Posts tagged putopis

Pisma sa Kipra: Sve što niste znali o Limasolu i Pafosu

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Došao je i taj 31. decembar kada se opraštamo od stare godine i sa srcem punim isčekivanja i lepih želja dočekujemo novu godinu za koju se nadamo da će nam biti bolja i uspešnija od prethodne. Inače znate da sam do sada praktikovao da pišem postove petkom, da biste imali vremena da pročitate nove postove za vikend, ali ovaj put sam želeo da se rastavim sa 2018. godinom sa poslednjim postom sa kojim sa obeležio moju avanturu na Kipru.

U prethodnim postovima ste imali priliku da upoznate neke lepote Kipra kao što su Larnaka – post i Nikozija i Lefkara – post. Ako niste bili u prilici zbog obaveza da pročitate moje postove sa Kipra, to možete učiniti sad tokom praznika. Pre nego što počnem sa današnjim postom želeo bih od srca da se zahvalim turističkoj organizaciji Kipra na ovom izuzetnom iskustvu i na pruženoj prilici da se upozna mediteranski raj kao što je Kipar.

Jedno novembarsko jutro nam je bilo ulepšano ovim predivnim morskim prizorom u kojem smo imali priliku da uživamo sa terase naše hotelske sobe u Limassolu. U trenutku sam zaboravio na grip koji me je tih dana prevladao i moram priznati da mi je ova avantura pomogla da aktivno prezdravim grip na nogama i da sam uspeo čak na putovanju ozdravim uprkos naporima. Ko zna, možda stvarno more čini čuda, kao što to kažu naši stari.

Limasol sa svojih 200.000 stanovnika, zauzima drugo mesto po veličini na ostrvu. Grad je najvažnija kiparska luka i ujedno jedna od važnijih luka u Evropi zbog svog izuzetnog položaja između Sueskog kanala i Evrope. Postoje i određene zanimljivosti koje se tiču istorijskih detalja ovog izuzetnog grada. Limasol se nalazi između dva antička grada Amatusa i Kuriona, koja su tokom antičkog doba bila značajna na Kipru. Razvoj današnjeg grada počinje tek početkom drugog milenijuma. Engleski kralj Ričard Lavlje Srce je uništio Amatus 1191. godine. Limasol je verovatno izgrađen nakon razaranja Amatusa. Ipak, samo područje grada su naseljavali starosedeoci još od antičkih vremena, jer tu su otkriveni grobovi starosti čak i do 4.000 godina.

Britanci su preuzeli Kipar 1878. godine. Stabilna i napredna uprava Velike Britanije omogućila je da se Limasol tokom kasnog 19. i početkom 20. veka polako, ali sigurno razvija. Tada se u gradu javljaju savremene građevine, uvodi se potpuno nova infrastruktura.

Limasol danas ima oko 100 hiljada stranovnika u gradskoj zoni i oko 165-180 hiljada stanovnika u širem gradskom području. Danas su stanovnici mahom Grci, dok se nekada prisutna turska manjina iselila posle turske invazije. Istovremeno grad je primilo na hiljade grčkih izbeglica sa severa ostrva. Poslednjih godina u grad se naseljava i sve više stranaca, ili ekonomskih useljenika sa Istoka ili nekadašnjih turista sa Zapada. Poslednja istraživanja su pokazala sa se u ovaj zanimljivi primorski gradić doselilo preko 40.000 stanovnika ruskog porekla.

Razvoj turizma u Limasolu započeo je 1974. godine nakon turske okupacije Famagustei Kerinije, koje su dotad bile glavna turistička središta Kipra. Najveća kiparska luka je postao isto 1974. godine, a pre toga je to bila Famagusta. Limasol je danas najveća kiparska luka sa veoma razvijenom trgovinom. Okolina Limasola je poznata po vinogradarstvui uzgajanju maslina i južnog voća. Oko grada postoje mnogi vinogradi.

Poslednjih decenija grad je postao poznata turistička destinacija, kako zbog blage klime i lepih plaža u okolini, tako i zbog očuvanog starog gradskog jezgra samog Limasola.

Srednjovekovni dvorac u Limasolu se nalazi u samom srcu starog grada, odmah iznad stare luke. Prema tradiciji, ovo je mesto gde se engleski kralj Ričard Lavlje Srce, oženio Berengarijom iz Navara, gde je ujedno i krunisana kao kraljica Engleske 1191. godine. Utvrđeni zidovi su od velikog arheološkog i istorijskog značaja i smatraju se bitnim delovima mnogo većeg dvorca koji je tu nekada bio.

Tačan datum izgradnje ovog zdanja nije poznat; prema Etienne de Lusignan, dvorac je sagrađen 1193. godine od strane osnivača dinastije Lusignan, Guy de Lusignan, ali prvi službeni pisani dokument potvrđuje da je dvorac sagrađen do 1228. godine, u vreme kada je vladao u vreme okupacije Kipra nemački kralj Frederik II.

Crkva Aja Napa sagrađena je krajem 19. i početkom 20. veka, na ruševinama stare, manje vizantijske crkve.

Prema predanju, crkva je dobila ime po ikoni Bogorodice, koja je pronađena u šupljini na zidu. Drugi izvori veruju da crkva duguje svoje ime hramu podignutom u franačkom periodu, posvećenom Svetom Napu Sv. Berenice, poznatoj pod nazivom “Sveti Nape”.

Današnja crkva – koja je dovršena 1906. godine – sa mramornim ikonostasom i freskama uglavnom na kupoli, i sadrži srebrnu ikonu Bogorodice.

Nakon obilaska grada krenili smo ka našoj drugoj planiranoj destinaciji – Pafosu. Pafos je peti po veličini grad na Kipru, smešten u jugozapadnom delu ostrva. Pafos je i središte istoimene oblasti Pafos.

Pafos je po predanju mesto rođenja Afrodite, grčke boginje ljubavi. U doba stare Grčke i starog Rima, Pafos je bio glavni grad Kipra. Ostaci palate rimskog kralja sa divnim mozaicima predstavljaju danas veliko turističko nalazište.

U 1. veku grad je posetio i apostol Pavle. Zbog svega navedenog Pafos se nalazi na spisku evropske kulturne baštine UNESCO-a.

Putovanje između Limasola i Pafosa traje otprilike sat vremena i ako imate priliku da iznajmite automobil, možete uživati u lepoti Afroditine stene koja je postala znamenitost i deo evropske kulturne baštine. Postoji više legendi o nastanku ove stene, ali jedna od njih se posebno izdvaja:

Grčka boginja ljubavi Afrodita, sudeći po legendi Afrodita se rodila iz posebne morske pene baš na ovom mestu. Na ovom istom mestu je prvi put i zaplakala, a njene su se suze pretvorile u stene. Legenda kaže da onog ko se ovde okupa između stena, biće večito mlad! Drage moje dame, ako želite da uštedite i pritom da se oduprete pritiscima sredine da idete na preskupe estetske tretmane, uverite se u legendu. Moja parola je: “Uvek sve treba isprobati!”. Plaža je šljunkovita, pazite se ako idete bosi, ali samo more je izuzetno čisto, pa i ako vam se želje za večnom mladošću ne ispuni, nećete zažaliti što ste izdvojili malo svog vremena da provedete u ovom divnom prirodnom ambijentu.

Put nas zove dalje, vreme leti a treba i Pafos obići! Talija nas podseća na naše obaveze i da moramo krenuti dalje! U redu, što se mora nije teško! Nakon kratke vožnje dolazimo i do našeg poslednjeg odredišta ove naše avanture na Kipru – Pafos.

Pafos je postepeno izgubio veći deo svoje značajnosti kao administrativni centar, posebno nakon osnivanja Nikozije. Grad i njegova luka nastavili su da opadaju tokom srednjeg veka i otomanske vladavine, kao što je Nikozija, a lučki grad Larnaka dobijao na svom značaju.

Grad i okrug su nastavili da gube stanovništvo tokom britanskog kolonijalnog perioda i mnogi njegovi stanovnici su se preselili u Limasol i Nikoziju. Grad i okrug Pafos su ostali najnerazvijeniji deo ostrva do 1974. godine. Današnji Pafos, sa populacijom od oko 35.000 stanovnika, je popularno turističko naselje sa atraktivnom ribarskom lukom. Ktima je glavni rezidencijalni deo grada, dok je Kato Paphos, pored mora, izgrađen oko srednjovekovne luke i sadrži većinu luksuznih hotela i ostale bitne turističke infrastrukture grada. Avenija Sv. Pavla, najposećenija ulica u Pafosu, povezuje dva dela grada. Počinje u blizini centra grada na trgu Kenedi i završava se izvan zidina grada kod srednjovekovne tvrđave koja se nalazi u neposrednoj blizine gradske luke.

U samom srcu grada, nalazi se jedna zanimljiva riznica ručnih rukotvorina i zanatskih proizvoda koja ujedno predstavlja i jedno pravo malo skriveno blago regiona i istoimenog grada Pafos. Mesto (The Place) je naziv ovog malog umetničkog ćoška, koji svakodnevno nesebično dočekuje veliki broj turista koji su odlučili da svoj odmor provedu u ovom delu Kipra.

Siguran sam da ćete uvek pronaći neki zanimljiv poklon za sebe, svoje domaćinstvo, sebi drage osobe, najlepše i interesantne poklone za svoje prijatelje.

Nakon posete ovoj prodavnici, rešio sam i da obiđem vidikovac sa kojeg se pruža najlepši pogled na Mediteran.

Talija , naš vodič nam je objasnila da nekoliko stotina ljudi poseti ovaj zanimljiv gradić i da svojim šarmom osvaja njihova srce. Pored šarma i moderne arhitekture, Pafos poseduje i ovaj očaravajući vidikovac sa kojeg se pruža najlepši pogled na Mediteran. Nadam se da sam uspeo da dočaram lepotu i da to zabeležim svojim aparatom jer je to bilo jedinstveno iskustvo za mene.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog četvrtog, a ujedno i poslednjeg specijalnog posta sa Kipra i ove 2018. godine. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja!

Na kraju posta voleo bih da se zahvalim mojim prijateljima iz Nacionalne turističke organizacije Republike Kipra i prijatnom osoblju iz St. Raphael rezorta u Limasolu koje je učinilo naš boravak prijatnim i imali smo osećaj kao da smo kod svoje kuće. Ovo je bila jedinstvena prilika da se malo bolje upoznam sa religijom i da razumem neke stvari bolje nego pre. Putovanje je bilo edukativnog karaktera i nadam se da ste naučili nešto novo iz ovih mojih “Pisama sa Kipra”.

Kako se vama dopala ova moja priča o Limasolu i Pafosu? Da li ste imali priliku do sada da posetite Kipar? Ako ste imali priliku voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana u novoj 2019. godini!

Želim da iskoristim priliku da vam poželim srećnu Novu Godinu i da vam 2019. godina donese sve ono o čemu ste maštali. Ja ću vam za početak poželeti ono najvažnije a to su: zdravlje, sreća i ljubav, a sve ostalo će doći vremenom doći. Nadam se da ćemo se ovako lepo družiti i u 2019. godini i da ćemo otkrivati neke nove destinacije zajedno na Mr.M blogu. Hvala vam divnim komentarima, sugestijama i kritikama koje ste mi ostavljali tokom 2018. godine i samim tim ste učinili da se Mr.M blog unapredi. Još jednom hvala na nesebičnoj ljubavi koju ste mi pružili i nadam se da će i u novoj godini biti tako. Danas je vreme za slavlje i svima vama želim lud i nezaboravan provod! 🙂

Blogerski novogodišnji pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Nacionalne Turističke organizacije Republike Kipra i St. Raphael resort hotela, uz nesebičnu podršku ostalih partnera turističke organizacije koji su spomenuti u prethodnim postovima sa Kipra.
Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.
SHARE THIS POST

Razglednica iz Linca: Umetnost će promeniti svet…

Dragi moji pustolovi, dobro došli u moj novi post! Par dana mi stižu poruke kada ću nastaviti avanturu u Lincu i došlo je vreme da se napiše i poslednji post iz ove specijalne serije postova iz Linca. Današnji post ću posvetiti ljudima koji žive u ovom prelepom gradu i umetnosti koja ih okružuje. Iz prethodnih postova se saznali nešto novo o ovom gradu, što možda niste imali priliku da pročitate do sad, današnji post će biti malo drugačiji. Pre nego što počnem hteo bih da se zahvalim na nesebičnoj pomoći Turističke organizacije grada Linca koja je omogućila da upoznam ovaj predivni grad.

 

 

Grad koji je uspeo za veoma kratko vreme da objedini lepotu umetnosti sa lepotom življenja ubrzanog tempa je upravo Linc. Veliki procvat umetnosti i razvoj kulture su pomogli samom uzdizanju grada na društveno-političkim lestvicima i grad Linc se nalazi na drugom mestu nakon Beča po brojnosti svih najbitnijih kulturno umetničkih dešavanja koje se održavaju na prostoru Austrije. U jednom od prethodnih postova se imali priliku da pročitate da je Linc pre par godina bio Evropska prestonica kulture.

 

 

Ne znam da li ste nekada imali priliku da pročitate, čujete od nekog ili pak da se sami uverite o jednoj akciji pod imenom ” Klavir za sve” (eng: Open Piano). To je jedna specijalna akcija koja je sprovedena širom Evrope i sveta, gde se u samom centru grada nalazi klavir koji je dostupan svima. Cilj ove akcije je skupljanje pomoći svim izbeglicama kojima je potrebna pomoć uz malu i nesebičnu pomoć muzike. Medicina je dokazala da muzika pozitivno utiče na zdravlje i da može dosta da pomogne u lečenju raznih vrsta bolesti. Ovde je muzika dobila jednu prenosnu ulogu spasitelja, koji može da pomogne nemoćnima da dođu do ispunjenja osnovnih ljudskih prava koje bi inače trebala biti zagarantovama svima na ovoj planeti.

Kako se sprovodi ova akcija? Slogan ove akcije svuda u svetu je: ” Svako je dobro došao da svira, svako je dobro došao da sluša, svaka donacija od srca je i više nego dobro došla!”. Svi koji žele mogu da sviraju na klaviru, znanje nije od presudnog značaja, ovde je bitna samo dobra volja i jaka želja. Fotograf i ja smo tokom ove posete bar dva sata dnevno presedeli na klupi da bismo uživali u nastupima. Bilo je tu izuzetno talentovanih ljudi koji su pored talenta za sviranje pokazali i svoje neverovatne vokalne sposobnosti. Jedna devojka je toliko bila talentovana da sam pomislio da se nalazim na nastupu Adel ili Selin Dion. Zanimljiv koncept koji mi je povratio neka moja sećanja iz detinjstva kada sam učio da sviram klavir. Nisam imao sluha, ali sam bio izuzetno uporan… Nisam završio osnovnu muzičku školu, ali nosim u srcu lepe uspomene.

 

 

Linc je grad čije ulice odišu umetnošću i nekom posebnom elegancijom. Turisti dolaze iz raznih krajeva Evrope i sveta da istraže ovaj dragulj na severu Austrije. Svako će poneti sa sobom neki deo priče o Lincu, gradu koji je nadahnuo mnoge poznate istorijske ličnosti i neke ličnosti koje su inspiracija u ovom 21. veku.

Ovaj grad mi je prosto “zapao” za srce, ne znam da li je to zbog izuzetne lepote i šarma ili zbog neposredne blizine Dunava ili pak prelepog letnjeg vremena koje sam uspeo da na trenutak uhvatim u ovom austrijskom gradiću. Nisam siguran, nemam konkretan odgovor! Možda je to neka kombinacija svega navedenog, ali to ću ostaviti vama da prosudite. Voleo bih da mi kažete vaše mišljenje o Lincu? Kako ste ga vi doživeli kroz moje priče? Pogotovo bih voleo da čujem mišljenja osoba koje su već imale priliku da posete ovaj grad. Jednostavno, uvek volim da čujem utiske drugih ljudi da bih znao koliko sam bio uspešan u predstavljanju ovog grada.

 

 

Linc je poznat i pod imenom “Grad mira”. Glavno Gradsko veće je 1986. godine proglasio glavni grad Gornje Austrije kao „Linc Grad Mira“. Cilj ove odredbe je bila isključivo podizanje društvene odgovornosti čija je bila glavna uloga održavanja mira. Uz proglašenje „Grada mira“ u oktobru 1986. godine, grad Linc je preuzeo obavezu da održava „čežnju za mirom i posvećenost mira ljudi u gradu i da tim putem se održava osnovni princip budućnosti lokalne politike i stabilnosti odnosa u zajednici“.

 

 

U razgovoru sa par ljudi koji su već četvrta ili peta generacija koja je odrasla u Lincu saznao sam par zanimljivih stvari o načinu života u lokalnoj zajednici grada Linca. Linz je sam po sebi inovativni centar Gornje Austrije i predstavlja grad novih mogućnosti.

Kvalitet života u svim sferama života i širok raspon usluga čine glavni grad Gornje Austrije traženim mestom za život. Trenutno je u Linzu preko 100.000 stanova na raspolaganju – ponuda stanova koja stalno raste. Primarni cilj je da se stvori za što više ljudi optimalno stambeno i životno okruženje po povoljnim cenama. Izuzetno se vodi računa o ljudima koje žive sa minimalnim primanjima i njima je uvek obezbeđen osnovni paket socijalne pomoći svakog meseca.

 

 

Njihov zdrastveni sistem je vrlo uređen i svi troškovi zdrastvenih usluga su pokriveni u zavisnosti od zdrastvenog fonda koji izaberete: državni ili privatni. Sličan je kao zdrastveni sistem Nemačke, ali je malo fleksibilniji i ima više pogodnosti. Bilo mi je zabavno da razgovaram sa ljudima koji žive i rade u ovom gradu i kada su čuli da sam bloger koji će predstaviti Linc na svom blogu hteli su da odgovore na sva pitanja. Bilo mi je drago što sam imao priliku da upoznam divne ljude koji su pokazali da je Linc grad otvorenog srca. Stvarno jedno predivno iskustvo, koje ću zasigurno pamtiti dugo, dugo.

 

 

Umalo da propustimo avion zbog moje pričljivosti, hvala Bogu da uvek imam neku odgovornu osobu pored sebe pošto bih ja mogao slušati priče satima. Sunce je polako zalazilo, a  i naša poseta u ovom zanimljivom gradiću se završila. Bilo je to jedno kratko, ali slatko putovanje. Linc će uvek imati posebno mesto u mom srcu i iskreno se nadam da ću se uskoro vratiti da nastavim svoju započetu blogersku avanturu.

 

 

Na kraju smo morali malo i da potrčimo inače bi propustili naš prevoz za aerodrom! Moj fotograf je našao pravi trenutak da napravi savršenu poslednju fotografiju sa ovog putovanja… Ne volim rastanke, teško mi je da se oprostim od nekog grada, ali sam rekao “Ćao dragi moj Lincu, vidimo se mi opet uskoro!”. Tim rečima sam se oprostio i ušao u automobil. Vožnja do aerodroma je bila mnogo kraća nego kada smo dolazili u grad. Valjda je bio preveliki umor prisutan i vreme mi je prosto proletelo.

Dragi moji pustolovi došli smo do kraja ovog poslednjeg posta iz Linca, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i nastavljamo našu avanturu na nekom drugom mestu. Ko nije stigao da pročita moj prethodni post, možete pročitati ovde.

Voleo bih još jednom da se zahvalim Turističkoj organizaciji grada Linca na predivnom iskustvu i hotelu Schwärzer Bar na gostoprimstvu. Bilo je to putovanje za pamćenje i nadam se da sam vam dočarao ovu malu austrijsku avanturu na najbolji mogući način. Nekada su reči suvišne, zato ću vam reći da pogledate zadnju fotografiju u ovom postu i moj osmeh će vam reći sve one reči hvale koje nisam stigao da napišem u postovima.

Kako vam se dopala moja današnja priča o Lincu? Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana! A sada vas ostavljam da uživate u ovom veličanstvenom pogledu na grad.

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

 

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke organizacije grada Linca i Schwarzer Bär Hotela u Lincu.
Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.

 

 

 

SHARE THIS POST