Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, nadam se da ste dobro i da ste spremni za nastavak naše avanture u Moldaviji. Današnji post biće posvećen zanimljivim turističkim atrakcijama koje biste definitivno trebali da posetite ako vas put navede u Republiku Moldaviju.

Na samom početku današnjeg posta, iskoristio bih priliku da se zahvalim Nacionalnoj Investicionoj Agenciji Republike Moldavije i Ministarstvu Kulture Republike Moldavije na srdačnom pozivu i neverovatnom iskustvu da bolje upoznam moldavsku kulturu i običaje. Velika mi je čast i zadovoljstvo što sam imao priliku da posetim Kišinjev i druge poznate turističke atrakcije u ovoj divnoj maloj zemlji, velikog srca u istočnoj Evropi!

Za sve moje drage pustolove i ljubitelje mode koji nisu stigli da pročitaju moje prethodne putopise i modne priče iz Moldavije na Mr.M blogu ili želite da se podsetite nekih detalja, izdvojite par minuta svog vremena i posetite post na sledećem linkovima:

  1. Priča o Kišinjevu (putopis): LINK
  2. JESSET, švajcarski pionir ski opreme se vratio! (modna priča): LINK
  3. André Maurice, italijanska modna priča na ulicama Kišinjeva (modna priča): LINK
  4. Pisma iz Moldavije: U vinu je istina! (putopis): LINK
  5. Fratelli Rossetti: Neobičan susret italijanske mode i moldavskog vina(modna priča): LINK

Castel Mimi je jedna od najboljih i najposećenijih turističkih atrakcija u Moldaviji. Uvršten u top 15 najlepših vinarija na svetu, koja predstavlja neobičan spoj istorije i tradicije sa jedne strane i modernu arhitekturu za desetine hiljada posetilaca koji svake godine dolaze iz preko 80 zemalja širom sveta. Posetioci mogu da uživaju u obilasku jedinog zamka u Moldaviji, saznaju o jedinstvenoj ulozi vinarije Castel Mimi u istoriji moldavskog vinarstva, saznaju kako održavaju moldavsku tradiciju kroz svoju hranu i izuzetna vina. Takođe posetioci imaju priliku da istraže brojne interesantne terase i živopisne bašte Castel Mimi kompleksa.

Bila mi je velika čast i zadovoljstvo da upoznam čoveka koji stoji iza ovog velikog projekta, gospodina Adrana Trofima, generalnog direktora i osnivač fondacije “Konstantin Mimi”. Tokom razgovora sa njim saznao sam da je istorija vinarstva u Moldaviji počela je mnogo pre nego što je Konstantin Mimi stvorio Castel Mimi, pre skoro 3000 godina. Industrija vinarstva je od tada prešla dug put i doživela je mnogo evolucija. Zvanična istorija vinarstva vinarije Castel Mimi počinje od Konstantina Mimija, poslednjeg guvernera Besarabije i jednog od najboljih vinara i političara 20. veka.

Gospodin Trofim smatra da legende stvaraju veliki ljudi koji postižu velike stvari, vođeni svojom strašću i snovima i ne plašeći se teškog rada i posvećenosti. Jedan od ovih ljudi je Konstantin Mimi, pionir, strastveni vinar i značajna javna ličnost 20. veka. Svoj život je posvetio vinu i politici. Primenjujući znanje koje je stekao u zapadnoj Evropi, Konstantin Mimi uspeo je da izgradi prvi zamak u Moldaviji. To ga je dovelo do toga da proizvodi odlična vina i podiže standarde primenom novih tehnologija. Zahvaljujući njegovim akcijama, vinarska industrija zemlje je par puta spasena, tako da danas Moldavija može biti jedan od vodećih proizvođača vina u svetu. Impresivno, zar ne?!

Nasleđe Konstantina Mimija, kao i pravljenje vina sa velikom ljubavlju se nastavlja. Zamak je uz njegove tajne recepture i vredan pristup preneo na buduće generacije vinara koji odaju pravdu njegovom sećanju nastavljajući proizvodnju visokokvalitetnih vina, pogodnih za svaku priliku. Dakle, svaki put kada podignete čašu kvalitetnog moldavskog vina, setite ove izuzetne ličnosti koja je podržala razvoj moldavske kulture vinarstva – Konstantina Mimija!

Smatra se da je ova vinarija prvi pravi zamak u Besarabiji. Pošto je izgrađena od armiranog betona sa dva sprata, važila je za modernu građevinu, ne samo u okrugu Bender, već i u celoj guberniji. Podrum je imao kapacitet za skladištenje oko 300.000 litara vina u buradima. Pre nekoliko godina, tačnije 2011. godine počelo je renoviranje vinarije koja je postala velika turistička atrakcija. Kada je dvorac obnovljen, nazvan je “Castel Mimi” u čast svog osnivača. Radovi su trajali 5 godina i vinarija je otvorena u septembru 2016. godine.

Renoviranjem turističkog kompleksa Castel Mimi završeni su: muzej, umetnička galerija za mlade umetnike, konferencijska sala, manji boutique hotel, banja, restoran, ateljei narodne umetnosti i kulinarstva, kao i kao i nekoliko sala za zabavu. U samom dvorcu su četiri velike sale za 100 do 120 gostiju, dve sale za degustaciju vina i šest soba u podrumu. U planu je otvaranje hotela većeg kapaciteta tokom 2023. godine i trenutno se radi na proširivanju ovog kompleksa, tako da od sledeće godine možemo očekivati novitete u Castel Mimi kompleksu koji će privući veliki broj turista.

Fine dining restoran “Bela Sova” (najekskluzivnija vrsta restorana) i barovi u Castel Mimi kompleksu su savršene lokacije za se hedoniste koji žele da uživaju u izvrsnoj moldavskoj gurmanskoj kuhinji, u opuštajućem i luksuznom okruženju. Sva jela su pripremljena od najkvalitetnijih, svežih sastojaka iz bašte koja se nalazi u samom kompleksu i čitav koncept je osmišljen da očuva životna sredina. U svakom zalogaju se može osetiti posebno zadovoljstvo, što se može samo poboljšati u društvu vrhunskih moldavskih vina iz bogate Castel Mimi kolekcije.

“Bela Sova” je prvi fine dining restoran u Moldaviji u kojem posetioci mogu uživati u odličnim jelima inspirisanim tradicionalnom moldavskom gastronomijom sa posebnim uticajima kuhinje duha Provanse. Možete uživati u najboljoj hrani i vinu koje Moldavija može da ponudi na neverovatnoj lokaciji vinarije Castel Mimi. Izuzetni A La Carte meni će vas oduševiti bogatim izborom delicija, a sve ih priprema kuvar po najboljim receptima.

Obilazak vinskih podruma Castel Mimi vinarije je bio poseban jer sam bio u prilici da se upoznam sa načinom proizvodnje vina i da naučim nešto novo o ovom dragocenom i prefinjenom alkoholnom piću. Da li ste znali da drvo od kojih se prave buradi za čuvanje vina može uticati na ukus vina? Da li znate da isto vino, može imati drugačiji ukus ako se drže u buradima koje su napravljena od različitih vrsta drveta? Gospodin Trofim je izdvojio vreme da mi demonstrira i pokaže neke zanimljivosti iz sveta vinarstva i kako njegov tim svakodnevno vodi računa o vinima koje se nalaze u buradima. Naravno, imao sam priliku da pogledam i neka od posebnih vina koja se čuvaju kao dragocenosti.

Ako želite da budete u toku i da saznate novosti iz Castel Mimi vinarije ili želite da rezervišete obilazak kompleksa, imati opciju da birate između nekoliko vrste tura, možete posetiti njihovu zvaničnu internet stranicu ili možete ih zapratite na društvenim mrežama Fejsbuk i Instagram.

Nakon završetka obilaska Castel Mimi vinariji uputio sam se ka Pridnjestrovskoj Moldavskoj Republici, zvuči nepoznato? Prednjestovlje ili Transnistrija je nepriznata nezavisna država koja se odvojila (otcepila) od Republike Moldavije, siguran sam da to mi bar kao narod možemo razumeti jer takav jedan primer postoji i na našim prostorima… Ova “nezavisna” država je nastala 2. septembra 1990. godine, zbog svog neobičnog oblika, geografskog položaja uz reku Dnjestar i zbog granice dužine 816 km i površine od nešto više od 4.000 km2, ova država ima oblika iduženog ostrva.

Zašto sam ja rešio da idem u Transnistriju? Razlog je vrlo zanimljiv – Tvrđava Tighina (Bender). Tvrđava Tighina (Turci su je preimenovali u Bender) je tvrđava iz 15. veka na desnoj obali reke Dnjestar u Benderu u Moldaviji. Ova tvrđava je prvobitno izgrađena od zemlje i drveta za vreme vladavine princa Stefana Velikog. Davne 1538. godine, ovu tvrđavu je osvojio turski sultan Soliman Veličanstveni, koji je naredio da se ponovo izgradi u kamenu i proširi.

Prema navodima istoričara, prvo spominjanje Tighine, kao naselja i carinskog skladišta, nalazi se u trgovačkoj privilegiji koju je 6. oktobra 1408. godine dao moldavski knez Aleksandar Dobri trgovcima iz Lavova. Kasnije, tokom 15. i 16. veka, ime Tighina se često beleži u srednjovekovnim dokumentima. U moldavskim dokumentima koji pominju lokalitet, u Tighini, uz carsku carinu i prelaz, pominje se i straža.

Što se tiče tvrđave Tighina, prema podacima koji su kružili u prethodnim vekovima, akreditovali su ideju da su je u 12. veku podigli Đenovljani, kao i tvrđave Hotin i Cetatea Alba. Vojni istoričar Aleksandar Zaščuk video je u arhitekturi unutrašnje citadele naglašeni zapadni karakter. Prvi i jedini definitivni pomen postojanja samog moldavskog utvrđenja, tvrđave za koju se pretpostavlja da je bila napravljena od drveta i zemlje, nalazi se u Moldavsko-poljskoj hronici iz sredine 16. veka. U njemu se navodi, pozivajući se na osmanska osvajanja 1538. godine, da je turski sultan Sulejman „uzeo u posed moldavsku tvrđavu Tighinu“.

Arheološka istraživanja koja je bila ograničenog obima i karaktera, koje je sproveo istraživač Jon Hincu 1969. godine, omogućila su otkrivanje stambenih kompleksa i odbrambenog jarka koji potiču iz 15.-16. veka. Arheološka istraživanja dovela su do identifikacije utvrđenja, verovatno od drveta i zemlje, koje je prethodilo kasnijoj kamenoj gradnji. Površina dvorišta tvrđave kružnog ili jajolikog oblika bila je prekrivena slojem pepela. Keramički i metalni predmeti imaju tragove vatre.

Tvrđava, koju je obnovio Petru Rareš i koju je 1538. godine osvojio turski sultan Soliman Veličanstveni, postala je rezidencija turskog raja. Njegovo staro ime zamenjeno je novim, Bender, što znači „rečna luka, vez“. Tokom ovog perioda, Soliman I je naredio da se tvrđava ponovo izgradi u kamenu i poveća prema projektu arhitekte Sinana, a radovi na rekonstrukciji su završeni tek 1541. godine. Koristeći lokalne resurse i rad lokalnih seljaka, Osmanlije su tvrđavu pretvorile u dobro utvrđenu borbeni objekat. U to vreme kamena tvrđava je bila četvorougaonog oblika okružena sa tri strane veoma dubokim rovom.

Do kraja 16. veka moldavski odredi su više puta napadali bendersku tvrđavu, ali bez uspeha. U leto 1574. Jovan Hrabri ga je opsedao sa svojom vojskom. Zatim je 1595. i 1600. godine Mihail Hrabri napravio dva pokušaja, ali nijedan od dva vladara nije imao uspeha. Otprilike u isto vreme, Bender su napali Zaporoški kozaci. U godinama 1705-1707. radove na jačanju ovog utvrđenja od posebnog vojnog značaja za Turke nastavio je knez Antioh Kantemir. U ovoj poslednjoj varijanti, tvrđavu je činio ansambl od 10 bastiona i 11 kula okruženih istim tradicionalnim odbrambenim jarkom.

Gorka sudbina tvrđave kojom su vladali Turci naterala je hroničara Mirona Kostina da napiše da je „tvrđava Tighina potamnila“. Kao rezultat tri rusko-turska rata, tvrđava je pala pod vlast Ruskog carstva, a carski generali su ga smatrali veoma pogodnim za vojne kasarne. Od 1812. godine, odnosno od druge polovine 19. veka, tvrđava Bender je postepeno počela da gubi nekadašnji strateški značaj.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog trećeg, ujedno i poslednjeg specijalnog putopisa u jesenjoj sezoni o Moldaviji gde smo imali prilike da uživamo u lepoti vina i istorije ove male neobične zemlje velikog srca. Današnji putopis ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Investicione Agencije Republike Moldavije – Invest Moldova Agency i Ministarstva Kulture Republike Moldavije u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogućili da osetim duh i lepotu moldavske kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu iz Moldavije.

Želeo bih da se posebno zahvalim osoblju hotela BERD’S Chisinau MGallery Hotel na toploj dobrodošlici i što su me ugostili u svom hotelu. Boravak u njihovom hotelu je bio izuzetan, gde sam imao osećaj topline kao kod svoje kuće!

Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način tokom ove svetske zdrastvene krize COVID-19.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobične zemlje u istočnoj Evropi.

Kako se vama dopala ova moja priča o moldavskom vinu, kulturi i istoriji? Da li ste imali priliku do sada da posetite magičnu Republiku Moldaviju?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz Moldavije,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Investicione Agencije Republike Moldavije i Ministarstva Kulture Republike Moldavije kao i drugih lokalnih partnera. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.

SHARE THIS POST
Subscribe
Notify of
guest
5 Comments
Oldest
Newest Most Voted
Inline Feedbacks
View all comments
Miljan
Miljan
1 month ago

Baš si lepo predstavio Moldaviju i ovu vinariju koja je prava turistička atrakcija! Žao mi je što je ovo poslednji post o Moldaviji, ali verujem da si nam spremio nove avanture i da ćeš nam predstaviti neku novu destinaciju tokom novembra meseca! 🙂

Katarina
Katarina
1 month ago

Baš je lepo ovo mesto i neizmerno sam uživala putujući zajedno sa tobom kroz ovu malu zemlju velikog srca zvana Moldavija! Uvek mi je lepo da putujem sa tobom i uvek ti se divim kako imaš snage i volje da putuješ stalno! Ja putujem jednom do dva puta godišnje i to mi bude naporno!

Tijana
Tijana
1 month ago

Zanimljiva priča o vinariji koja je postala jedna od vodećih atrakcija, što je retkost da privatna svojima postane tako popularna. Drago mi je što vlasnik ulaže u svoj posao i tako usput i promoviše svoju zemlju. A što se tiče otcepljene zemlje, sve nam je jasno dragi moj Marko, nama je Kosovo davno oteto samo to niko ne sme javno da nam kaže… Puno pozdrava iz Beograda i samo nastavi da putuješ i da nam pišeš!

Desimirka
Desimirka
1 month ago

Divno si nam prikazao Moldaviju, retko se ko odluči da poseti tu zemlju, ali je uvek zanimljivo videti nešto novo! Hvala ti naš svetski putniče i nastavi da nam pišeš! Nadam se da ćeš otići u neke toplije predele da nam doneseš malo sunca!

Slavica
Slavica
28 days ago

Ti znaš da uživaš i da sa nama podeliš zanimljive trenutke sa tvojih neobičnih putovanja. Moram priznati da se divim tvojoj predanosti i volji da pišeš putopise, koliko sam primetila od domaćih elektronskih putnika – blogera, retko ko više aktivno vodi blog… Svi su se preselili na društvene mreže i kratki opisi, ali dobro nova vremena došla! Samo se nadam da ćeš ti nastaviti da nam pišeš! Puno pozdrava sa Čubure! Slavica