najekskluzivnija je šoping adresa u celoj Holandiji i jedna od najcenjenijih luksuznih ulica u Evropi. Nazvana po holandskom pesniku i dramaturgu iz sedamnaestog veka, ova ulica je od sedamdesetih godina dvadesetog veka postala sinonim za luksuz. Smešena u neposrednoj blizini Muzejskog trga, na petnaestak minuta hoda od mog hotela, PC Hooftstraat okuplja preko sto šezdeset dizajnerskih radnji na relativno kratkom potezu. Tu sam pronašao butike kuća Dior, Prada, Gucci, Chanel, Louis Vuitton, Hermès, Ralph Lauren, Max Mara, Dolce & Gabbana, Burberry i Giorgio Armani. Za ljubitelje vrhunskog časovničarstva i nakita, na istoj ulici nalaze se Cartier, Tiffany & Co., Bvlgari i Breitling. Posebno me je obradovao Oger, holandski butik specijalizovan za italijanska krojačka odela i profinjenu mušku modu, koji je pravi dragulj za svakog gospodina koji ceni savršen kroj i kvalitetne tkanine.
Ono što PC Hooftstraat čini posebnom jeste i njena atmosfera. Ulica je elegantna ali ne preterano formalna, sa lepom arhitekturom i pogledom na obližnji Vondelpark. Neretko se ispred butika mogu videti luksuzna vozila, a sama šetnja ulicom, čak i bez kupovine, pruža zadovoljstvo onima koji vole modu i dizajn. Radnje su uglavnom otvorene od deset do osamnaest časova, četvrtkom do dvadeset jedan čas, a nedeljom od dvanaest do osamnaest časova.
Nedaleko od PC Hooftstraat, ulica Van Berlestraat nudi još jednu dimenziju luksuzne kupovine, sa naglaskom na holandske dizajnerske brendove. Tu sam otkrio Pauw, brend poznat po elegantnoj ženskoj i muškoj odeći sofisticiranog kroja, kao i Fred de la Bretonière – holandsku kuću poznatu po funkcionalnim ali izuzetno elegantnim čizmama i torbama od najkvalitetnije kože. U galeriji Van Berle unutar hotela Conservatorium, smešten je Bonebakker, jedan od najstarijih holandskih juvelira sa tradicijom od više od dva veka, kao i La Casa del Habano sa najobuhvatnijom kolekcijom kubanskih cigara u celoj Holandiji.
Za potpuno drugačije ali podjednako uzbudljivo iskustvo kupovine, tu je robna kuća De Bijenkorf na Trgu Dam. Ovu instituciju holandske maloprodaje, koja se često poredi sa pariškim Galeries Lafayette ili njujorškim Macy’sjem, nikako ne treba preskočiti. Na pet spratova smestili su se dizajneri poput Kenzo, Alexander McQueen i Prada, ali i vrhunska kozmetika, nameštaj i gurmanska ponuda. Restoran na krovu sa pogledom na centar grada je sam po sebi destinacija. Tokom moje decembarske posete, fasada De Bijenkorf bila je spektakularno ukrašena hiljadama lampica, a izlozi su bili pravi umetnički poduhvat koji je privlačio poglede prolaznika.
Za one koji traže autentičniju, manje korporativnu kupovinu, Devet ulica – De Negen Straatjes, nudi izuzetan izbor nezavisnih butika, dizajnerskih radnji i galerija. Ovaj deo grada, smešten između glavnih kanala, dom je malih kuća mode, vintage radnji i zanatskih prodavnica gde se mogu pronaći unikatni komadi koje nećete videti nigde drugde. U zimskom periodu, izlozi ovih butika ukrašeni su prazničnim dekoracijama, a šetnja kroz ove uske ulice sa pogledom na kanale pruža jedno od najlepših iskustava kupovine koje sam ikada imao.
Još jedna adresa koju vredi pomenuti jeste Bethovenstraat u južnom delu grada, tiša i prijatnija za šetnju od centralnih zona. Tu se nalaze holandski dizajnerski brendovi, specijalizovane prodavnice sira, vina i čokolade, kao i English Hatter, radnja posvećena šeširima za otmene gospode, što je pravi kuriozitet. Za ljubitelje dijamanata, a Amsterdam je vekovima bio jedan od svetskih centara za obradu dijamanata, preporučujem posetu radionicama Gassan ili Coster Diamonds, gde možete videti proces obrade dragog kamena i kupiti nakit direktno od proizvođača.
Važna napomena za turiste iz Srbije i regiona: ukoliko niste državljanin Evropske unije i potrošite više od pedeset evra u jednoj radnji, imate pravo na povrat poreza na dodatu vrednost. Raspitajte se na kasi o Tax Free formularu, to može biti značajna ušteda, naročito prilikom kupovine luksuznih predmeta.
Waldorf Astoria Amsterdam: Kada istorija postane luksuz
Odluka gde odsesti u Amsterdamu može značajno oblikovati celokupan utisak o gradu. Ja sam izabrao Waldorf Astoria Amsterdam i to je bila jedna od najboljih odluka koje sam na ovom putovanju doneo.
Ovaj hotel se nalazi na adresi Herengracht 542-556, na najekskluzivnijem delu Gospodskog kanala koji je pod zaštitom Uneska. Ono što Waldorf Astoria Amsterdam čini zaista jedinstvenim jeste to što hotel nije izgrađen od nule, već je nastao spajanjem šest monumentalnih kanalskih palata iz 17. i 18. veka. Svaka od tih palata nosila je ime porodice koja ju je sagradila i u njoj živela: De Vilt, Kemp, Hoft, Maro, Sautejn i Brentano. Ove porodice bile su među najbogatijim trgovcima i gradskim uglednicima Amsterdama u doba kada je grad bio trgovačka prestonica sveta.
Hotel je otvoren 2014. godine nakon petogodišnje brižljive restauracije, kao dvadeset peti hotel u lancu Waldorf Astoria. Tokom obnove, sačuvani su originalni zidni murali i dekorativni motivi stari preko četiri stotine godina, u skladu sa zahtevima Uneska. Rezultat je fascinantan spoj barokne arhitekture i savremenog luksuza. Monumentalno stepenište na ulazu u hotel delo je Danijela Maroa, arhitekte koji je radio za francuskog kralja Luja XIV i koji je doneo stil Luja XIV u Holandiju. Svaki korak po tom stepeništu osećao se kao korak unazad u vreme, ali sa svim sadržajima koje savremeni putnik očekuje.
Odseo sam u njihovom King One Bedroom Suite Canal View apartmanu sa čuvenim pogledom na kanal i mogu reći da je to bio jedan od najupečatljivijih hotelskih smeštaja koje sam ikada iskusio. Apartman se prostire na 56 do 74 kvadratna metra i nudi pogled na čuveni Herengracht – Gospodski kanal. Spavaća soba sa potpisnim Waldorf Astoria krevet prekrivenim najfinijim egipatskim pamukom je oaza mira, dok je dnevna soba elegantno namešten prostor sa udobnim nameštajem, radnim stolom i televizorom sa ravnim ekranom. Kupatilo je prostrano, sa odvojenim tušem i kadom, a Aesop toaletni pribor bio je fino osveženje u tom ambijentu. Ono što me je posebno oduševilo jeste pogled sa prozora koji su činile kanalne kuće, refleksije na vodi, povremeni prolazak čamca, sve to stvaralo je osećaj da gledate živu sliku iz Holandskog zlatnog doba.
Hotel raspolaže sa devedeset tri sobe i apartmana, od kojih je svaki jedinstven zahvaljujući originalnoj arhitekturi zgrada. Tu je i restoran Spectrum sa dve Mišlenove zvezdice, elegantan Goldfinch Brasserie, ikoniPeacock Alley gde se služi njihov čuveni popodnevni čaj i atmosferični Vault Bar koktel bar smešten u nekadašnjem bankovnom trezoru sa originalnim sefovima pretvorenim u police za piće. Guerlain spa sa zatvorenim bazenom, saunom i parnim kupatilom pruža potpuni odmor, a hotel poseduje i najveću privatnu baštu u centru Amsterdama.
Ono što posebno vredi pomenuti jeste usluga, lični konsijerž je dodeljen svakom gostu, a osećaj pažnje i gostoprimstva bio je prisutan u svakom trenutku boravka. Od dobrodošlice uz piće i izbor parfema za sobu iz kolekcije Cire Trudon, do organizacije privatnih tura po muzejima i ekskluzivnih pozorišnih karata, sve je funkcionisalo besprekorno. Hotel ima i sopstveni pristanište za čamce, odakle se mogu organizovati privatne vožnje kanalima, što u decembru, sa svim svetlima i prazničnom atmosferom, predstavlja potpuno magično iskustvo.
Skriveni dragulji koje ne treba propustiti u Amsterdamu
Pored velikih atrakcija, Amsterdam krije i mnoga manja, ali podjednako dragocena mesta. Begijnhof je zatvoreno dvorište iz četrnaestog veka, skriveno iza neprimatnih vrata na trgu Spui. Ušavši unutra, nalazite se u potpuno drugačijem svetu, mirnom prostoru okruženom istorijskim zgradama, uključujući najstariju drvenu kuću u Amsterdamu iz 1475. godine. Unutrašnje dvorište ima i šarmantnu Englesku reformisanu crkvu iz sedamnaestog veka koja je i danas u upotrebi. Poseta je besplatna, ali se od posetilaca očekuje da poštuju mir i tišinu ovog jedinstvenog mesta.
Muzej Ons’ Lieve Heer op Solder, ili Naš Gospod na Tavanu, je bivša tajna katolička crkva smeštena na tri sprata jedne kanalske kuće iz sedamnaestog veka. U to vreme, katolička vera nije smela javno da se praktikuje u protestantskom Amsterdamu, pa su vernici gradili skrivene crkve u privatnim domovima. Ova je mogla da primi do sto pedeset ljudi i izaziva neverovatno osećanje kada je posetite.
Za ljubitelje ulične umetnosti, STRAAT muzej u četvrti NDSM na severnoj obali reke IJ nudi preko sto šezdeset umetničkih dela od sto pedeset umetnika iz celog sveta, smeštenih u nekadašnjem brodogradilištu. Do njega se stiže besplatnim trajektom sa Centralne stanice za samo deset minuta.
Četvrt De Pijp, južno od centra, je možda najživlja četvrt grada sa Alber Cuyp tržnicom koja se prostire na pet blokova i nudi sve od svežeg sira i morskih plodova do gotove hrane i suvenira. Ova dnevna ulična tržnica radi svakog dana osim nedeljom i pravo je mesto da probate sveže napravljene struvafle kod čuvenog prodavca Rudija ili da degustirate mariniranu haringu, jedan od najautentičnijih holandskih specijaliteta.
Za one koji žele da vide Amsterdam iz drugačije perspektive, preporučujem posetu četvrti Amsterdam Noord, na severnoj obali reke IJ. Besplatan trajekt sa Centralne stanice vodi vas do potpuno drugačijeg sveta, tu su A’dam Toren sa panoramskim pogledom na grad, Muzej filma Eye i zanimljivo interaktivno iskustvo This is Holland, gde možete „preleteti” najlepše predele Holandije u petodimenzionalnom simulatoru leta.
Zapadna crkva Vesterkerk na Prinsengrachtu je jedno od najlepših sakralnih zdanja u gradu, sagrađena 1631. godine. Ovde je sahranjen Rembrant van Rejn, mada tačan položaj njegovog groba ostaje nepoznat. Toranj crkve visok je osamdeset pet metara i sa njega se pruža spektakularan pogled na grad, naročito zimi kada je vidljivost izuzetna.
Zašto biste trebali posetiti Amsterdam?
Amsterdam me je iznenadio svojom zimskom toplinom, ne atmosferskom, već onom ljudskom, kulturnom, emotivnom. Grad koji mnogi povezuju samo sa lalama i kanalima u proleće pokazao mi je da je u decembru podjednako, ako ne i više, očaravajući. Tamo gde je nedostajalo sunčeve svetlosti, nadoknadila je svetlost festivala, kafića i onog specifičnog holandskog osećanja koje oni nazivaju gezelligheid mešavina udobnosti, topline i dobrog društva.
Holanđani su narod koji je naučio da živi sa vodom, da je kroti i pretvara u prednost. Njihovi kanali, koji su nekada služili za odbranu i transport, danas su simbol grada i način života. Kućni brodovi, kojih ima oko 2500 u Amsterdamu, pretvoreni su iz znaka siromaštva u poželjne adrese. Nekadašnja skladišta za začine i svilu postala su luksuzni stanovi. Sve se transformiše, ali ništa se ne zaboravlja i to je možda najvažnija lekcija koju Amsterdam uči svakog posetioca.
Poseban utisak na mene je ostavila holandska briga za detalje u svakodnevnom životu. Od savršeno održavanih biciklističkih staza, preko čistih i funkcionalnih tramvaja, do načina na koji su kafići dizajnirani sa velikim prozorima okrenutim ka kanalima, sve odiše promišljenošću i poštovanjem prema kvalitetu življenja. To se oseća i u muzejima gde je svaki eksponat pažljivo osvetljen i objašnjen, i u restoranima gde vam konobar nikada ne žuri, i u samom ritmu grada koji, uprkos milionima turista, uspeva da zadrži svoj autentičan karakter.
Ako razmišljate o putovanju u Amsterdam, moj savet je da ne čekate savršeno godišnje doba. Amsterdam je uvek savršen. A zimi, sa manje turista i više autentičnosti, ovaj grad vas prima sa ljubavlju i toplinom praznika, koja se u gužvi letnje sezone teško pronalazi. Svaki kanal, svaki most, svaki pogled kroz prozor kanalske kuće, sve to čeka da ga otkrijete. I kada to učinite, shvatićete zašto se Amsterdam ne posećuje samo jednom.
Da li ste već imali priliku da posetite Amsterdam, ovu fascinantnu prestonicu kanala u kojoj se veličanstvene kuće iz Zlatnog doba ogledaju u mirnoj vodi grahta, a tradicija živi rame uz rame sa slobodarskim duhom jednog od najkosmopolitskijih gradova Evrope? Ili možda tek planirate da zakoračite u ovaj urbani lavirint, izgubite se u šarmantnim ulicama Jordana, osetite energiju grada koji diše kroz svoje kanale i biciklističke staze, ali i pronađete trenutke tišine u skrivenim dvorištima i muzejima koji čuvaju remek-dela svetske umetnosti?
Svoje utiske, komentare ili pitanja slobodno ostavite ispod teksta ili me kontaktirajte putem mejla i društvenih mreža. Sve informacije su dostupne na stranici KONTAKT.
Vidimo se uskoro, sa novom pričom iz srca stare Evrope!
Srdačni blogerski pozdrav iz Amsterdama,
Mr.M
Ovaj post je sponzorisan od strane Svetske turističke organizacije (UN Tourism) i Waldorf Astoria Amsterdam hotela, kao i drugih lokalnih partnera koji su nesebično podržali ovaj projekat. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.