Posts tagged afrika

Pisma sa Malte: Biser Mediterana koji nikog ne ostavlja ravnodušnim…

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Konačno su danas ovi sunčevi zraci dokazali da nam za koji dan počinje Jun. Iskreno ne pamtim kada je bilo ovako loše vreme prethodnih godina, ali ova godina je očigledno prepuna iznenađenja.

Meni je i dalje čudno i ne mogu da se naviknem na ove promene vremena, pa zbog toga žalim što moja avantura na Malti nije potrajala duže bar još koji dan… Dobro, možda će mi ovaj post pomoći da se setim kako je tamo bilo lepo i toplo vreme. Danas vam pišem moj prvi post o Malti. Ova serija postova o Malti će biti malo duža jer će biti malo više putopisa, a naravno kao što ste i do sada navikli i posebni modni postovi gde ću vam ispričati svoje dogodovštine. Pa da počnemo!

Republika Malta je mala, ali gusto naseljena ostrvska država koju sačinjava arhipelag u sred Sredozemnog mora na jugu Evrope. Malta inače geofizički čini deo severne Afrike, ali ova zemlja se geopolitički nalazi u južnoj Evropi. Zauzima važan geografski položaj na važnom putu ka središnjem delu Sicilije i Italije. Malta je mediteranski biser koji se nalazi negde na pola puta između Evrope i Afrike.

Zbog svog neobičnog položaja ova mala ostrvska zemlja je bila izložena uticajima mnogih osvajačkih sila. Svako je na neki način ostavio traga u bogatoj istoriji ove zemlje jer je Malta oduvek predstavljala najbolju bazu za osvajačke kolonijalne sile koje su želele da krenu u osvajačke pohode na afrički kontinent.

Ovog proleća sam dobio srdačan poziv od Nacionalne turističke organizacije Republike Malte da dođem na Maltu i posetim njihovu najveću modnu manifestaciju – Nedelju Mode. Budući da sam već duži period planirao da dođem na Maltu jer sam čuo da je to zemlja vitezova i snova, smatrao sam da je ovo idealna prilika da se upoznam sa Maltom i da ujedno spojim posao sa zadovoljstvom.

Krajem maja ove godine, mali Marko se sa svojim fotografom uputio u ovaj pravi mali mediteranski raj jer je tad bilo planirano održavanje Nedelje mode na Malti. Moram priznati posle hladne Rusije, Malta je bila savršena sledeća modna stanica za Mr.M-a, ipak ovom pustolovu više prija toplija, mediteranska klima.

U saradnji sa Turističkom organizacijom Malte posetio sam glavni grad Valetu (Valletta), Sliemu, Birgu, Mdinu, Marsaxlokk i naravno “sestrinsko” ostrvo Gozo. Ova neverovatna avantura je trajala 6 dana i smatram da je 7 do 10 dana dovoljno da se istraži ovo ostrvo bez ikakve žurbe.
Malta je mala zemlja i gradovi su relativno blizu, neki gradovi su toliko blizu da kada koristite gradski prevoz koristeći samo jednu liniju možete posetiti 3,4 grada. Kao kada biste u Beogradu seli na tramvaj 7, samo što ćete i dalje biti u Beogradu, ali na Malti vi možete promeniti i više od 4 grada. Praktično i zanimljivo, morate priznati!

Po planu i programu prvo je bila planirala poseta gradu Sliema. Grad se nalazi na severnoj obali ostrva i udaljeno je od glavnog grada desetak kilometara. Inače Sliema je poznata kao najbolji i najveći centar za kupovinu i tu je smešten najveći tržni centar i poslovni kompleks – The Point Shopping Centre. Pošto sam bio u prilici da posetim par prodavnica mogu vam reći da su što se tiče cena skoro koliko, toliko iste kao i u ostalim delovima Evrope, poput Italije i Francuske.

P.S. Za sve ljubitelje Zare, cene proizvoda ovog poznatog brenda su najniže u Grčkoj i na Malti, pa da znate gde možete da pazarite neke modne komade svog omiljenog brenda. Verujem da će neki od vas posle ovoga reći: “Hvalaaa Marko!”, ja ću samo reći: “Nema na čemu i sledeći put!”.

Kada se red Sv. Ivana prvi put nastanio na Malti 1530. godine, svi njihovi članovi reda bili su smešteni u gradu Birgu, tako da je ova crkva – St. Lawrence, korištena kao prva konvencionalna crkva Reda na Malti. U tu svrhu je služila 41 godinu, od 1530. do 1571. godine, sve do prelaska vitezova u novi glavni grad – Valletta. Kamen temeljac današnje crkve položio je u maju 1681. godine biskup Molina. Završena je 1696. godine. Crkvu je svečano otvorio biskup Davide Cocco Palmieri na praznik St. Lawrence, 10. avgusta 1697. godine.

Arhitektura ovog verskog zdanja je neverovatna i moram biti iskren da nisam očekivao ovako nešto na Malti. Nakon ove posete ovoj ostrvskoj zemlji slika o Malti u mojoj glavi je totalno drugačija. Naravno, zbog legendi o “stolu vitezova” i veteškim redovima Maltu sam zamišljao totalno drugačije. Drago mi je da sam imao priliku da posetim ovu neobičnu zemlju.

Sledeći grad na mojoj blogerskoj listi je bio Birgu ili Vittoriosa je jedan od zvaničnih 11 gradova na Malti. Da li ste čuli poznatu legendu o “Tri Grada” na Malti? Tri grada je predstavlja zbirni opis tri utvrđena grada Birgu, Senglea i Cospicua na Malti. Najstariji od ovih gradova je upravo Birgu, koji postoji još od srednjeg veka. Druga dva grada, Senglea i Cospicua su osnovali Red Sv. Ivana u 16. i 17. veku.

Birgu i dalje bogat prelepim fasadama, čija arhitektura pokazuje istorijsko nasleđe, uprkos šteti koji je pretrpeo u bombardovanju tokom Drugog svetskog rata. Njegovo počasno ime Vittoriosa je dodeljeno kao rezultat njegovog pobedničkog položaja u Velikoj opsadi 1565. godine.

Mdina je bila prvi glavni grad Malte u vreme Malteških vitezova, a takođe tokom perioda Imperijalnog Rima. Zvali su ga Tihi Grad. Njegova mešavina srednjovekovne i barokne arhitekture, zidova utvrđenja i njenog položaja, čine ga jednim od najlepših gradova na ostrvu.

Mdina se nalazi na listi najskupljih gradova u Evropi po ceni kvadrata nekretnina, pa ako želite da posedujete najmanju palatu u ovom gradu morate biti spremni da platite najmanje 5 miliona evra, dok za velelepne palate treba izdvojiti više od 50 miliona evra. Uspeo sam nekako da se oprostim sa ovim lepotom i uputili smo se za Marsaxlokk. Naredni post ću posvetiti ovom neobičnom gradiću gde ćete biti u prilici da uživate u arhitekturi ovog najskupljeg “sela” na svetu.

Marsaxlokk je malo, tradicionalno ribarsko selo u jugoistočnom delu ostrva. Ima luku i turistička atrakcija poznata po svojim neverovatnim pejzažima, ribolovu i istoriji. U martu 2014. godine, selo je imalo 3.534 stanovnika. Selo je poznato i po pijaci Marsaxlokk, koja je uglavnom velika riblja pijaca koja se održava skoro svake nedelje duž cele obale.

Ovo naselje je još naseljeno i poznato još od antičkog doba. Marsaxlokk je imao ulogu luke još kod starih Feničana, Kartaginaca, a ima i ostatke luke iz rimskog doba. Poznat je po tradicionalnim i raznobojnim brodićima “Luzzus”. Selo je popularno i među meštanima i turistima zbog  šetnji oko obale i luke, restorana, kao i zbog svojih velikih zona za kupanje.

“Plava špilja” (Blue Grotto) se odnosi na brojne morske pećine na jugoistočnoj obali Malte, nedaleko od ribarske luke Wied iz-Zurrieq. Položaj pećina, u kombinaciji sa sunčevim zrakama, dovodi do optičkih varki koje prikazuju brojne nijanse plavih boja morske vode.

Pod vodom, različite boje crvene, ljubičaste, zelene, narandžaste i žute boje daju turistima impresivnu sliku o Malti. Plava špilja je veoma popularna destinacija za turiste na Malti sa izletima brodom koji obilaze pećine koje je moguće posetiti skoro tokom cele godine. (naravno u zavisnosti od vremenskih uslova)

Dragi moji, došli smo do kraja ovog prvog specijalnog posta o Malti, koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Turističke organizacije Republike Malte. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način.

Kako se vama dopala ova moja priča o Malti? Da li ste imali priliku do sada da posetite ovo neobično ostrvo? Ako ste imali priliku voleo bih da čujem vaše mišljenje! Za par dana nastavljamo našu avanturu po Malti, a do tada budite mi pozdravljeni!

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Nacionalne turističke organizacije Republike Malte i ostalih partnera ovog projekta koje ću spomenuti u narednim postovima o Malti. Takođe ovim putem želim da se zahvalim mojim prijateljima iz kompanije Sony koji su omogućili da uživate u ovim prelepim slikama koje su izrađene uz pomoć fotoaparata Alpha 7r Mark II i objektiva Sony FE 24-70 mm iz posebne serije G Master.
SHARE THIS POST

Moje (modne) uspomene…

Zdravo svima! Dragi moji kako ste mi danas? Moram priznati da me je ovo malo hladnije vreme u Helsinkiju podstaklo da napišem ovaj post. Dosta vas me posle skoro svakog modnog posta pitalo kako uspem da budem tako “sređen” za put i koliko garderobe obično nosim na put. Rešio sam da konačno odgovorim na neka pitanja.

 

 

Ja sam kao i svaka druga normalna osoba, imao sam dosta padova i uspoma i u samom početku moje blogerske karijere pravio sam mnogo grešaka. Blog me je naučio da treba da budem praktičan i da nosim što je moguće manje garderobe, da bude pažljivo birana i da ne pretrpavam svoj kofer.

 

 

Kada sam krenuo u Indiju, pošto je bio u pitanju Februar mesec, nisam imao ideju konkretno šta bih trebao da ponesem tamo pa sam ja “elegantno” sa sobom poneo, ništa manje nego 30 kilograma prtljaga jer je bilo prelazno vreme. To je u prevodu skoro 5 modnih kombinacija i 4 para cipela. Rezultat: PREVIŠE! Od silne te odeće ja sam nosio samo dve odevne kombinacije i troje patika. Ljudi uglavnom pogreše u pakovanju odeće za putovanja kada je u pitanju onaj čuveni prelazni period između “zime i proleća” i “jesena i zime”… Nikad ne znate kada će pasti kiša ili jednostavno zahladneti, da li će biti jačeg vetra i ostalih vremenskih nepogoda.

 

 

Tako sam ja u daleku Indiju poneo skoro odeću za sva 4 godišnja doba, pod parolom što je sigurno, sigurno je! Samo da se ne razbolim na putu, to je najiskrenije moja najveća noćna mora, verujem kao i većini ljudi. Prehlada može uništiti raspoloženje na putu i usporiti čoveka, a meni kao blogeru bi to bila i dodatna prepreka za uspešno obavljanje svakodnevnih poslova na putovanju.

Prvi savet: Kada putujete na dalje destinacije u tom nekom prelaznom periodu, najbolje bi bilo da ponesete neke tanje dukseve, stvari od malo debljeg pamuka i tanje jakne. Na taj način ćete izbeći onaj čuveni efekat “kuvanja” i nećete imati problema sa preznojavanjem. Ja čim se malo oznojim, pritom dune neki vetar ja već imam prve simptome prehlade.

 

 

Život u koferima nekad ume da bude jako stresan i nepredvidiv, ali čovek se navikne. Nije lako organizmu da se navikne na velike klimatske razlike, zato bi trebali da pružite svom organizmu adekvatnu neku i da obratite pažnju na imunitet. Organizmu je potrebna dodatna doza energije da “pregura” dan na putovanju, posebno kada ste željni da sve vidite u što kraćem vremenskom periodu.

Zato je potrebno da se odmarate što je više moguće i nema puno “provoda” – žurki na putovanjima. Iscrpljujete svoj organizam bespotrebno i sutradan nećete biti u mogućnosti da započnete svoj dan. Minimum 9 do 10 sati sna je potrebno da biste svoj organizam privikli na novonastalu situaciju. Žao mi je dragi moji “party manijaci”, ali tako je! Srećom, ja nemam problem sa tim, ali sam primetio da neke moje kolege iz inostranstva ne vole da propoštaju noćni provod, pa ujutru nisu baš sigurni gde se nalaze.

 

 

Da se vratimo na oblačenje u problematičnim periodima tokom godine. Najgore je kada putujete u egzotične predele tokom zimskog perioda, jer u Srbiji i Evropi inače je tada veoma hladno i čovek ne može tek tako lako da prosudi šta ga tamo može sačekati na krajnjoj destinaciji.

Nemačka na primer je malo hladnija od Srbije, vremeske prilike u Berlinu su često nepogodnije nego što je to u Beogradu. Slične su temperature, nekad postoje i veće razlike u istoj ali subjektivni osećaj zbog vetra je neuporediv.

 

 

Na primer zima 2017/18 u Nemačkoj je bila hladnija nego što je to bilo u Srbiji. Samo se sećam kako mi je vilica bila ukočena od hladnoće i da sam jedva obavio slikanje u samom gradu. Bez obzira na sve vremenske prilike, Drezden mi je ostao u prelepom sećanju i voleo bih opet da ga posetim u skorijoj budućnosti.

Zimi je mnogo teže osobi bez obzira na pol ženama i muškarcima je jako teško da spakuju svoje zimske stvari za  put jer su stvari kabaste i pufnaste, pa jakne ne mogu tek tako lako da stanu u kofer. Moj najiskreniji savet je da uvek na putu imate dve zimske jakne, jednu deblju u kojoj ćete putovati i drugu tanju koju možete spakovati i lepo “kompresovati” u kofer. Sasvim je dovoljan jedan džemper neutralne boje, dva para pantalona poželjno bi bilo da jedne budu farmerke, manja je šansa de ćete ih izgužvati a svi znamo da nekada nismo baš u mogućnosti da peglamo na putovanjima.

 

 

Moram priznati da mi je putovanje na Šri Lanku u aprilu mesecu ove godine bilo jedno od najizazovnijih putovanja. Kada idete u proleće tamo temperature mogu varirati od 10 do 30 stepeni u zavisnosti u koji deo ostrva zalazite. Jedan dan skupljao školjke na plaži u uživao u Suncu i toplom Indijskom okeanu, naredni dan sam u jakni na plantažama čaja…

 

 

Onda je konačno došlo pravo proleće, vreme kada se mogu nositi kratki rukavi sa tanjim onim klasičnim prolećnim jaknicama. Proleće i rana jesen su najbolji periodi u godini jer nije ni previše toplo, a ni previše hladno tako da je čoveku znatno olakšano što se tiče odabira garderobe.

Proleće sam dočekao u Salzburgu, gradu Mocarta, čike koji pravi pravi odlične čokoladne poslastice – Mocart kugle. Naravno šala nekad nije na odmet, ali dosta pripadnika mlađih generacija: dece i tinejdžera, nažalost veruju u tu neslanu šalu, pa lik i delo muzičkog genija kao što je to bio Mocart povezuju direktno isključivo sa čuvenom poslasticom koja nosi njegovo ime.

 

 

Prelazak proleća u leto nisam osetio, nije bilo onih naglih temperaturnih razlika, ali sam pravo leto osetio u Maroku. Interesantno putovanje, upoznao sam neke nove ljude i stekao nove prijatelje. Razvilo se tu i jedno neobično prijateljstvo, pa sam ovom prilikom želeo da vas podsetim na prelepu mladu kamilu Melek, koja je bila raspoložena za druženje pa je i moj prijatelj i fotograf Saul zabeležio naše druženje.

 

 

Melek je jedan predivan anđeo, što je i ujedno pravo značenje njenog imena. Maroko je jedna divna zemlja i bilo mi je veliko zadovoljstvo da sam imao priliku da je posetim. Ostatak leta je bio uzbudljiv pa sam iskoristio priliku da se malo odmorim, ali sam ubrzo nastavio sa radom pa sam i ove godine imao radno leto u kojem sam uživao. Dosta vas me je pitalo kako nisam otišao negde na odmor, kako nisam izgubio želju i volju za pisanjem postova? Moj posao je moje malo zadovoljstvo, naravno posao blogera ponekad ume da bude veoma naporan, pogotovo kada satima par dana uzastopno pišete i obrađujete slike da bi sadržaj na blogu bio što kvalitetniji.

 

 

Pisanje je moja strast, nešto što me opušta, slike su samo dodatak i dok vam opisujem svoje doživljaje i avanture sa putovanja uvek mi naviru neki novi detalji i to me uvek raduje. Zbog svih tih lepih momenata, ja priznajem da volim svoj posao. Volim da upoznajem svet i kada su putovanja u pitanju tada sam u potpunosti neumoran, mada na kraju balade moj organizam pošalje poruku opomene da je vreme za odmor, pa nenadanu prehladu odbolujem 2,3 dana kao prinudnu pauzu. Nakon toga nastavljam dalje, kao da ništa nije bilo jer život je kratak, a treba doživeti sve te silne avanture koje svakog od nas čekaju!

 

 

Dragi moji došli smo do kraja ovog specilanog posta, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i započinjemo našu avanturu u Italiji. Pokazaću vam šta su to za mene spremili moji prijatelji iz McArthurGlen Noventa Di Piave outlet centra i kako sam se ja proveo na slavlju koje su priredili za 10. rođendan Noventa outleta. Napisaću ove zime još jedan post koji će biti sličan ovom u kom ću rezimirati sve moje uspomene od Septrembra ove godine pa nadalje…

 

 

Kako vam se dopala ova moja mala rekapitulacija? Voleo bih da čujem vaše mišljenje! Iskreno se nadam da sam uspeo da odgovorim na najčešće postavljena pitanja. Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

 

Ovaj post nije sponzorisan.
SHARE THIS POST

Pisma iz Maroka: Mali raj zaboravljenog modnog virtuoza

Dragi moji pustolovi (i oni koji se tako osećate) dobrodošli u moj novi post! Danas imam neki neobičan osećaj gde su pomešani radost i tuga. Radost jer sa vama delim nešto novo iz zemlje koja je nama mene ostavila značajan utisak. Sa druge strane postoji i onaj osećaj tuge jer je ovaj post ujedno i poslednji post iz ove specijalne serije postova iz Maroka.

Danas vas vodim u jedan neobičan raj zaboravljenog modnog virtuoza – Iv Sen Loran. Yves Henri Donat Mathieu-Saint-Laurent, poznatiji kao Yves Saint Laurent je bio čuveni francuski modni dizajner rođen u Alžiru, koji se danas smatra jednim od najvećih imena u istoriji mode. Njegova reputacija u svetu je enormna, a ujedno mnogi smatraju kako je zapravo on zaslužan za oživljavanje visoke mode iz “pepela šezdesetih”, a pripisuju mu se i uvođenje odela za žene. Neki su smatrali da je lud, neki su ga osporavali, ali Sen Loran je čovek koji je uvek išao ispred svog vremena. Podršku u njegovom radu su mu pružale poznate dame, a jedna od njih je bila Ketrin Denev (Catherine Deneuve).

Pre nego što se “izgubim” u mom blogerskom zanosu, želeo bih da se iskreno zahvalim Turističkoj organizaciji Kraljevine Maroko na ovom izuzetnom iskustvu koje ću dugo pamtiti. Hvala od srca!

 

 

U redu, sigurno se sada pitate kakve veze ima poznati francuski dizajner kao što je Sen Loran sa Marokom, da budem malo precizniji sa Marakešom? Nedaleko od centra Marakeša postoji ulica koja je posvećena ovom poznatom modnom kreatoru, sa jedne strane su stambene zgrade, sa druge strane je Jardin Majorelle (botanička bašta koju je dizajnirao slikar Jacques Majorelle). Malo dalje od klasičnih marokanskih zidina, na drugom delu grada u prirodi i šarenilu svoj drugi dom je pronašao Iv Sen Loran sa svojim dugogodišnjim partnerom Pjerom Bergeom.

 

 

Kuća neobično plave boje sa jarkim nijansama žute boje je bila dom poznatog kreatora. Vila je okružena neobičnim biljkama, ali to je ujedno i bio zaštitni znak Sen Lorana i njegove ekscentričnosti.

Vila koja je nekada služila za beg od realnog sveta, danas privlači nekoliko stotina hiljada ljudi godišnje. Svi pustolovi koje je put naveo u Marakeš, nisu zaobišli ovaj mali neobični raj. Zahvaljujuću Bergeru, ovo mesto je postalo dostupno javnosti nakon smrti kreatora da bi svi ljubitelji lika i dela Sen Lorana mogli da uživaju u lepoti ovog vrta.

 

 

Oko same kuće prostire se i Majorelle Garden – botanički vrt koji obuhvata površinu od skoro deset hiljada kvadratnih metara i koje predstavlja pravo umetničko delo u srcu Marakeša. Vrt je dizajnirao francuski umetnik, slikar Jacques Majorelle, po kojem i danas nosi ime, a da bi vrt danas bio ono što jeste, bilo je potrebno skoro 40 godina. Sve je započelo 1923. godine kada se počelo sa planiranjem izgleda samog vrta, da bi se svega sedam godina kasnije u srcu vrta izgradila i vila, kasnije dom Sen Lorana i Bergera koji su kući 80-tih godina prošlog veka, dali novi izgled i spasili je od propadanja. Danas su i vila i vrt otvoreni za javnost. Pravo umetničko delo na otvorenom.

 

 

Pored vrta i vile u ovom kompleksu se nalazi i Muzej islamske umetnosti, koji u svojoj ponudi ima zanimljiv izbor eksponata. U ovom muzeju se mogu pronaći uzorci tekstila sa prostora Afrike, kao i uzorke tekstila iz posebnih kolekcija Sen Lorana. Pored tekstila u muzeju su izloženi predmeti od keramike, slike od Majorela i drugih slikara.

 

 

Pored ovog izuzetnog raja, 2 minuta hoda u istoimenoj ulici se nalazi i novootvoreni muzej koji je posvećen liku i delu francuskog dizajnera Iv Sen Lorana. Ko bi rekao da će tokom prve Sen Loranove posete Maroku 1996. godine ostaviti tako jak utisak na samog dizajnera, da bi nakon toga izgradio svoj dom u Marakešu i nakon njegove smrti da će napraviti jedan savremeni muzej koji će sačuvati njegov genijalni rad od zaborava.

 

 

Multimedijalni muzej koji sadrži više hiljada knjiga i video zapisa, kao i posebne kreacije koje su obeležile karijeru ovog proslavljenog dizajnera. Za sve oni koji nisu upoznati, modna kuća “Yves Saint Laurent” je zvanično zatvorila svoja vrata 2002. godine i samim tim YSL brend je prestao zvanično da postoji. Kreator se zbog bolesti povukao i otišao na lečenje. Brend je otkupljen, ostao je deo naziva i sada se brend zove “Saint Laurent”, sav prihod od prodaje brenda “Yves Saint Laurent” se nalazi u posebnoj fondaciji koja je osnovana da bi se dva muzeja: jedan u Parizu i drugi u Marakešu, finansirala i na taj način sačuvao rad kreatora od zaborava.

Sen Loran je umro 2008. godine od tumora na mozgu, ali mnogi smatraju da je umro zbog slomljenog srca jer više nije bio u mogućnosti da stvara svoja prava mala umetnička dela po kojima je bio poznat. Njegov pepeo je posut u Jardin Majorelle jer je njegova želja bila da uživa u svom vrtu i nakon smrti. Mislim da je on sad srećan u svom malom osunčanom raju gde vlada berbensko plavetnilo i zelenilo afričkih biljaka.

 

 

Muzej je neverovatan i iskren da budem ne morate da budete neki “okoreli” i “slepi” ljubitelji mode da biste razumeli rad ovog modnog genija. Čovek je bio neobičan, njegova priča u svetu mode će vas zaintrigirati i verujem da ćete, kao i ja u jednom dahu pročitati one silne redove koji su ispisani na zidovima soba u muzeju.

Koga je on sve poznavao, njegovi usponi u padovi, prijateljstvo sa Ketrin Denev – poznatom francuskom glumicom koja mu je bila najbolji prijatelj do kraja života. Ona je bila i jedina hrabra da mu pomogne oko njegovih “suludih” i neobičnih ideja i zajedno su napravili dosta uspešnih kampanja. Iv Sen Loran je pored neverovatnog dara za kreiranje odeće i razumevanja žene, bio i neverovatan fotograf. Čitava jedna soba je posvećena fotografijama koje je on napravio sa Ketrin Denev za svoje kampanje. Na fotografiji iznad, ja se iskreno nadam da možete koliko, toliko videti jedan deo fotografija koje je Sen Loran uradio sa Ketrin u Marakešu na čuvenoj pijaci.

 

 

U muzeju postoji i mala bioskopska dvorana u kojoj možete da se udobno smestite i da pogledate rekapitulaciju rada ovog dizajnera i neke zanimljivosti. Da biste na miru posetili ovaj muzej i botaničku baštu i pritom ako želite da malo sednete u vrtu i osetite mir i lepotu prirode trebali biste da izdvojite 2 do 3 sata. Nakon toga možete da nastavite da istražujete srce Maroka – Marakeš.

 

 

Moj blogerski dan se nastavio u Palais Namascar hotelu gde smo imali mali predah i noćenje. Hotel je izuzetan, siguran sam da ćete otvoriti link da proverite cenu, ali za naše uslove to je skupo. Turistička organizacija Maroka se potrudila da nam pokaže ono najbolje što se može pronaći u Maroku.

Palais Namascar je pravi raj na zemlji i oni koji imaju za to mogućnosti, neće zažaliti jer je to spoj raja okupanog suncem i vrta hedonizma gde će sva vaša čula u potpunosti uživati.

 

 

Dragi moji došli smo do kraja ovog poslednjeg posta iz Maroka, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ovde se možda završava naša avantura u Maroku, ali za par dana vas vodim na još jednu zanimljivu destinaciju!

Kako se vama dopao Marakeš? Da li ste do sada imali priliku da posetite ovaj grad iz bajke? Kako vam se dopala priča o botaničkom vrtu i priča o modnom virtuozu Iv Sen Loranu? Voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

 

Post je sponzorisan od strane Turističke organizacije Kraljevine Maroko, Muzeja Yves Saint Laurent-a, Palais Namascar Hotela.

 

 

 

 

SHARE THIS POST

Pisma iz Maroka: Esauira, plavi raj na obali Atlanskog okeana

Zdravo pustolovi moji, kako ste mi danas? Iskreno se nadam da ste mi svi dobro i da ste pronašli način da savladate vrućine. Prošle nedelje sam vam obećao nastavak avanture u Maroku. Danas nastavljam priču o Esauiri, zanimljivom i vedrom ribarskom gradiću na obali Atlanskog okeana. Da li ste spremni za novu avanuturu? Ako je vaš odgovor DA! ovo je pravi način da se oprostimo od ovog pretoplog Jula i da se osvežimo uz ovo plavetnilo poznatije pod imenom Esauira.

 

 

Ko je imao prilike da pročita moj prethodni post – LINK, sigurno je pročitao pričicu o ovom zanimljivom gradu. Nije problem ponoviću. 🙂

Esauira je jedan živopisan ribarski gradić. Zbog klimatskih uslova, dobio je simpatičan nadimak “Grad Vetrova”. Postoji vrlo zanimljiv festival koji se organizuje svake godine u jesen i posvećen je svim ljubiteljima zmajeva. Ovaj put nisam imao priliku da osetim taj adrenalin, ali sam uživao u prelepim slikama koje su mi pokazali naši vodiči iz Turističke organizacije ovog grada.

Saznao sam još par zanimljivosti o ovom neobičnom gradu. Da li ste znali da je ovaj grad pre nosio portugalski naziv Mogador, što na berberskom jeziku znači zid, jer je portugalski Mogador bio snažno utvrđen. Upravo zbog tih zidina, Esauira se našla na UNESCO-voj listi svetske baštine u Africi 2001. godine. Ovom prilikom bih želeo da se zahvalim mojim prijateljima iz Turističke organizacije Kraljevine Maroka na ovom divnom putovanju i avanturi koju ću sigurno pamtiti dugo!

 

 

Ovaj “Plavi” grad svake godine svojom neobičnom lepotom i istorijom privlači svake godine sve veći broj turista. Mi smo proveli par dana u ovom gradu i moram da priznam da sam zavoleo Maroko zbog ljudi i njihovih zanimljivih priča. Ne samo to, već i njihova srdačnost. Većina ljudi, prodavci na ulicama, ribari kada su čuli da smo došli na poziv Turističke organizacije Kraljevine Maroko, odmah su ponudili da pomognu na bilo kakav način, da probamo njihove proizvode. Da sam prihvatio sve one koji su mi nudili svoje proizvode ja stvarno ne znam kako bih se ja vratio za Srbiju. Taj broj kofera bi nadmašio sva očekivanja, ali hvala Bogu uspeo sam da im objasnim da ja nemam mesta da te stvari ponesem i ostavio ih da vode svoje male zanimljive prodavnice na otvorenom.

 

 

 

Nisam mogao da odbijem dve osobe. Prvi je bio jedan stariji iskusni ribar koji nam je dao ribu, to je veliki dar. Zahvaljujuću Saulovom znanju francuskog jezika pored poklona saznali smo i par zanimljivih stvari o ribolovu i ponešto o istoriji Esauire. Druga osoba je bila jedna baka koja je prodavala čajeve koja nas je primetila u glavnoj ulici dok smo slikali, upitala nas je šta radimo i da li smo raspoloženi za čaj. Naravno opet je Saul bio prevodilac jer ja razumem francuski jezik, sećam se nešto malo što sam učio u detinjstvu, ali to naravno nije dovoljno. Nakon par šoljica čaja i dobre priče nastavili smo istraživanje ovog marokanskog grada.

 

 

Zidine ovog grada su neverovatne, kriju neke zanimljive priče koje samo čekaju strpljive pustolove, željne avanture da ih do kraja “saslušaju”. Malo je reći da je pogred sa glavnog zida božanstven, dobro jeste da je tu najveći udar vetra i da posle sam 3 sata pokušavao da dođem k sebi, ali je definitivno vredelo.

 

 

 

Pogled neprocenjive vrednosti, koji prosto treba osetiti. Zvuk okeana koji prolazi kroz glinene vaze je magičan, neobična melodija, jedna prava simfonija. Nakon šetnje smo odlučili da se vratimo u hotel i da napunimo svoje “baterije”. Nakon dobrog odmora, kao što možete videti osmeh se vratio na moje lice. Hteo bih da se zahvalim Sofitel Mogador hotelu na gostoprimstvu i što su bili tu da odgovore na svako moje dosadno pitanje. Naravno, ljudi su shvatili ozbiljno moju ljubav prema pici pa su mi napravili specijalnu Marokansku Srećnu picu! Sreća, sreća, radost! Iskustvo koje se pamti!

 

 

Odmorne i vesele nakon dobre klope naši vodiči su odlučili da nas odvedu ponovo u grad, ali na jedan zanimljiv muzički festival. Gnaoua Svetski Muzički festival predstavlja jednu muzičku riznicu koja u sebi sadrži elemente džez, pop i rok muzike i dalje nastavljaju da istražuju neke nve muzičke pravce. Interesantan događaj koji spaja umetnike iz celog sveta sa poznatim  umetnicima koji su pripadnici marokanske etničke grupe naroda poznatiji pod imenom Gnaoua ili Gnawa.

 

 

Kada sam dobio poziv za ovo magično putovanje u Maroko i da ću imati priliku da prisustvujem jednom takvom događaju gde caruje ona prava i čista umetnost, gde nisu umešani ostali elementi koji inače mogu da pokvare lepotu umetnosti, kao što to nekad čini politika. Moram priznati da inače nisam neki poznavalac muzičkih pravaca, ali sam hteo da otkrijem nešto novo i da čujem te egzotične zvuke, jer sam ja to u svojoj glavi zamišljao na jedan sasvim drugačiji način.

Gnaoua muzički festival je definitivno promenio mišljenje i  razrešio sve moje nedoumice koje su bile vezane za ovu vrstu muzike. Maroko je zemlja koja je ostala verna tradiciji, ali sa dolaskom novog doba oni su prosto sa osmehom na licu i otvorenog srca prihvatili novitete i sad to uspešno “mešaju” sa svojom tradicionalnom kulturom i verovanjima.

 

Fotograf: Saul Aguilar – Instagram: @saaggo

 

 

Ovi neobični zvuci su mi ulepšali moje dve večeri koje sam proveo u ovom neobičnom gradu u Maroku. Ja inače imam poteškoća sa nesanicom kada sam na putu, ali priznajem da ovog puta to nije bio slučaj i da sam se lepo naspavao. Konačno da na nekom putovanju nemam one tamne kolutove ispod očiju, koji zabrinjavaju osobe oko vas pa vas svi pitaju po nekoliko puta da li ste dobro. U Maroku sam imao i lep ten, dobar san i u jednom od hotela sam imao fenomenalnu kremu za lice, zamislite kada sam pitao na recepciji koja je krema u pitanju, a kao odgovor sam dobio zalihe za dobrooo mazanje. Arganovo ulje izgleda stvarno pomaže, nisu priče za malu decu! 😀

 

 

Poslednji dan u Esauiri je protekao fantastično, nakon ukusnog doručka Saul i ja smo odlučili da se oprostimo od ovog grada kako dolikuje i da iskoristimo jutarnje sunce, fotografi inače uvek predlažu da se najbolje slike prave između 7 i 9 sati ujutru, ako govorimo o letnjem periodu i posle 5 sati popodne. Ko nije znao, neka pokuša legenda kaže da su tada senke na pravom mestu i da fotografije budu najbolje. Eto još nešto da korisno naučite u ovim mojim postovima! 🙂

 

 

Dušu ovog grada čine mali sokaci koje možete primetiti iz glavnih ulica, tu se može videti onaj pravi svakodnevni život u Maroku. Meni je ovaj vedri sokak dao inspiraciju i ova gospođa nas zamolila da objavimo slike gde se ne vidi njen lik jer nam je bila zanimljiva njena nošnja. Bila je to jedna divna baka koja je htela da nam pomogne i pozirala nam je par minuta i Saul je čak izradio u obližnjoj prodavnici jednu sliku da ona ima za uspomenu. Mislim da su suze radosnice bile najbolji pokazatelj da joj se slika dopala.

 

 

Dragi moji došli smo do kraja ovog trećeg posta iz Maroka, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i nastavljamo avanturu kroz Maroko. Ja se ovde odjavljujem i ostavljam vas da uživate u ovom egzotičnom raju.

Kako se vama dopao ovaj plavi raj na obali Atlanskog okeana? Voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

Fotograf: Saul Aguilar – Instagram: @saaggo

 

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke organizacije Maroka, Turističke organizacije grada Esauira, organizatora Gnaoua Muzičkog festivalaSofitel Essaouira Mogador hotela. Hotel pripada lancu Accor Hotela. Za izradu ovih fotografija korišćeni su Sony Alpha 7r i Canon EOS 5D Mark IV.

 

SHARE THIS POST

Pisma iz Maroka: Modna priča iz Esauire

Zdravo svima, kako ste mi danas? Da li ste spremni za novu priču iz dalekog Maroka? Danas ću vam predstaviti drugi grad koji sam posetio u ovoj predivnoj zemlji. Dobro došli u Esauiru! Esauira je jedan živopisan ribarski gradić. Zbog klimatskih uslova, dobio je simpatičan nadimak “Grad Vetrova”. Postoji vrlo zanimljiv festival koji se organizuje svake godine u jesen i posvećen je svim ljubiteljima zmajeva. Ovaj put nisam imao priliku da osetim taj adrenalin, ali sam uživao u prelepim slikama koje su mi pokazali naši vodiči iz Turističke organizacije ovog grada.

Saznao sam još par zanimljivosti o ovom neobičnom gradu. Da li ste znali da je ovaj grad pre nosio portugalski naziv Mogador, što na berberskom jeziku znači zid, jer je portugalski Mogador bio snažno utvrđen. Upravo zbog tih zidina, Esauira se našla na UNESCO-voj listi svetske baštine u Africi 2001. godine. Na početku ovog posta želeo bih da se zahvalim mojim prijateljima iz Turističke organizacije Kraljevine Maroka na ovom divnom putovanju i avanturi koju ću pamtiti!

 

 

Put od Marakeša do ovog primorskog mesta je bilo vrlo zanimljivo za mene… Samo ću reći “Drvo koza” u sledećem postu ćete imati priliku da vidite kako to zaista izgleda. Zaista je očaravajuće kada posle peska i pustinje odjednom ugledate Atlanski okean. Pejzaž za pamćenje! Možda smo Saul i ja bili malo umorni od puta, ali nam je bilo potrebno dvadesetak minuta da se “resetujemo” i spremimo za novu avanturu. Kada sam ugledao to jutarnje sunce, prosto sam morao da se presvučem, znao sam da ću sigurno napraviti nove slike za modni post.

 

 

Fasade su u plavim klasičnim primorskim tonovima i sreo sam dosta četvoronožnih prijatelja i ljubitelja ribe – mačke. Mačke uživaju u ovom mestu velike privilegije. Žitelji ovog grada prosto obožavaju životinje, pa čak i svaki ulični prodavac ima svoju mačku koja mu pravi društvo, pa čak i na visokim temperaturama. To su prava prijateljstva!

 

 

Uspeo sam da uskladim svoju odevnu kombinaciju sa primorskim duhom ovog marokanskog grada. Kao što vidite čak sam prošetao i pijacom koja je bila zatvorena jer smo isuviše rano došli i krenuli sa svojim aktivnostima. Osmeh je najbolji način da se započne novi dan, ne škodi ni na prazan stomak! 🙂

 

 

Esauira (Esaura) je neobičan grad, ulice su slične i imao sam osećaj da se vrtim u krug dok nisam opet iskoristio svoju sposobnost snalaženja u prostoru pa sam uz malu pomoć mačaka koje su pravile društvo svojim vlasnicima, uličnim prodavcima na ulici uspeo da uživam u ulicama ovog neobičnog grada.

 

 

Čovek kojeg vidite pored mene je bio naš vodič tog dana u Esauiri, on je ovde rođen pa nam je čak i pokazao ulicu u kojoj je rođen i ispričao jednu kratku priču u svom detinjstvu i kako izgleda odrastanje u Esauri. Vrlo zanimljiva priča, malo neobična za nas iz Evrope, ali vrlo poučna. Pošto je tog dana bila odlučujuća utakmica za reprezentaciju Argentine na Svetskom prvenstvu, pa su mislili da naš vodič navija za Argentinu. Marokanci su inače vrlo komunikativan i veseo narod, svako će izdvojiti par minuta da popriča sa vama na ulici (pod uslovom da znate francuski ili da naiđete na osobu koja zna engleski).

 

 

Ovo je ulica u kojoj je odrastao naš vodič, pokazivao mi je gde su se nalazile prostorije gde su njihove majke i bake spremale hleb pošto nisu imali kuhinje u svojim malim stanovima. Imali su posebne prostorije gde su mesili i pekli hleb, a posebne prostorije za pranje veša. Svako je imao svoj termin i to su svi uvek poštovali. Zajedno u jednom komšiluku su živele jevrejske i muslimanske porodice i vera im nije smetala da imaju dobre odnose.

 

 

Nakon obilaska grada, bili smo u prilici da posetimo okolne vinograde. Bilo je vrlo zanimljivo i mali Marko je konačno nešto više naučio o vinu. Ako je osmeh malo kriv, oprostite mi pala je čaša vina, a ja nisam navikao da pijem! 😀 Iskoristio sam priliku i slikao modne detalje u ovom divnom ambijentu.

 

 

Moram priznati da sam uživao i hteo bih da se zahvalim VAL D’ARGAN vinariji na gostoprimstvu i da sam saznao dosta novih i korisnih stvari o proizvodnji vina, koje ću sa vama podeliti u narednom postu. Verujte mi da ćete se iznenaditi!

 

OUTFIT

Majica: Zara

Pantalone: Dolce & Gabbana

Ranac: Louis Vuitton

Mokasine: Tod’s for Ferrari 

 

Fotograf: Saul AguilarInstagram: @saaggo

Fotoaparati: Sony Alpha 7r i Canon EOS 5D Mark IV

 

Dragi moji došli smo do kraja ovog drugog posta iz Maroka, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i nastavljamo avanturu kroz Esauiru.

Kako se vama dopao ova moja letnja kombinacija? Voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke organizacije Maroka, Turističke organizacije grada Esauira, vinarije VAL D’ARGAN i kompanije Tod’s Group S.p.A. Za izradu ovih fotografija korišćeni su Sony Alpha 7r i Canon EOS 5D Mark IV.

 

 

SHARE THIS POST